SRPSKI NOBELOVCI: Srbija je protiv zabrane nuklearnog oružja, a ona može da bude samo KOLATERALNA ŠTETA (FOTO)

"Pogrešna je percepcija da neke države - SAD, V. Britanija, Francuska, Kina, Rusija - nuklearno oružje poseduju ‘legalno’. One jedino poseduju legalnu obavezu razoružanja i potpune eliminacije nuklearnog oružja"

Nuklearno oružje predstavlja veliku opasnost za našu planetu. Samo jedan pogrešan korak je dovoljan da nestane svet koji poznajemo i volimo. Zbog toga je potrebno da se konstantno podiže svest kod ljudi o ovoj temi i da se državama nuklearnim silama pokaže koliku pretnju njihovo naoružanje predstavlja po naše postojanje. Upravo se za ovakav cilj - svet bez nuklearnog oružja - zalaže organizacija ICAN (Međunarodna kampanja za zabranu nuklearnog oružja).

Upravo je dodeljena Nobelova nagrada za mir: Da li će vas iznenaditi dobitnik?

SAD ne pada na pamet da potpiše: Sporazum o zabrani nuklearnog oružja neće doneti mir

Oni su sa radom počeli 2007. godine. Njihova mreža članova broji 470 organizacija, koje deluju u 101 državi. Njhovom radu su doprineli i brojni značajni pojedinci, a prava prelomna tačka na ovom polju se dogodila u 7. jula ove godine kada je u UN postignut sporazum o zabrani nuklearnog oružja. Nakon velikog truda i zalaganja, za ovu organizaciju je stiglo zasluženo priznanje. Protekle nedelje su dobili i Nobelovu nagradu za mir.

Samo za Telegraf.rs o radu ove organizacije i njihovoj kampanji govorila je Jelena Vićentić, koordinatorka ICAN SEE programa za Jugoistočnu Evropu. Ona je istakla kakvu opasnost nuklearno oružje predstavlja i šta svi možemo da uradimo da svet učinimo bezbednijim. Takođe se osvrnula i na potencijalnu pretnju koju po svet predstavlja mogući sukob Severne Koreje i Amerike, ali i gde se Srbija nalazi u čitavoj ovoj priči oko nuklearnog oružja.

  • Koliko danas u svetu postoji nuklearnih bojevih glava i koliku opasnost one predstavljaju po čitav svet?

Samo postojanje nuklearnog oružja predstavlja rizik po sav život na planeti. I pored značajnih umanjenja arsenala sa okončanjem Hladnog rata, preostale zalihe - u ovom trenutku su procenjene na 15.000 hiljada - nuklearnog oružja dovoljne su da unište svet. Oko 1.800 nuklearnih projektila je u stanju pripravnosti, što znači da sve što volimo može da nestane usled namernog ili nenamernog lansiranja i detonacije u roku od nekoliko minuta.

  • Danas imamo devet nuklearnih sila. Da li je njihovo opravdanje o ravnoteži snaga zaista merodavno da bi se sve više naoružavale ili zadržale postojeće oružje?

Države koje poseduju nuklearno oružje se i dalje pozivaju na moć nuklearnog odvraćanja kao faktor ‘dugog’ mira u periodu nakon Drugog svetskog rata. Kao što je i nama kao građanima Srbije poznato, ratovi druge polovine XX veka imaju drugačije manifestacije, nisu svetski, ali jednako odnose žrtve i donose dugoročnu nestabilnost.

Nuklearno oružje podržava ovaj poredak odsustva mira. Za posedovanje, upotrebu ili pretnju upotrebom nuklearnog oružja nema opravdanja, ni vojno-strateškog, ni pravnog. Pogrešna je percepcija da neke države - SAD, V. Britanija, Francuska, Kina, Rusija - nuklearno oružje poseduju ‘legalno’.

One jedino poseduju legalnu obavezu razoružanja i potpune eliminacije nuklearnog oružja. Sada, sa donošenjem Konvencije o zabrani nuklearnog oružja, većina država sveta - 122 da budemo precizni - kreirala je i oruđe za njegovu izričitu zabranu i otvorila put ka njegovoj eliminaciji.

  • Nuklearno oružje ne samo da može da ubije ogroman broj ljudi, već može da izazove i klimatske promene, privredni kolaps, globalnu glad... Objasnite nam malo koliko je realno se ove stvari zaista i dogode.

Organizacija “Lekari za prevenciju nuklearnog rata” je pre nekoliko godina objavila studiju gde dokazuje da bi ograničeni regionalni nuklearni rat doveo do značajnih klimatskih promena: čestice prašine koje bi nuklearne detonacije podizale u atmosferu dovele bi do svojevrsnog ometanja sunčeve svetlosti na putu do zemljine površine, čime bi bila izazvana tkzv. nuklearna zima.

Ovo bi opet imalo posledice u vidu poljoprivrednog kolapsa na najvećem delu planete i migracija preživelih koje bi izazvale globalnu glad i u delovima planete relativno očuvanim. Naučna istraživanja sprovođena u novije pokazala su da čak i u slučaju ograničenog lansiranja (što je i Stiven Hoking najavio kao izvesno) jednog do dvadeset projektila ne može da se izbegne scenario promene klime.

  • Vaša organizacija radi već 10 godina. Koliko se svet promenio od 2007. godine kada ste počinjali sa radom? Da li smatrate da ste bar malo uticali na to da svet postane bolje mesto za život?

Učinili smo korake ka poboljšanju, a dalji je posao pred svima nama. Bez šale, verujemo da smo neke stvari obavili dobro. Iz saopštenja Nobelovog komiteta ste mogli čuti da smo mi mreža koja se sastoji od skoro 470 organizacija iz 101 zemlje sveta. Mi smo i više od toga. U naš rad je tokom proteklih deset godina bilo uključeno na hiljade pojedinaca, preživelih žrtava nuklearnih proba, hibakuša iz Japana, profesora, studenata, naučnika, novinara, volontera najrazličitijih profila.

Kod nas u Srbiji smo među volonterima imali ratne vojne invalide i preživele žrtve rata, mlade i penzionere, medicinske sestre i učitelje, vatrogasce i državne službenike. Ova nagrada pripada svima njima. Na različite načine svi smo mi doprineli širenju svesti, jačanju globalne mreže i obogatili diplomatske procese koji su doveli do zabrane nuklearnog oružja našim iskustvima, mišljenjima i znanjem.

A Sporazum o zabrani nuklearnog oružja, pored izričite zabrane ovog užasnog naoružanja, predstavlja volju i nameru većine država i ljudi sveta da ojača i očuva međunarodnopravni poredak.

  • Da li ste tokom svih ovih godina nailazili na prepreke u svom radu i koja nuklearna sila najviše odbija da sarađuje sa vama, a koja je vam je baš privržena?

Nijedna od država posednica nuklearnog oružja nije podržala Sporazum za zabranu nuklearnog oružja. To i nije nikakvo iznenađenje - može se reći da ove države pate od svojevrsne nuklearne zavisnosti. Ipak, većina država sveta, praktično dve trećine, izjasnila se protiv nuklearnog oružja.

Cilj ovih država i samog Sporazuma o zabrani jeste da putem stigmatizacije i delegitimacije nuklearnog oružja postepeno dovede do eliminacije. Drugim rečima - u ovom slučaju je u pitanju zvanična izjava Kostarike - u nuklearnom razoružanju je nastupila demokratija.

  • Ove godine 7. jula u UN je potpisan Sporazum o zabrani nuklearnog oružja. Da li smatrate da će se stvari odavde menjati u željenom pravcu i da zaista možemo da se nadamo da ćemo jednog dana živeti u svetu bez nuklearnog oružja?

Sporazum postignut u julu je otvoren za potpise i ratifikacije država 20. septembra ove godine. U ovom trenutku, dvadesetak dana kasnije imamo 53 potpisnice. Za međunarodni sporazum je ovo veoma povoljna dinamika. Možemo da se nadamo da ćemo živeti u svetu bez nuklearnog oružja, ali treba nastaviti sa radom na tome.

  • Nakon toga stigla je i Nobelova nagrada za mir. Da li ste se nadali da ćete dobiti ovo priznanje? Kako će to uticati na vaš dalji rad?

Nagrada je bila veliko iznenađenje. Neki od kolega su tu mogućnost pominjali u šali, ali ni u trenutku nismo ozbiljno pomislili da bi to zaista moglo da se dogodi. Ovoga leta smo proslavili donošenje sporazuma o zabrani i već u sledećem trenutku bili smo usmereni na dalje planove i aktivnosti za ostvarenje što većeg broja potpisa i ratifikacija. Nagrada je u svakom slučaju veliki podsticaj, oruđe za dalju promociju Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja.

  • Često u poslednjih nekoliko meseci možemo da čujemo pretnje SAD i Severne Koreje. Da li postoji realna opasnost da ove zemlje uđu u sukob i upotrebe nuklearno oružje?

Današnje tenzije ne predstavljaju nikakav izuzetak u odnosu na kontinuirano stanje rizika u kome živimo još od napada na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine. Jedina je razlika to što je razorni potencijal današnjih nuklearnih projektila daleko veći. Situacija između SAD i Severne Koreje je samo ilustracija problema. Opasnost je više nego realna, a kako vreme odmiče, povećava se.

  • Među nuklearnim silama se nalaze i zemlje čije je ponašanje teško predvideti i kontrolisati. Na koji način treba sprečiti države da razviju nuklearno oružje i da ga upotrebe?

Čak i među njima, i pored trenutne tendencije ka očuvanju statusa kvo, ima i država koje žele da se svog nuklearnog oružja reše. Menadžment i obnavljanje arsenala, održavanje operativne sposobnosti, sve to košta, a cenu plaćaju građani nauštrb zdravstva, obrazovanja i drugih elemenata ključnih za blagostanje društva.

Naš rad, kao i rad ranijih pokreta za eliminaciju nuklearnog oružja je doprineo tome da sve veći broj ljudi ovih činjenica postane svestan. Svaka od ovih država će - ukoliko drži do svog demokratskog statusa i dobrobiti svojih građana - morati da napravi izbor. Hladni rat je iza nas, živimo u multipolarnom poretku. Vreme je da države u posedu nuklearnog oružja ovu činjenicu osveste.

  • Da li čvrsto verujete da ćemo jednog dana živeti u svetu bez nuklearnog oružja i šta mislite koliko smo daleko od tog cilja?

Naš izbor je da verujemo da ćemo živeti u svetu bez nuklearnog oružja, ali i da na tome poradimo. A opcija nema mnogo i veoma su jednostavne: ili ćemo živeti u svetu bez nuklearnog oružja ili nećemo živeti.

  • Koliko je Srbija daleko od razvoja nuklearnog oružja, da li nam je to potrebno i zašto nije? Gde smo mi kao država u čitavom tom sistemu?

Srbija ne poseduje nuklearno oružje, ugovornica je Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (sporazum iz 1968. godine koji državama nameće obavezu uzdržavanja od razvoja ili nabavke nuklearnog oružja), a učestvovala je i u humanitarnoj inicijativi, procesu koji je doveo do pregovora o Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja.

Ipak, iz razloga koji su nejasni, prekinula je svoje učešće u ovoj inicijativi i odlučila da je ‘preuranjeno’ da se nuklearno oružje zabrani. Zbunjujuće je da je ovim činom i argumentima stala rame uz rame sa NATO državama u odbranu nuklearnog oružja, a suprotno logici ostalih država našeg ranga, koje shvataju da u slučaju nuklearnog rata mogu da budu samo kolateralna šteta.

  • Koja zemlja predstavlja najveću opasnost po nas sudeći po udaljenosti i razvijenosti oružja i spoljne politike, naravno u slučaju nekog eventualnog kobnog scenarija?

Sve države u posedu nuklearnog oružja; scenario ispaljivanja nuklearnih projektila ne ostavlja mogućnost da bilo ko ostane zaštićen i bezbedan. Čak i da uzročnik detonacije nije volja jedne države ili vojnog bloka, ostaje mogućnost slučajne, tj. nenamernog lansiranja ili nesreće.

Dokumentovano je na desetine, neka istraživanja govore o stotinama situacija kada su nuklearne nesreće izbegnute za dlaku. Ako odlučimo da se kockamo sa opstankom planete, potrebno je da prihvatimo i činjenicu da nas sreća neće doveka služiti. Još jednom, izbor je jednostavan: svet bez nuklearnog oružja ili kraj svega do čega nam je stalo.

Žena koja sa pričama o atomskoj bombi živi ceo život: Ispričala nam je koje reči preživelih iz Hirošime i Nagasakija su joj se urezale u pamćenje (FOTO)

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)