"Već je kasno": Naučnici izneli sumornu prognozu, do kraja 21. veka Arktik bez leda
Čuveni TV ekolog Dejvid Atenboro istakao je da je samit o klimi možda "poslednja prilika za neophodne promene" i napomenuo da ako dovoljno smanjimo emisije gasova, možda će klimatske promene ipak biti moguće zaustaviti
Čuveni TV ekolog Dejvid Atenboro je u kampanji u UN upozorio svetske lidere na klimatske promene.
Preporučujemo
Krvavi napad na fotoreportera u Francuskoj: Izveštavao o nasilju, pa pogođen u glavu
Zemljotres kod Zakintosa: Registrovan je u moru, jačine 4,1 stepen po Rihteru
Govoreći na poziv premijera Velike Britanije, Borisa Džonsona, na zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Dejvid je istakao da se ne treba zavaravati i da su klimatske promene najveća pretnja s kojom se čovek danas suočava, piše RTS.
- Napustili smo stabilan i siguran klimatski period koji je stvorio našu civilizaciju. Nema povratka, bez obzira na to što sada radimo, ne smemo izbegavati ovu temu, zbog klimatskih promena će najsiromašnijima i najugroženijima sada sigurno biti najteže - istakao je u kampanji ekolog Dejvid Atenboro.
Premijer Boris Džonson je na otvaranju prvog samita UN o klimatskim promenama istakao da je klima najveća pretnja danas. Globalno zagrevanje predstavlja pretnju uz ekstremne vremenske prilike i glad.
Pozvao je na akciju koja će pomoći ugroženim zemljama da se prilagode klimatskim promenama, da smanje efekta staklene bašte.
Podržao ga je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je pozvao Savet bezbednosti UN da imenuje izaslanika za borbu s klimatskim promenama.
Samit o klimi je poslednja prilika
Dejvid je opisao taj događaj kao možda "poslednju priliku za neophodne promene" i napomenuo da ako dovoljno smanjimo emisije gasova, možda će klimatske promene ipak biti moguće zaustaviti.
- U novembru ove godine, na samitu u Glazgovu, možda ćemo imati poslednju priliku za neophodne korake. Ako klimatske promene i propadanje prirode posmatramo kao svetske bezbednosne pretnje, kakve zaista jesu, onda ćemo možda nešto i uspeti da uradimo - rekao je Dejvid Atenboro.
Zemlje se sve više suočavaju sa porastom temperature i ekstremnim vremenskim prilikama, što primorava stanovništvo na migracije i jedni drugima pravimo konkurenciju i trošimo sve oskudnije resurse. Od 20 zemalja koje su rangirane kao najranjivije na porast temperatura, 12 je već u sukobu, rekli su zvaničnici.
- Savet bezbednosti UN ima zadatak da se suoči sa najtežim globalnim pretnjama, a upravo to predstavljaju klimatske promene. Pomažući ranjivim zemljama da se prilagode klimatskim promenama, zaštitićemo ne samo bogat biodiverzitet naše planete već i njen prosperitet i sigurnost - istakao je Boris Džonson.
- Milioni najsiromašnijih ljudi na svetu već žive sa posledicama klimatskih promena, koje utiču na raseljavanje, uništavaju egzistenciju i vrše pritisak na zajednice da se nadmeću oko resursa i vode. Zato u nekim zemljama izbijaju lokalni sukobi koji mogu prerasti u nasilje i rat - istakla je doktorka Kat Kramer, predsedavajuća organizacije "Christian Aid’s climate policy".
Do 2055. godine sve će biti drugačije
Da je situacija kritična utvrdio je i međunarodni tim istraživača koji je danas izašao sa predviđanjima da će Severni ledeni okean do septembra 2055. godine najverovatnije ostati nezaleđen.
- Tim je modelovao kako će na Severni ledeni okean uticati klimatske promene, a model je pokazao da je malo verovatno da će ga led prekriti u septembru za 35 godina - kaže Stanislav Marijanov, jedan od autora istraživanja i vodeći istraživač u laboratoriji za modeliranje biogeohemijskih ciklusa okeana na Institutu za okeanologiju "Širšov" pri Ruskoj akademiji nauka.
- Uspeli smo da modeliramo uticaj klimatskih promena prema različitim scenarijima rastućih emisija staklene bašte na ekosistem Arktičkog okeana. Uzeti su u obzir faktori poput područja smanjenja ledenog pokrivača, promena temperature vode i saliniteta - objašnjava Marijanov.
Do kraja 21. veka, period kada će Arktik biti potpuno bez leda, postojano će se povećavati na četiri meseca tokom godine do 2100. i trajati od sredine jula do sredine novembra.
Prognoza istraživača ukazuje na to da će se koncentracija hranljivih sastojaka smanjiti u severnom Atlantiku zimi do kraja veka, što će biti izazvano smanjenim intenzitetom mešanja okeanskih slojeva.
(Telegraf.rs)