Borba za dostojanstvo: Sa kojim se sve problemima suočavaju slepi i slabovidi u Srbiji

Obeležava se osamdeset godina Saveza slepih Srbije. I dalje je mnogo problema s kojima se slepi i slabovidi suočavaju – od nedovoljne finansijske podrške i dodatka za tuđu negu i pomoć, do zastarelih pomagala i problema sa ostvarivanjem osnovnih prava.

Ono što je za većinu građana svakodnevica, za slepu ili slabovidu osobu često je prepreka koju teško može da savlada. U Srbiji ih je oko 12 hiljada, a njihovi problemi nisu samo finansijske prirode.

Preporučujemo

Predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić kaže da se to direktno odražava na standard pojedinaca.

"Ne samo u smislu dodatka za njegovu pomoć koji se već godinama ne usklađuje, već i kada je pristupačnost u pitanju, kada je u pitanju komunikacija, kada je u pitanju druga prava", navodi Stošić.

Jedan od ključnih zahteva jeste da se uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, koji sada iznosi nešto više od 41.000 dinara, uskladi sa minimalnom zaradom. Pomoć je potrebna i organizacijama koje slepim i slabovidim osobama pomažu da svoja prava ostvare. Projektno finansiranje, kaže Ružica Antić, lokalnim organizacijama otežalo je rad.

"Ranije smo imali dva zaposlena radnika, sve su to lokalne samouprave finansirale. Međutim, kako je krenulo projektno finansiranje, svelo se na jednog, što nije problem, dovoljan nam je jedan radnik, jedan sekretar. Međutim, sada više ne možemo da izdržimo, da plaćamo ni tog jednog sekretara. Onda su oni sami krenuli da daju sebi praktične otkaze, ali im je žao da odu. Onda rade za 30.000, rade za 38.000", navodi Ružica Antić iz Savez aslepih Srbije-Pančevo.

Neophodna pomagala koja im pripadaju su zastarela, a i do takvih, tvrde, teško dolaze.

Jelena Stojanović, sekretar Saveza slepih Srbije kaže da bi trebalo promeniti pravilnik i osavremeniti listu tiflotehničkih pomagala.

"Sada, u eri modernih savremenih tehnologija, kada se razvija i veštačka inteligencija, da čekamo da dobijemo neko pomagalo pet godina ili deset godina, apsurd je zaista", ističe Stojanovićeva.

U Savezu traže donošenje Zakona o Brajevom pismu i da se konačno reši problem potpisivanja slepih i slabovidih osoba. Iako je faksimil uveden još 2016. godine, zbog neusaglašenih propisa problem i dalje postoji u bankama, kod javnih beležnika i drugih institucija.

(Telegraf.rs/RTS)