Sve što bi trebalo da znate o Marakeškom sporazumu koji je podelio svet

Famozna konferencija u Maroku održana je 10. decembra, a o deklaraciji će se zvanično glasati na Generalnoj skupštini 19. decembra

Ugovor Ujedinjenih nacija koji obezbeđuje garancije za sigurno, uređeno i humano kretanje ljudi širom sveta 164 zemlje usvojile su u marokanskom gradu Marakešu. Njegov pravi naziv je zapravo "Globalni kompakt za sigurne, uredne i regularne migracije" ili "Globalni ugovor za migracije", a kolokvijalno je nazvan Marakeški dokument po mestu gde je prihvaćen. Marakeški ugovor je na kraju potpisalo manje zemalja nego što je u početku radilo na njemu, a evo šta on zapravo znači.

Ujedinjene nacije su pokrenule inicijativu delimično kao odgovor na evropsku migracionu krizu, započetu 2015. godine. Analize podstaknute ovom krizom pokazale su da redovnim migracijama koje uvek postoje na svetskom nivou, ratom izazvane migracije mogu da posluže kao uzor i primer da je moguće migrirati u države s višim standardom.

Konferencija u Maroku održana je 10. i 11. decembra Foto: Tanjug/AP

Proces izrade Globalnog sporazuma počeo je usvajanjem Njujorške deklaracije o izbeglicama i migrantima iz 2016. godine, koju su prihvatile 193 zemlje članice UN-a.

Zagovarači ovog ugovora navode da migracije mogu da pomognu nacionalnim ekonomijama podmlađivanjem radne snage u državama sa starijom radnom snagom kao i da će uređenim migracijama biti spaseni životi.

SIGURNA, UREDNA I REGULARNA MIGRACIJA

Reč je o dokumentu od 34 stranice koji donosi 23 cilja kojima se želi osigurati "sigurna, uredna i regularna" migracija, uključujući zaštitu migranata od iskorišćavanja i kršenja ljudskih prava nad njima.

Popis uključuje ciljeve koji se odnose na prikupljanje podataka, pružanje informacija migrantima, borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, ulaganje u razvoj veština, osiguranje pristupa osnovnim uslugama i promovisanje socijalne uključenosti i kohezije.

Stavlja se naglasak i na važnost smanjenja negativnih faktora zbog kojih su ljudi prisiljeni da napuste svoje zemlje, kao i na upravljanje nacionalnim granicama na "integrisan, siguran i koordinisan način".

Deklaracija obezbeđuje granice za sigurno i bezbedno kretanje ljudi Foto: Tanjug/AP

NAJVAŽNIJE TAČKE DOKUMENTA KOJI NIJE PRAVNO OBAVEZUJUĆ

"Ovaj Globalni sporazum izražava našu kolektivnu predanost poboljšanju saradnje oko međunarodnih migracija. Migracija je deo ljudskog iskustva kroz istoriju, a mi prepoznajemo da je izvor blagostanja, inovacije i održivog razvoja u našem globalizovanom svetu, i da se ti pozitivni učinci mogu optimizovati poboljšanjem upravljanja migracijom." (tačka 8.)

"On nastoji da stvori povoljne uslove koji omogućavaju svim migrantima da obogaćuju naša društva svojim ljudskim, ekonomskim i socijalnim sposobnostima." (tačka 12.)

Ono što je bitno naglasiti jeste da sporazum "nije pravno obavezujući dokument" već pruža okvir za nacionalne migracijske politike.

- Postoje neka pogrešna shvatanja u raspravi o Globalnom sporazuma. Želim da naglasim jedno pogrešno shvatanje, koje je meni očigledno, ali možda moramo da ponovimo: dokument nije pravno obavezujući okvir. Mislim da nacionalni parlamenti posebno, ali i Evropski parlament, moraju da potvrde da, od početka, to nije pravno obavezujući okvir. Sporazum neće stvoriti pravne obaveze za države. To je izbor politika, izbor najboljih praksi, iz kojih države mogu preuzeti zaključke i provesti ih u svoje nacionalne migracijske politike - izjavila je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i sigurnosnu politiku Federika Mogerini na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Briselu krajem novembra.

AMERIKA ODUSTALA OD OVE INICIJATIVE

U decembru 2017. SAD su se prve povukle iz UN-ove inicijative, tumačeći kako je ona "nekompatibilna sa suverenošću SAD-a".

Administracija Donalda Trampa saopštila je da je sporazum suprotan američkoj imigracionoj politici.

Prazno mesto za SAD na konferenciji Foto: Tanjug/AP

Kako se približavala konferencija u Maroku 10. decembra, i druge države pronalazile su sve brojnije zamerke predloženom sporazumu. Iz njega su se još povukle i Mađarska u julu 2018, kao i Austrija u novembru 2018.

Marakeški sporazum nisu potpisale Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Poljska, Češka i Australija.

Sporazum je podržalo manje zemalja u Marakešu, 10. decembra nego što je počelo rad na njemu. Najmanje šest zemalja članica Evropske unije, uglavnom bivših komunističkih zemalja istočne Evrope, odbacilo je pakt, uz Čile, SAD i Australiju.

SRBIJA PODRŽALA SPORAZUM

Srbija je, sa druge strane, podržala sporazum, a našu zemlju je u Marakešu predvodio ministar rada Zoran Đorđević, prenele su Novosti.

Protivnici Globalnog sporazuma o migracijama kao najveće zamerke navode zadiranje u suverenitet država, izjednačavanje legalnih i ilegalnih migracija i strahuju od nekontrolisanog priliva migranata, dok zagovornici pozivaju na "potrebu zajedničkog upravljanja migracijama i bolju zaštitu ljudskih prava".

NA KOJE SE SVE MIGRANTE OVO ODNOSI

Nekoliko stvari treba razjasniti oko Marakeškog dokumenta:

U dokumentu se jasno odvajaju migranti i izbeglice Foto: Tanjug/AP

1. On nije konkretan sporazum, već katalog raznih mera koje su države usaglasile.

2. Taj dokument ne zahteva ratifikaciju u državama koje su na njemu radile.

3. U dokumentu je jasno navedeno da je neobavezujući okvir za saradnju za svaku državu. U praksi, država može da odluči šta želi, a šta ne želi da koristi iz dokumenta.

4. Važno je da se u dokumentu jasno odvajaju migranti i izbeglice i navodi se da se to reguliše posebnim zakonskim okvirom.

5. Sporazum reguliše pitanje legalnih migranata. Ko su migranti? Treba imati na umu da je definicija migranata široka. Migranti nisu samo ljudi koji beže od rata i ostalih katastrofa. Postoje i ekonomski migranti, ljudi koji odlaze u druge države zbog posla ili školovanja. Migranti su i oni koji beže od rata ili prirodnih katastrofa.

6. Kada je reč o radnom zakonodavstvu, migrant mora da ima isti ugovor o radu kao i zaposleni u zemlji u kojoj se nalazi. Reguliše se razmena dokumenata da se omogući konzularnim predstavništvima primanje dokumenta kao što je lična karta ili pasoš. Predviđeno je da se osiguraju programi obrazovanja za decu kojima je formalni sistem nedostupan, pa do obuke na radnom mestu. I na kraju uključivanje zdravstvenih potreba migranata u nacionalne i lokalne zdravstvene politike.

O deklaraciji će se zvanično glasati na Generalnoj skupštini 19. decembra.

STAV VATIKANA

Takođe, za razliku od SAD-a, Mađarske, Poljske, Izraela, Češke, Austrije i drugih zemalja s konzervativnim vladama, Vatikan je podržao i službeno usvojio Marakeški sporazum.

Vatikanski službenici kažu da sporazum izražava univerzalne vrednosti Foto: Wikimedia/Jeffrey Bruno

Kako su objasnili podsekretari Vatikana za migrante i izbeglice, vatikanski stav o pitanju izbeglica i migranata "primenjuje pristup pape Franje koji je jednostavno i elokventno izražen u četiri dela: dobrodošlica, zaštita, promocija i integracija, što je utemeljeno na Jevanđelju".

Podsekretari Vatikana izrazili su zadovoljstvo što su načela i mere iz papinih 20 akcijskih tačaka za pastoralno planiranje i evaluaciju odražene u finalnom tekstu sporazuma, odnosno u 15 od 23 cilja koja su u njemu nabrojana, prenosi portal Vatikan njuz.

Vatikanski službenici su dodali da sporazum izražava univerzalne vrednosti poput spasavanja života, sprečavanja krijumčarenja ljudi, umanjivanja ranjivosti migranata, upravljanja granicama i ulaganjima u ljudske veštine.

(Telegraf.rs)