Redak predator uslikan na planini u Srbiji! Ljudi u neverici trljaju oči i gledaju u misterioznog "duha šume"

Neverovatan i jako redak prizor uhvaćen je okom kamere nedavno na našoj planini Golija, a na kom se vidi srpski najređi, ali i najlepši predator sa ovih prostora - ris i to u svom prirodnim okruženju.

Fotografiju ove opasne životinje koja ne da da se tako često vidi, postavljena je na Fejsbuk stranici "Wild Golija", a koja se i pohvalila ovim neverovatnim "ulovom" kamerom, pa sve partioce obradovala sadržajem.

Preporučujemo

"Iznenađeni brojem susreta i fotografija ove prelepe i naše najveće mačke, ali i presrećni zbog njegove prisutnosti i brojnosti. Ris (Linx Linx) naša najveća mačka i najređi ali i najlepši lovac ovih prostora. Solila za srneću divljač su mesta gde ga kamere najčešće uhvate, jer on je svestan da je tu brza hrana malo lakše lovljiva nego u ostatku planine", piše pomenuta stranica u opisu fotografije.

Nevidljivi gospodar domaćih šuma, evroazijski ris, predstavlja najveću divlju mačku na starom kontinentu i jednu od najmisterioznijih životinja koje koračaju Srbijom. Prepoznatljiv po karakterističnim crnim ćubicama na vrhovima ušiju, gustom krznu posutom pegama i kratkom repu, ovaj usamljeni i tihi predator vešto izbegava svaki susret sa čovekom.

Zbog tajnovitog načina života, noćnih navika i sposobnosti da se gotovo nečujno stapa sa okolinom, stručnjaci i ljubitelji prirode ga s pravom nazivaju "duhom šume". Njegova uloga u prirodi je neprocenjiva, jer kao predator na vrhu lanca ishrane lovi pretežno srneću divljač, čime održava zdravlje i prirodnu ravnotežu šumskih ekosistema.

Iako je nekada bio na ivici istrebljenja, ris je danas u Srbiji strogo zaštićena vrsta, a njegova malobrojna populacija nastanjuje isključivo najnepristupačnije i najočuvanije predele. Najvitalnija grupacija ovih divljih mačaka u našoj zemlji pripada karpatskoj podvrsti i skoncentrisana je u istočnoj i severoistočnoj Srbiji. Svoje sigurno utočište pronalaze u gustim prostranstvima Nacionalnog parka Đerdap, na Kučajskim planinama, Miroču, kao i na obroncima Stare planine.

S druge strane, na krajnjem jugozapadu zemlje i prostoru Prokletija, povremeno se beleže tragovi balkanskog risa – kritično ugrožene podvrste čiji se ukupan broj na čitavom Balkanu procenjuje na svega nekoliko desetina jedinki.

Uprkos strogim zakonima i naporima biologa da prate njihovo kretanje pomoću modernih foto-zamki, opstanak risa u Srbiji i dalje je pun izazova. Glavne pretnje ovom veličanstvenom lovcu više nisu prirodni neprijatelji, već ljudski faktor.

Gubitak i degradacija staništa usled seče šuma, izgradnja infrastrukture koja preseca njihove migratorne koridore i smanjenje broja njihovog prirodnog plena predstavljaju probleme koji će dugoročno odrediti da li će "duh šume" nastaviti da suvereno vlada planinama Srbije ili će, nažalost, ostati samo uspomena.

(Telegraf.rs)