Neobična karijera Fridriha Merca: Prvi u istoriji moderne Nemačke nije u prvom krugu izabran za kancelara

Fridrih Merc trenutno čeka "u kulisama", da tako kažemo, ispred nemačke kancelarije kancelara. Otkako je njegova partija, Demohrišćani, izašla kao pobednik na februarskim izborima, mediji i političke kolege ga posmatraju kao budućeg kancelara. Ipak, u prvom krugu glasanja nije dobio potrebnu većinu.

Bundestag je danas održao prvi krug glasanja, koje je završeno šokantnim rezultatima po Merca - od potrebnih 316 dobio je samo 310 glasova poslanika. I to I pored toga što su sve partije predložene u njegovoj vladi pristale na koalicioni sporazum koji je predstavljen početkom aprila, piše DW.

Preporučujemo

Ukoliko se useli u kancelarsku rezidenciju, to će biti veliki korak u njegovoj neuobičajenoj političkoj karijeri — kao i skok u nepoznato.

Merc, koji ima 69 godina, predvodi konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju, ali nikada ranije nije obavljao najviše državne funkcije sa značajnom liderskom odgovornošću. Nikada nije bio savezni ministar, premijer pokrajine, pa čak ni gradonačelnik manjeg mesta. Ako bude izabran, biće najstariji kancelar koji preuzima dužnost još od Konrada Adenauera, prvog nemačkog kancelara posle Drugog svetskog rata (1949–1963).

Proteklih nedelja takođe je prvi put učestvovao u pregovorima o formiranju koalicione vlade. Mediji, kao i neki neimenovani učesnici pregovaračkih timova, povremeno su mu to zamerali. Lideri SPD-a, Lars Klingbajl i Saskija Esken, kao i predsednik bavarske sestrinske partije CDU-a, Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Markus Zeder, već imaju iskustva u ovakvim pregovorima. Ipak, kao potencijalni kancelar, Merc se nada da će predvoditi koaliciju CDU-a i ovih partija i posredovati među njihovim interesima.

"Pristalica transatlantskih odnosa i prijatelj Evrope"

Prema nemačkom poslovnom magazinu Wirtschaftswoche, Merc je "pristalica transatlantskih odnosa, prijatelj Evrope i reformator". To, kako navodi magazin, može značiti da je "upravo prava osoba za sadašnji trenutak".

Od 1989. do 1994. bio je poslanik u Evropskom parlamentu. Zatim je proveo 15 godina u Bundestagu, od 1994. do 2009, tokom kojih je postao lider poslaničke grupe CDU-a, ali je izgubio borbu za partijsko vođstvo od Angele Merkel. Tokom tog perioda, posebno ga je zanimala nemačko-američka saradnja.

Po struci komercijalni pravnik, Merc dolazi iz Zauerlanda, oblasti u Severnoj Rajni-Vestfaliji, istočno od Rura, gde i dalje živi. To je pretežno srednjeklasni, ruralni region, popularan među turistima i poznat po konzervativnim, katoličkim vrednostima.

Merc je bio vidno tradicionalnije konzervativan od svoje rivalke iz istočne Nemačke, kvantne hemičarke Angele Merkel. U ranoj fazi karijere bio je blizak saradnik sada pokojnog veterana CDU-a, Volfganga Šojblea, koji je više od 50 godina bio poslanik u Bundestagu.

Godine 2009. odlučio je da se više ne kandiduje za parlament i okrenuo se poslovnoj karijeri. Od 2016. do 2020. bio je predsednik nadzornog odbora nemačkog ogranka BlackRocka, trenutno najveće svetske kompanije za upravljanje imovinom, i tada je često boravio u Sjedinjenim Državama zbog posla.

Merc nagoveštava isporuku projektila Taurus

Tek 2021. Merc se ponovo kandidovao za Bundestag i bio izabran. Kao lider CDU-a i najozbiljniji kandidat za sledećeg kancelara počeo je da iznosi svoje planove za vladu. U tom procesu ponekad je bio direktniji od Olafa Šolca, koji je i dalje vršilac dužnosti kancelara.

Merc redovno ističe da je već nekoliko meseci u stalnom kontaktu sa evropskim liderima: večera sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati, bilateralni sastanci u Berlinu i Briselu. Takođe planira put u SAD pre letnje pauze kako bi se sastao sa republikanskim predsednikom Donaldom Trampom.

U posebno upečatljivom primeru, Merc je osam dana pre uskršnjeg vikenda dao jednosatni intervju nemačkoj političkoj emisiji voditeljke Karen Miosga, u kojem je govorio o nastavku vojne pomoći Ukrajini, daleko izvan "crvene linije" koju je više puta povlačio kancelar Šolc.

Ruski raketni napad na ukrajinski grad Sumi ubio je desetine civila i ranio više od stotinu ljudi samo nekoliko sati pre emitovanja te emisije.

Merc je to nazvao "ozbiljnim ratnim zločinom" i pokrenuo pitanje moguće isporuke nemačkih krstarećih raketa Taurus Ukrajini. Ovo oružje dugog dometa i velike razorne moći moglo bi značajno pomoći Ukrajini i ozbiljno pritisnuti Rusiju. Ipak, dodao je: "Oduvek sam govorio da bih to učinio samo u koordinaciji s evropskim partnerima."

Dodao je, međutim, da su Velika Britanija, Francuska i SAD već isporučivale krstareće rakete, i ako se isporuka bude koordinisala sa saveznicima, "i Nemačka bi trebalo da učestvuje". Komentarisao je da ukrajinska vojska "mora da izađe iz defanzive — sada samo reaguje". Mora da "dobije mogućnost da preuzme određenu kontrolu nad situacijom".

Merc je čak izričito pomenuo mogućnost da Ukrajina uništi Krimski most, ključnu stratešku vezu između Rusije i jednostrano anektiranog Krima. Takvom retorikom i konkretnim izjavama, Merc se pozicionirao u direktnu suprotnost Šolcu, koji je dosledno bio protiv isporuke Taurusa i upozoravao na dalje eskalacije rata.

Postizborna previranja

Nastavak podrške Ukrajini samo je jedan deo šire političke nestabilnosti u Nemačkoj izazvane politikom nove američke administracije — previranja koja su povremeno narušavala Mercovu reputaciju i kredibilitet.

Mesecima su Merc i drugi konzervativci, kako u Bundestagu, tako i tokom kampanje, insistirali na poštovanju "kočnice duga" i pozivali na fiskalnu disciplinu. To se naglo promenilo početkom pregovora CDU/CSU i SPD-a. Do sredine marta, oba doma nemačkog parlamenta usvojila su odluku bez presedana: više neće biti gornje granice za izdvajanja za odbranu.

Uveden je i paket vredan 500 milijardi evra, namenjen obnovi oronule nemačke infrastrukture. To podrazumeva i ublažavanje "kočnice duga", na kojoj su CDU i CSU tokom kampanje insistirali da će ostati posvećeni.

"Pred nama su veliki zadaci", rekao je Merc u TV intervjuu, "i oni zahtevaju odgovarajuće odgovore." Dodao je da "ne gleda rezultate anketa svakog dana". Lider CDU izjavio je da želi da Nemačka ponovo postane "odvažna i optimistična".

U međuvremenu, Merc — kao i sve glavne stranke — trpi pritisak sa desnice od strane ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Posmatrači tvrde da su dobici AfD-a na nedavnim izborima naterali buduće koalicione partnere da u koalicioni sporazum uvrste strožu imigracionu politiku i veći fokus na unutrašnju bezbednost.

Samo nekoliko dana pre saveznih izbora, Merc je izazvao kontroverzu i konfuziju, i kod kuće i u inostranstvu, time što je faktički oslabio "vatreni zid" koji su on i ostale glavne stranke obećale da će održavati prema AfD-u. Merc je prihvatio podršku AfD-a u nekoliko glasanja o migracionoj politici u Bundestagu, u pokušaju da pomogne CDU/CSU i probiznis orijentisanoj FDP da nadglasaju preostale crveno-zelene poslanike, koji tada više nisu imali većinu. Taj potez izazvao je talas ogorčenja među političarima i u nemačkom civilnom društvu.

Sada Merc kaže da želi da povrati poverenje nemačkog naroda. "Mi smo velika zemlja od preko 80 miliona ljudi, koji ovde žive, rade i brinu o svojim porodicama", rekao je i dodao da želi da pokaže "da se trud isplati".

Merc u Bundestagu danas nije dobio neophodnu većinu kojom bi bio izabran za novog kancelara. Zaista zanimljiv nastavak jedne vrlo neuobičajene političke karijere.

(Telegraf.rs)