Umrla princeza Marijana

Merijen Bernadot, poznata javnosti i kao Princeza Marijana, umrla je u rodnoj Švedskoj u staračkom domu, piše Sweden Herald.

Bila je mirna i spokojna, okružena svojim najbližima, i zaspala je u staračkom domu na Gärdetu u Stokholmu. Imala je više od 100 godina, sa samo dva meseca do svog 101. rođendana – rekla je njena ćerka.

Godine 1961. udala se za dizajnera Sigvarda Bernadota, poznatog i kao "princ dizajna" (1907–2002), drugog sina tadašnjeg kralja Gustava VI Adolfa, i time postala članica kraljevske porodice. Pre toga, kao dvadesetogodišnjakinja preselila se iz Helsingborga u Stokholm, gde je bila aktivna kao glumica u Dramskom pozorištu (Dramaten).

Zajedno sa suprugom osnovala je Istraživačku fondaciju Bernadot za dečiju očnu negu i fond za umetnike sa godišnjim dodelama stipendija. Godine 1998. proglašena je počasnim doktorom medicine na Karolinskom institutu.

Najbliži srodnici Merijen Bernadot su njena ćerka, četvoro unučadi i četvoro praunučadi.

Merijen je bila poznata i po svom radu na podršci osobama s disleksijom, fizičkim invaliditetom i dečijoj očnoj nezi, kao i kao pokrovitelj umetnosti. Dobitnica je dve počasne doktorske titule.

Još kao tinejdžerka glumila je u poznatom letnjem pozorištu na otvorenom (Fredriksdalsteatern) u svom rodnom gradu. Primljena je na glumačku akademiju Kraljevskog dramskog pozorišta, gde je studirala 1945–1948. Tokom raspusta radila je kao vodič na turama u Nemačku i Francusku. Nakon završetka studija, zaposlena je kao glumica u Kraljevskom dramskom pozorištu, gde je igrala jedanaest godina, birajući zahtevne uloge umesto glamuroznih. Njena prva uloga bila je Eni u švedskoj verziji "Života sa ocem". Režirali su je Olof Molander, Alf Sjeberg, Ingmar Bergman, Mimi Polak i Joran Gentele, a glumila je s Jarlem Kuleom, Ingom Tidblad i Maj Zeterling. Glumila je u filmu "Kulla Gulla" 1956. s Hugom Bjerneom i u dve TV predstave 1957. i 1959. godine.

U memoarima iz 1986. godine napisala je:

„Zajedno s režiserom i kolegama glumcima pronalaziš svoj put do uloge. Stvaraš svoj mali svet, koncentrat, gde svi daju sebe da bi se stvorila celina i publici ponudilo nešto zaokruženo.”

Pozorište je zatvoreno zbog renoviranja 1956. godine, i tada je Marianne prešla u robnu kuću NK, gde je obučena za upravljanje njihovom prodavnicom poklona. Kasnije je studirala kulturnu komunikaciju, francuski i umetnost na Univerzitetu u Stokholmu, postala predstavnica Sotheby'sa u Švedskoj i 1970. studirala kuvanje na Le Cordon Bleu u Parizu. Nakon pomirenja njenog muža s ocem, kraljem Gustavom VI Adolfom, u 1970-im, često su zajedno kuvali.

Godine 1983. diplomirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Stokholmu. Njeni radovi uključuju studije o umetniku Edvinu Öhrströmu.

U julu 2014. dobila je pozitivne kritike nakon što je vodila popularnu radio emisiju "Sommar" na svoj 90. rođendan.

Sa suprugom Sigvardom upoznala je modnog kreatora Pjera Balmena u Parizu 1962. Postali su bliski prijatelji, kao i s njegovim naslednikom Erikom Mortensenom. Često je nosila modele kuća visoke mode koje su je rado oblačile zbog njene elegancije.

Godine 1985. proglašena je jednom od 10 najbolje obučenih žena na svetu, od strane Chambre Syndicale de la Haute Couture u Parizu.

Njena modna estetika i dalje se ceni među švedskim dizajnerima poput Pera Engshedena i Hristera Lindarva. U Milesgardenu u Stokholmu 2017. održana je četvoromesečna izložba pod nazivom CHANEL BALMAIN DIOR MARIANNE BERNADOTTE – Ikona stila, koju je otvorila njena grandnećaka, princeza Viktorija.

Prateći ideju noblesse oblige, od 1960-ih aktivno je delovala u oblastima invalidnosti, zdravlja, nauke i umetnosti.

Jedna od prvih njenih aktivnosti bila je promocija i prikupljanje sredstava za električna kolica Permobil, dizajnirana od strane Pera Udena, koji je isticao njenu važnu ulogu.

U 1980-im godinama učestvovala je u osnivanju akademije za disleksiju i podršku mladim istraživačima. Godine 2006. dodeljena joj je počasna diploma Univerziteta u Bolonji za doprinos istraživanju disleksije. Bila je počasna predsednica švedske fondacije i međunarodne akademije za disleksiju.

Godine 1988. profesor Gunar Lenerstrand želeo je osnovati centar za dečiju očnu negu. Marianne je prikupila sredstva, donacije umetničkih dela i organizovala aukciju u Bukowskisu koja je donela 1,2 miliona kruna. Pre toga, sa Sigvardom osnovala je Istraživačku fondaciju za dečiju očnu negu. Do 2025. dodeljeno je više od 20 miliona kruna, uključujući i nagradu za klinička istraživanja.

Osnovala je i fondove u SAD-u, uključujući The Bernadotte Foundation for Children’s Eyecare u Njujorku. Na Karolinskom institutu osnovala je istraživačke laboratorije za pedijatrijsku oftalmologiju.

Za 75. rođendan supruga Sigvarda 1982. osnovali su Marianne & Sigvard Bernadotte fond za umetnost, koji svake godine dodeljuje stipendije mladim umetnicima. Godine 2012. na proslavi su prisustvovali princ Karl Filip i kraljica Nur od Jordana. U 92. godini odlučila je da se proslava 2017. održi u dvorcu Upsala.

Od smrti supruga 2002, njene dobrotvorne aktivnosti opstajale su zahvaljujući njenoj istrajnosti i posvećenosti.

(Telegraf.rs/SwedenHerald.com)