Članice NATO spremne da pošalju trupe u Ukrajinu: Kijev može u Alijansu i pre kraja rata s Rusijom?

Vreme čitanja: oko 3 min.

Bezbednosne garancije i put članstva potrebni su na samitu NATO-a da bi se izbegla eskalacija, kaže Anders Rasmusen

Foto: Shutterstock

Grupa zemalja NATO-a možda će biti voljna da pošalje svoje trupe u Ukrajinu ako države članice, uključujući SAD, ne daju opipljive bezbednosne garancije Kijevu na samitu alijanse u Vilnjusu, rekao je bivši generalni sekretar Alijanse Anders Rasmusen.

Rasmusen, koji je bio zvanični savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, obilazi Evropu i Vašington kako bi procenio promenljivo raspoloženje pre nego što kritični samit počne 11. jula, piše "The Guardian".

On je takođe upozorio da čak i ako grupa država pruži Ukrajini bezbednosne garancije, druge neće dozvoliti da pitanje budućeg članstva Ukrajine u NATO-u ostane van dnevnog reda u Vilnjusu.

On je svoje komentare izneo pošto je sadašnji šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao da će pitanje bezbednosnih garancija biti na dnevnom redu u Viljnusu, ali je dodao da je NATO – u skladu sa članom 5 Vašingtonskog sporazuma – pružio pune bezbednosne garancije samo punopravnim članicama.

Američka ambasadorka pri NATO-u Džulijana Smit rekla je: "Razmatramo niz opcija da signaliziramo da Ukrajina napreduje u svojim odnosima sa NATO-om."

Rasmusen je rekao: "Ako se NATO ne može dogovoriti o jasnom putu za Ukrajinu, postoji jasna mogućnost da neke zemlje pojedinačno preduzmu akciju. Znamo da je Poljska veoma angažovana u pružanju konkretne pomoći Ukrajini. I ne bih isključio mogućnost da se Poljska još jače angažuje u ovom kontekstu na nacionalnoj osnovi i da je prate baltičke države, možda uključujući i mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu."

"Mislim da bi Poljaci ozbiljno razmotrili ulazak i formiranje koalicije voljnih članica NATO ako Ukrajina ne dobije ništa u Vilnjusu. Ne treba da potcenjujemo poljska osećanja, Poljaci smatraju da zapadna Evropa predugo nije slušala njihova upozorenja o pravom ruskom mentalitetu."

On je rekao da bi bilo potpuno legalno da Ukrajina traži takvu vojnu pomoć.

Njegova sugestija da neke države mogu smatrati ulog dovoljno značajnim da koriste sopstvene trupe mogla bi se posmatrati kao upozorenje zemljama da rizici, uključujući pretnju jedinstvu NATO-a, ne dolaze samo ako se Ukrajini obezbedi brz put ka članstvu u Alijansi ili moćne garancije bezbednosti. Nemačka ostaje oprezna da ne ode predaleko, plašeći se da bi to isprovociralo Rusiju.

Rasmusen je rekao da je imperativ da Ukrajina dobije pismene bezbednosne garancije, po mogućnosti pre samita, ali van okvira NATO-a. One moraju da pokriju razmenu obaveštajnih podataka, zajedničku obuku u Ukrajini, poboljšanu proizvodnju municije, interoperabilnost NATO-a i snabdevanje oružjem dovoljnim da odvrati Rusiju od daljeg napada.

Ipak, on je upozorio da bezbednosne garancije neće biti dovoljne.

"Neki saveznici u NATO-u mogli bi biti za bezbednosne garancije kako bi se zapravo izbegla stvarna diskusija o težnjama Ukrajine za članstvom. Nadaju se da davanjem bezbednosnih garancija mogu izbeći ovo pitanje. Mislim da to nije moguće. Mislim da će to pitanje biti pokrenuto na samitu u Vilnjusu. Razgovarao sam sa nekoliko istočnoevropskih lidera, a postoji grupa tvrdokornih, istočno-centralnoevropskih saveznika koji žele barem jasan put Ukrajine ka članstvu u NATO-u", kaže Rasmusen.

On je izjavio i da je istorija pokazala da je opasno ostaviti Ukrajinu u čekaonici NATO-a na neodređeno vreme. Čak i ako poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u ne bi mogao da bude pružen na samitu u Viljnusu, mogla bi se pomenuti mogućnost da se poziv uputi u Vašingtonu sledeće godine. Taj put ka članstvu, rekao je on, treba da isključi postavljanje preduslova kao što je akcioni plan za članstvo, nešto što ni Švedska ni Finska nisu bile obavezne da usvoje kao deo svog puta.

"Sve manje od toga bilo bi razočarenje za Ukrajinu", rekao je on.

On je odbacio argument da Ukrajini ne može biti ponuđen put ka članstvu u NATO-u dok se rat ne završi.

(Telegraf.rs)