ČIJI JE NAGORNO-KARABAH? Ko je "vlasnik" državice oko koje se mnogi poubijaše? (FOTO)

Vreme čitanja: oko 6 min.

Jermenija ili Azerbejdžan? Ko ima veće pravo na Nagorno Karabah? Odgovor je najblaže rečeno komplikovan! Uostalom, ako pročitate tekst, i sami ćete shvatiti na kakvim smo se mukama našli da bismo odgonetnuli i raščivijali problematiku

Pre nekoliko dana, u Nagorno-Karabahu - teritoriji koja po međunarodnom pravu pripada Azerbejdžanu ali koja je od 1991. godine de fakto nezavisna, većinski naseljena Jermenima - izbile su žestoke borbe između secesionista i oružanih snaga zvaničnog Bakua.

Više ljudi je poginulo, među nastradalima je bilo i dece, ali je sukob brzo prekinut i usledio je novi prekid vatre. Ne znamo da li će se stvari vratiti u pređašnje stanje, ili je to samo zatišje pred novu buru.

Ali, o čemu se, zapravo, radi? Šta je Nagorno-Karabah, uopšte? Najvažnije pitanje: čiji je? Dobro, znamo da je azerbejdžanski, ali da je istovremeno i jermenski?

Da bismo odgovorili na ova pitanja moramo otputovati u prošlost. Daleku prošlost. Krenuti, šta više, od samog početka, ali pre toga da pojasnimo naziv ove oblasti.

"Nagorno" je ruska reč koja označava gorski predeo, zbog čega je ime čitave regije na srpski moguće prevesti i kao Gorski Karabah. Što se tiče drugog dela imena, "kara" i "bah", u pitanju su turska i persijska reč, tim redosledom, koje zajedno znače "crna bašta". Jermeni koji tamo žive često koriste naziv Arcak jer se tako zvala ta pokrajina drevnog Jermenskog kraljevstva ("bašte Arana").

ANTIKA

Ovaj prostor je prvobitno bio naseljen ljudima koji pripadaju onome što arheolozi nazivaju Kuro-arakska kultura, a koji su pripadali uglavnom ne-indoevropskim plemenima, neki autohtonim a drugi migrantskim. Postoji mogućnost da su se u periodu 4-2. stoleća p.n.e. oni pomešali sa Jermenima, premda drugi istoričari naseljavanje Jermena u toj oblasti stavljaju čak u 7. vek p.n.e.

Oko 180. p.n.e. Arcak je postao jedna od petnaest pokrajina Jermenskog kraljevstva, i takav je ostao do 4. veka; moguće je da imao autonomiju unutar te države, ali je moguće i da je pripadao direktno jermenskom kralju, budući da je slavni kralj Tigran Veliki (vladao 95-55. p.n.e.) u Arcaku sagradio grad Tigranakert, koji je dakle nazvao po sebi.

Krajem 4. veka Istočno rimsko carstvo i Persijanci pod dinastijom Sasanida podelili su Jermeniju, a Arcak je pao pod ove potonje koji su tu oformili satrapiju Kavkasku Albaniju, mada su tu u tom trenutku živeli mahom Jermeni i jermenizovana plemena. Na tom prostoru, u 5. veku, cvetale su kultura i civilizacija, pa je čak otvorena i prva škola u manastiru Amaras.

SREDNJI VEK

Sredinom 7. veka muslimanski Arapi osvojili su ceo Kavkaz kroz pokoravanje Persije i uspostavili svoju vlast.

Međutim, jermenski knez Sal Smbatijan je podigao uspešni ustanak 821. godine i osnovao sopstvenu dinastiju, koja je oko 1000. godine proglasila Arcačko kraljevstvo. Ono se 1261. ujedinilo sa kneževinom Dizak koja se nalazila na jugu ove regije čime je oformljeno Hačensko kneževstvo.

Tokom 15. veka turkijske plemenske konfederacije (preci današnjih Azera) su politički stavile ovu oblast pod svoju vlast, ali su u suštini dali lokalnim kneževima iz dinastije Hačen da vladaju tom teritorijom, a isti status su zadržali i za vreme persijske nadmoći, barem do sredine 18. veka kada im je šah Nader oduzeo autonomiju zbog podrške dinastiji Safavida.

NOVI VEK

1805. godine Arcak, koji ćemo ubuduće nazivati Karabah, postaje protektorat Carske Rusije, ali je već desetak godina docnije nakon Rusko-persijskog rata postao deo ruske imperije; ostatku Kavkaza se isto desilo 1828. godine. U tom periodu je navodno došlo i do iseljavanja muslimanskih Azera u Persiju, uz istovremeno (opet, navodno) naseljavanje novih Jermena od strane Rusa.

Koren svih današnjih problema je sličan korenu krimskog problema: u oba slučaja u pitanju je nerezonska odluka iz perioda SSSR-a. Dok se u slučaju poluostva Krim radi o neobjašnjivom "poklonu" Nikite Hruščova Ukrajini, u slučaju Gorskog Karabaha je situacija nešto komplikovanija.

MODERNO DOBA

Naime, nakon Oktobarske revolucije na Kavkazu je iz dobre namere formirana Transkavkaska Demokratska Federativna Republika, sa ciljem da pomiri sve te silne narode koji na tom podneblju milenijumima žive pomešani, i u mržnji.

Nažalost, nije uspelo, pa je brzo ova republika podeljena na posebnu gruzijsku, jermensku i azersku republiku.

U periodu 1918-1920. godine, pre nego što je SSSR formiran (što se desilo tek 1922. godine; do tada su sve socijalističke republike sa tog prostora bile de jure nezavisne, mada međunarodne nepriznate, iako de fakto sateliti Rusije), između Jermenije i Azerbejdžana je izbilo nekoliko manjih ratova zbog više regija, uključujući i Karabah. Tamošnji Jermeni su proglasili autonomiju, što je izazvalo vojnu intervenciju i Otomanske imperije, koja je naišla na žestok otpor.

Nakon sloma Osmanskog carstva regija je pala pod britansku okupaciju, a oni su je dali Azerima; Jermeni su digli ustanak i protiv toga, a karabaška skupština je proglasila ujedinjenje sa Jermenijom.

Borbe su se nastavile sve do 1920. godine kada je Azerbejdžanska Demokratska Republika pala pod strateškom boljševičkom invazijom sa druge strane Kavkaza, koja je u tom trenutku privodila kraju kontrarevolucionarni građanski rat protiv belogardejaca.

Naredne godine isto se desilo i Jermeniji i Gruziji, a boljševici su Jermenima obećali Nagorno-Karabah da bi javnost pružila podršku socijalizmu. Do toga nikada nije došlo, indirektno zbog Turske.

Naime, Sovjeti su se nadali da će se Republika Turska uz malo pomoći razvijati po socijalističkoj liniji, zbog čega su, da bi je zadovoljili, Azerima (inače turskijskom narodu) dali Karabah i Nančivan. Da Turska nije bila u igri, Staljin bi verovatno dao Jermenima ono što je - možda, a možda i ne - njihovo.

Ipak, Karabah je dobio autonomiju unutar Azerbejdžanskog SSR-a, a konflikt je utišan za narednih šest i po decenija.

Krajem osamdesetih godina, međutim, lokalni Jermeni počeli da optužuju Azerbejdžan da azerifikuje stanovnike Karabaha. 13. februara 1988. godine izbile su demostracije u glavnom gradu oblasti, Stepanakertu, šest dana kasnije se isto desilo i u Jerevanu, a sovjet narodnih deputata Karabaha je glasao 110 prema 17 za zahtev Moskvi da se pripoje Jermeniji, što je bio presedan. Moskva je odbila.

22. februara Azeri su uzvratili, izbili su sukobi uz nekoliko desetina mrtvih, mahom jermenskih seljaka, i paklena "žurka" je mogla da počne.

Prvo je SSSR stavio Nagorno-Karabah pod direktnu upravu, potom ga je 29. novembra 1989. vratio Azerbejdžanskoj SSR, onda su Vrhovni sovjet Jermenije i Nacionalno veće Karabaha proglasili ujedinjenje (bez stvarnog efekta), da bi Azerbejdžan ukinuo autonomiju 26. novembra 1991. godine.

Zatim su lokalni Jermeni (koji su u tom trenutku činili 76 odsto stanovništa) proglasili nezavisnost i sproveli referendum koji su oblasni Azeri bojkotovali, i tako je počeo pravi pravcati rat: sa jedne strane Azerbejdžan, sa druge karabaški Jermeni potpomognuti maticom.

Maja 1994. godine Jermeni su već kontrolisali oko 14 odsto teritorije azerske države, a rusko posredovanje je dovelo do prekida vatre, koje traje do dan-danas. Nagorno-Karabah nije država, mada sebe tako vidi, već je pravno gledano deo Azerbejdžana, koji nema nikakvu vlast na tom oblašću. Pritom, pre rata nije bio spojen sa Jermenijom, ali danas jeste zahvaljujući osvajanjima zapadnih delova Azerbejdžana, tako da više nije enklava (sam sever i deo istoka drže Azeri, isto zahvaljujući ratnim dejstvima iz 1990-ih).

U međuvremenu je izgleda izvršeno i etničko čišćenje Azera sa te teritorije, pošto Jermeni trenutno čine 95 odsto populacije.

Budućnost je neizvesna.

No, čiji je ono Nagorno-Karabah?

(O. Š.)