QAnon zabluda ne popušta stisak: Zašto milioni veruju u teorije zavere i kako upadnu u kovitlac laži

Istraživanja pokazuju da je veliki procenat ljudi, koji su privučeni razmišljanjem o zaverama, spreman da podrži „međusobno nekompatibilne teorije zavere“

Teorija zavere o krađi američkih izbora koju je objavio sada bivši predsednik SAD Donald Tramp, ozbiljno je uticala na američku politiku od 3. novembra 2020. Njegovu teoriju usvojilo je više miliona ljudi, kao i većina Republikanaca, koji su članovi Kongresa, ali i hiljade zvaničnika iz  republikanske partije, koji su uvereni da su Demokratska partija, njeni čelnici, operativci i sledbenici pokrali predsedničke izbore u Americi, , piše New York Times.

Preporučujemo

- Trampova opsežna teorija zavere ponovo se rađa kao nova norma Republikanske stranke - napisao je Justin Ling za Foreign Policy početkom januara. Krajem decembra prošle godine istraživanja NPR/Ipsos su pokazala da "nedavne dezinformacije, koje uključuju i lažne tvrdnje o Kovid-19 i QAnonu, stiču uporište kod pojedinih Amerikanaca".

Prema istraživanju, čak petina odraslih Amerikanaca, njih 17 odsto, veruje da je "elitna grupa obožavalaca Sotone, koja seksualno zlostavlja decu, pokušava da vodi američku politiku". Čak trećina njih veruje da je "izborna prevara pomogla Džou Bajdenu da osvoji izbore 2020. godine", dok 39 odsto ispitanika smatra da "duboka država pokušava da uništi predsednika Trampa".

Širenje ovih teorija zavere izazvalo je haos - što je, kako navodi list, demonstrirano napadom na Kongres 6. januara, kao i ogromnom podrškom koju republikanci i dalje pružaju bivšem predsedniku.

Autor New York Times-a u svom tekstu podseća na članak njegovih kolega od 22. avgusta prošle godine, u kom se navodi da je sve više teoretičara zavere u republikanskim krugovima. Navodi da, iako u malom broju, ima sve više republikanaca - uključujući i favorizovanog kandidata za republikanski kongres u Džordžiji - koji "oblače plašt QAnona", uvodeći svoje pristalice sa "rubova Interneta zaraženih dezinformacijama" i potencijalno ludu teoriju zavere pretvara u "oflajn politički pokret", sa pristalicama koje se kandiduju za Kongres i naprežu svoje političke mišiće na državnom i lokalnom nivou.

Ko su teoretičari zavere?

Teoretičari zavere su po definiciji iracionalni, kontradiktorni i nedosledni. Polarizacija, pandemija korona virusa i bauk ekonomskog kolapsa stvorio je sumnju. Mnogi desničari vide kako „liberalne elite“ vuku konce iza zatvorenih vrata, a paranoja cveta.

Džozef Uscinski i Adam Enders, profesori političkih nauka na Univerzitetu u Majamiju i Luizvilu, kažu da teoretičari zavere ne „zauzimaju koherentne, ograničene političke pozicije“. U svojoj studiji pod nazivom "Ko podržava QAnon?", dvojica profesora ističu šta vide kao neke od karakteristika tog pokreta.

- Podrška QAnonu rađa se više iz asocijalnih osobina ličnosti i predispozicije ka zavereničkom razmišljanju nego iz tradicionalnih političkih identiteta i motivacija - kažu profesori i ističu da, iako su sledbenici QAnona "ekstremni", ideološki to nisu.

Umesto toga, kako objašnjavaju, podrška QAnonu najbolje se objašnjava zavereničkim pogledima na svet i predispozicijom ka drugom nenormativnom ponašanju.

Uscinski i Enders su pronašli korelaciju između onih koji podržavaju ili su simpatizeri QAnona i „mračnih“ osobina ličnosti, što ih je navelo da zaključe da „tip ekstrema koji podupire takvu podršku ima manje veze sa tradicionalnim, levičarskim/desničarskim političkim opredeljenjem i više je povezano sa ekstremnim, asocijalnim psihološkim orijentacijama i obrascima ponašanja“.

Nelogičnost teoretičara zavere očigledna je u nalazima istraživačkog rada iz 2012. „Mrtvi i živi: Verovanja u kontradiktorne teorije zavere“ koji su radili Karen M. Daglas i Robi M. Saton, članovi psihološkog odeljenja Univerziteta u Kentu, i Majkl Vud, bivši kolega iz Kenta. Autori su otkrili da je veliki procenat ljudi koji su privučeni razmišljanjem o zaverama spreman da podrži „međusobno nekompatibilne teorije zavere“.

Jedna studija pokazuje da "što je više učesnika verovalo da je Osama Bin Laden bio uveliko mrtav kada su američki specijalci upali u njegovu "jazbinu" u Pakistanu, to su više verovali da je živ". Druga studija, pak, pokazuje da što su više učesnici verovali da je princeza Dajana lažirala svoju smrt, to je više njih verovalo da je ubijena.

Za one koji imaju takva uverenja, autori su napisali: „specifičnosti teorije zavere nisu toliko bitne koliko činjenica da je uopšte u pitanju teorija zavere“.

Daglasova je napisala da ljude privlače teorije zavere u onim trenucima kada važne psihološke potrebe nisu ispunjene. Ona je istakla koje su to potrebe: potreba za znanjem i sigurnošću, egzistencionalna potreba, i potreba da se neko oseti bezbedan u trenucima kada je nemoćan ili uplašen. Govoreći o narcisoidnima, istakla je da kod njih vlada potreba da budu jedinstveni.

Kako prepoznati teoretičara zavere?

Uscinski i dvojica njegovih saradnika su u radu iz 2016. godine koji nosi naziv "Šta izaziva verovanje u teorije zavere?" opisali su kako raspoznaju teoretičare zavere tražeći od njih da se saglase ili opovrgnu sledeće tvrdnje.

- Događaje poput rata, ekonoske krize i rezultata izbora, kontrolišu manje grupe ljudi koji u tajnosti rade protiv čitavog sveta

- Većinu našeg života kontrolišu "tajne spletke"

- Iako živimo u demokratiji, konce u rukama drže svega nekoliko ljudi

- Ljudi koji zaista upravljaju državama nisu poznati glasačima

Jovan Bajford, profesor psihologije na Univerzitetu u Engleskoj smatra da će teoretičari zavere automatski odbaciti činjenične tvrdnje koje osporavaju njihova uverenja.

- Teorije zavere zavode ne toliko snagom argumenata, već intenzitetom strasti koje pokreću. U osnovi teorije zavere su osećanja nezadovoljstva, ogorčenja i nezadovoljstva svetom. To su priče o dobru i zlu, koliko i o onome što je istina - smatra Bajford.

On kaže da je nedostatak dokaza da je posredi zavera, odnosno pravog dokaza da nešto ne postoji, vernicima "dokaz lukavstva" onih koji stoje iza zavere i njihove sposobnosti da prevare javnost.

Šta su sastojci zavera?

Profesori psihologije na Univerzitetu Vrije u Amsterdamu, Žan Vilem van Proijen i Mark van Vugt u jednom od svojih radova ističu da postoji pet sastojaka teorija zavere.

- Teorije zavere pretpostavljaju da su ljudi, predmeti ili događaji uzročno-posledično povezani. Drugim rečima, teorija zavere uvek uključuje pretpostavljeni obrazac. Drugo, teorije zavere predviđaju da su planovi navodnih zaverenika smišljeni. Teorije zavere tako pripisuju namernost postupcima zaverenika, podrazumevajući posredovanje. Treće, teorija zavere uvek uključuje koaliciju ili grupu aktera koji rade zajedno. Čin jednog pojedinca, vuka usamljenika, ne odgovara definiciji teorije zavere. Četvrto, teorije zavere uvek sadrže element pretnje takav da su navodni ciljevi zaverenika štetni ili obmanjujući. Peto, i konačno, teorija zavere uvek nosi element tajnosti i zbog toga je često teško učiniti je nevažećom - smatraju profesori iz Amsterdama.

Van Proijen je i objasnio svoju teoriju. Smatra da su teorije zavere snažno oruđe za demonizaciju suprotstavljenih grupa i u ekstremnim slučajevima mogu naterati ljude da veruju da je nasilje neophodno.

- U slučaju 6. januara (upad na Kapitol Hil, prim. aut) masa je izričito verovala da su izbori pokradeni i ovo uverenje ih je podstaklo da se bore. Verovatno je da ih teorije zavere nateraju da sebe vide kao borce za slobodu - ističe profesor.

Teorije zavere postoje vekovima

Profesor je uveren i da su teorije zavere duboko usađene u našoj prošlosti.

- Naša teorija je da su teorije zavere evoluirale još kod pračoveka kako bi se pripremili i, shodno tome, zaštitili od potencijalno neprijateljskih grupa. Ono što smo ovde videli evoluciona neusklađenost: neke mentalne sposobnosti evoluirale su da bi se efikasno nosile sa okruženjem predaka, ali mi ipak živimo u drugom, savremenom okruženju gde ti isti mehanizmi mogu dovesti do štetnih ishoda. U svetu predaka sa redovnim plemenskim ratovanjem i koalicionim sukobima, u mnogim situacijama bi to moglo biti racionalno, pa čak i spasonosno - odgovoriti nasiljem na pretnju druge grupe koja se urotila protiv njih. Sada, u našem savremenom svetu, ovi mehanizmi mogu ponekad doći do zavaravanja i navesti ljude da koriste nasilje prema vrlo demokratskim institucijama koje su stvorene da im pomognu i zaštite ih - smatra Van Proijen.

Na pitanje zašto su Trampove pristalice sklone tome da veruju teorijama zavere, Van Proijen odgovara da se Trampov pokret može videti kao populistički.

- Što znači da ovaj pokret zastupa pogled na svet koji društvo vidi kao borbu između „korumpirane elite“ naspram ljudi. To samo po sebi navodi ljude na zavereničko razmišljanje. Ali postoje i drugi faktori. Na primer, čini se da je Trampov pokret zasnovan na strahu, visoko nacionalističan i podržava relativno jednostavna rešenja za složene probleme. Poznato je da se svi ovi faktori ulivaju u zavereničko razmišljanje - kaže profesor za New York Times.

On kaže da napad na Kapitol dokazuje da teorije zavere nisu "nevina forma" verovanja, već mogu da dovedu do "radikalnih akcija".

- A pokret poput QAnona biti istinska prepreka za javnu bezbednost. Volter je jednom rekao: „Ko god ima toliku moć da te ubedi da veruješ u apsurdno ima i moć da te ubedi u činjenje nepravde“, i bio je u pravu - zaključuje.

U knjizi "Američke teorije zavere" Uscinski i Parent ističu da su "teorije zavere za gubitnike".

- Teorije zavere su u osnovi alarmni sistemi i mehanizmi koji pomažu u suočavanju sa stranim pretnjama i domaćim centrima moći. Stoga imaju tendenciju da odjeknu kada grupe pate od gubitka, slabosti ili nejedinstva - ističu.

Da bi ilustrovali kako oni koji nemaju moć budu zavedeni teorijama zavere autori su pratili "matricu" tokom vladavine republikanaca, ali i demokrata.

"Tokom republikanske administracije, teorije zavere koje ciljaju desnicu i kapitaliste iznosile su u proseku 34 procenta zavereničkih navoda godišnje, dok su teorije zavere na meti levice i komunista iznosile samo 11 procenata. Tokom demokratske administracije, kada se izvrše neophodne izmene, teorije zavere usmerene na desnicu i kapitalisti su pali za 25 na 9 procenata, dok su teorije zavere usmerene na levicu i komuniste više nego udvostručene na 27 procenata", navode oni.

Više verujemo teorijama zavere kada "gubimo"

Njihovu "tezu o gubitnicima" podržali su politikolozi sa Univerziteta u Delaveru, koledža Karlton i Univerziteta u Koloradu. Džoan Miler, Kristina Farhart i Kajli Saunders smatraju da su ljudi spremni da podrže teorije zavere koje čine da njihovi politički rivali izgledaju loše, u trenutku kada oni gube, pre nego kada su na pobedničkoj strani, nezavisno od ideologije ili stranačke pripadnosti.

Milerova je uporedila rezultate izbora 2004. godine kada je Džon Keri izgubio od Džordža Buša sa rezultatima iz 2020. kada je Bajden pobedio Trampa.

U prvom slučaju čak 49 odsto Kerijevih pristalica je mislio da glasovi nisu dobro prebrojani, dok je samo 14 odsto Bušovih pristalica verovalo u to. Međutim, prošle godine je veliki broj Trampovih pristalica poverovao u teoriju o krađi izbora, što nije bio slučaj kod "pristalica gubitnika" prethodnih godina. U anketi koja je sprovedena prošlog meseca čak 75 odsto Trampovih pristalica je reklo kako misli da je Tramp sigurno ili vrlo verovatno pobedio na predsedničkim izborima.

- Ne pronalazim mnogo povezanosti između zavereničkog mišljenja i stranačke pripadnosti ili političke ideologije. Međutim, poslednje četiri godine mogu biti izuzetak - navela je Miler.

Ona je stava da je Tramp sve vreme mandata bio gubitnik, koji je stalno insistirao da bi pobedio na narodnom glasanju 2016. godine da nije bilo raširenih izbornih prevara.

- Stoga nije iznenađujuće, s obzirom na Trampovu retoriku, da su republikanci tokom Trampovog predsednikovanja pre podržavali teorije zavere nego što smo očekivali od njih, s obzirom na to da su bili na pobedničkoj strani - smatra Miler.

Oni koji veruju u zavere teško veruju drugim ljudima

Profesor psihologije Džošua Hart je još 2018. pisao o tome da su teoretičari zavere skloni tome da veruju da je svet opasno mesto puno loših ljudi, i da im je teško da veruju drugima i smatraju da je svet opasno mesto koje se ne može kontrolisati.

On i njegova studentkinja Moli Greter su uvereni da će teoretičari zavere verovatnije da „opažaju dubinu u besmislenim, ali površno značajnim idejama“. Da bi dokazali svoje tvrdnje, od ispitanika su tražili da kao smislene ili besmislene rangiraju rečenice poput „Budućnost razjašnjava iracionalne činjenice za osobu koja traži“, „vaš pokret transformiše univerzalna zapažanja“, „čitava tišina beskonačnih pojava“ i „nevidljivo je izvan svake nove nepromenljivosti“...

Ipak, Adam Enders stiče da pojedine karakteristike razlikuju sledbenike QAnona od drugih ljudi koji veruju u neke druge teorije zavere. On smatra da su QAnonovci skloniji tome da na internetu dele lažne informacije i da su više skloni političkom nasilju u određenim okolnostima.

- Sledbenici QAnona su ekstremisti i politički, pokušali su da zbace vlast, i psihološki, pokazuju mnoge antisocijalne osobine - kaže Enders.

Prema njegovom mišljenju polarizacija u sprezi sa zavereničkim ramišljanjima stvara "toksični miks".

- Kako se polarizacija povećava, napetosti između političkih partija i drugih grupa rastu, a ljudi su spremniji da grade i veruju u fantastične ideje koje ili zloupotrebljavaju grupe, na primer 'Demokrate su pedofili koji obožavaju Sotonu' ili jačaju grupu  npr. „izgubili smo samo zato što ste varali“. Teorije zavere zauzvrat podižu temperaturu polarizacije i otežavaju ljudima iz različitih ideoloških tabora da imaju diskusije zasnovane na činjenicama o političkim pitanjima, čak i o onima pitanjima kojima se odmah treba posvetiti - ističe Enders.

Zavereničko razmišljanje postalo je glavni unutrašnji problem Republikanske stranke, što se ogleda u trenutnim previranjima u redovima stranke oko dve novoizabrane kongresnice, Mardžori Tejlor Grin iz Džordžije i Lauren Boebert iz Kolorada, simpatizerki QAnona sa podužim dosijeima punih antagonističkih zavereničkih optužbi.

Ipak, kako piše New York Times, čini se da je republikanski establišment počeo da prepoznaje opasnosti koju u stranci predstavljaju oni koji su zaokupljeni negiranjem nepobitne istine o Trampovom gubitku i Bajdenovoj pobedi na izborima.

Kao primer navode Miča Mekonela, poznatog republikanca, koji je nedavno upozorio kolege na pretnju po njihov politički opstanak jer su saveznici QAnona svašta tvrdili u Predstavničkom domu.

- Neko ko tvrdi da avion nije udario pentagon 11. septembra, da su pucnjave u školama odranije smišljene i da su Klintonovi srušili avion mladog Kenedija ne živi u realnosti - istakao je Mekonel.

New York Times na kraju teksta zaključuje da je nije isključeno da Mekonel može da promeni mišljenje, pošto je,kako navode, poznat po tome što ide "linijom manjeg otpora".

"Ustoličio je ekstremiste u stranci, uključujući Trampa i Trampove saveznike, i glasao je u prilog tvrdnji da je drugo Trampovo suđenje za impičment neustavno. Ako zavereničko krilo Republikanske stranke postane dovoljno snažno da rutinski postavi pobedničke primarne izazove glavnim rukovodiocima, Mekonel će možda promeniti stav i prihvatiti stranku koja se stalno približava nečemu što mnogi Amerikanci, mada ne svi, nikada nisu mogli ni da zamisle: sistematska eksploatacija glasača dovoljno lakovernih da podrže besmislene teorije zavere kako bi se u Vašingtonu osmislila ultraistrana, etnonacionalistička kriptofašistička bela supremacistička politička režija", navodi New York Times.

Na kraju ističu da problem održavanja "ekstremističkog ruba na dohvat ruke" već decenijama muči Republikansku stranku - još od Džozefa Mekartija i Džona Birča.

"Ali ništa u novijoj američkoj istoriji nije dostiglo pomahnitali intenzitet upornog, nepristojnog insistiranja Donalda Trampa da je pobedio drugi mandat u novembru. To što nije sam - već milioni i dalje veruju u njegove zablude - je zastrašujuće", zaključuje se u tekstu.

(Telegraf.rs)