Svi smo ugroženi, ovo je naša nova realnost: Alarmantno upozorenje profesora sa Geografskog fakulteta u Srbiji

Profesor na Geogradskom fakultetu Aleksandar Valjarević izjavio je danas da su klimatske promene ubrzale učestalost požara i donele novu realnost, a to je da požari mogu da buknu u svakom trenutku, i dodao da nedostatak padavina isušuje zemljište i vegetaciju zbog čega se vatra i požari lakše šire.

Valjarević je za Tanjug rekao, govoreći o požarima na Suvoj planini, u Deliblatskoj peščari i ostalim požarima širom Evrope, da treba strahovati da će ovakvi požari postati normalna stvar zato što je cela Evropa zahvaćena ekstremnim klimatskim promenama ističući da je u junu i julu registrovano više od 18.000 požara širom Evrope.

Preporučujemo

"Ovo je naša nova realnost, ušli smo u doba ekstremnih klimatskih promena. Prirodna područja su podložna bržem širenju požara zbog nedostatka padavina, toplih i nedovoljno snežnih zima. Sve to utiče na koeficijent vlage u zemljištu, odnosno hlorofil u lišću. Preko 80 odsto šuma je ugroženo, isušuju se i onda kada samo jednu šibicu bacite ili čak varnica od automobila, može nastati požar", objasnio je on.

Valjarević je istakao da iako klimatski uslovi utiču na razmere požara, ljudsko ponašanje je takođe važan činilac imajući u vidu da je dosta požara nastalo zbog ljudske nepažnje ili činjenice da je čovek nekada namerno izazvao požar.

Kako je naveo, najviše požara se beleži u istočnim i južnim delovima Srbije zbog toga što je tamo izražen nedostatak padavina, koji proizvodi nedostatak podzemne vode u bunarima, vrlo isušeno zemljište, drugačiji koeficijent i biološki minimum reka imajući u vidu da su reke u istočnoj i južnoj Srbiji na istorijskom biološkom minimumu.

"Ako smo gledali hidrološku situaciju Srbije, videli smo da su Timok, Veternica, Pusta reka, Vlasina bile na biološkom minimumu. Čak je i Južna Morava bila blizu biološkog minimuma što se nije dešavalo poslednjih 100 godina", istakao je on.

Na pitanje koliko je prirodi potrebno da se oporavi od ovakvih požara, Valjarević je rekao da je Deliblatskoj peščari za potpuni oporavak biljnog i životnjiskog sveta potrebno 30 godina, za apsolutni oporavak 50 godina, a za regeneraciju šume između 10 i 15 godina.

Kako je naveo, neophodno je da država napravi jasan plan i strategiju i napravi Ministarstvo za klimatske promene, kao i da uključi sve stručnjake koji se bave klimatskim promene, vodama i prilagođavanju poljoprivrede u pripremu takvog plana, da se uradi vodostrategija, energetska strategija i nova poljoprivredna strategija.

Odgovarajući na pitanje da li možemo jasno da povežemo visoke temperature, dugotrajnu sušu i nizak vodostaj Dunava, ili je situacija ipak složenija, Valjarević je rekao da se donekle to može povezati, ali da je situacija dosta složenija.

"Nikada za sve godine svog života ga nisam video ovako niskog. Smatra se da jedna formula koja pokazuje raspored voda u rekama kaže da ovako nizak vodostaj Dunava možemo da imamo samo dva puta u 100 godina, a Dunav je već šest puta bio ovako nizak i veoma sušan. Njegov vodni režim snežno-kišni, delimično lednički, ako Dunav ovako nastavi svi smo ugroženi", ocenio je on.

Valjarević je dodao da je zbog toga neophodno da sve podunavske zemlje, koje su zavisne od Dunava zbog turizma, ribolova, rekreakcije, vode i poljoprivrede, treba zajedno da sarađuju kako bi videle kako poboljšati situaciju.

(Telegraf.rs/Tanjug)