Sirija glasa prvi put posle pada Bašara al-Asada, ali ne bira narod vlast: Kako će izgledati izbori?

Sirija će u nedelju održati parlamentarne izbore po prvi put od pada dugogodišnjeg autokratskog lidera zemlje, Bašara al-Asada, koji je svrgnut u ofanzivi pobunjenika u decembru.

Tokom 50 godina vladavine dinastije Asad, u Siriji su se redovno održavali izbori na kojima su svi građani mogli da glasaju. Ali u praksi je Asadova partija Baas uvek dominirala parlamentom, a glasanja su se naširoko smatrala lažnim izborima.

Preporučujemo

Spoljni analitičari izbora su govorili da je jedini zaista konkurentan deo procesa bio pre izbornog dana - unutarpartijskim primarnim izborima u Baasu, kada su se članovi partije borili za pozicije na listi.

Izbori koji će biti održani u nedelju, međutim, neće biti potpuno demokratski proces. Većina mesta u Narodnoj skupštini biće popunjena glasanjem elektorskih kolegijuma u svakoj oblasti, dok će jednu trećinu poslanika direktno imenovati privremeni predsednik Ahmad al-Šaraa.

Iako neće biti reč o opštem glasanju, rezultati izbora će se verovatno posmatrati kao pokazatelj koliko su privremene vlasti ozbiljne u vezi sa inkluzivnošću, naročito kada je reč o ženama i manjinama.

Evo pregleda kako će izbori funkcionisati i na šta treba obratiti pažnju.

Kako funkcioniše sistem

Narodna skupština ima 210 mesta, od kojih će se dve trećine birati u nedelju, a jednu trećinu imenovati. Izabrana mesta se popunjavaju glasanjem elektorskih kolegijuma u oblastima širom zemlje, pri čemu se broj mesta po oblastima raspoređuje na osnovu broja stanovnika.

U teoriji, ukupno 7.000 članova elektorskih kolegijuma u 60 oblasti - izabranih iz baze prijavljenih kandidata u svakoj oblasti od strane posebno formiranih odbora - trebalo bi da glasa za 140 mesta.

Međutim, izbori u provinciji Suejda i u oblastima na severoistoku koje kontrolišu Kurdske demokratske snage odloženi su na neodređeno vreme zbog tenzija između lokalnih vlasti i centralne vlade u Damasku, što znači da će ta mesta ostati prazna.

U praksi će, dakle, oko 6.000 članova elektorskih kolegijuma glasati u 50 oblasti za oko 120 mesta.

Najveća oblast je ona koja obuhvata grad Alepo, gde će 700 članova glasati za 14 mesta, a zatim grad Damask, gde će 500 članova glasati za 10 mesta.

Svi kandidati dolaze iz redova članova elektorskih kolegijuma.

Nakon Asadovog svrgavanja, privremene vlasti raspustile su sve postojeće političke partije, od kojih je većina bila usko povezana sa Asadovom vlašću, i još uvek nisu uspostavile sistem za registraciju novih partija, pa se svi kandidati kandiduju kao pojedinci.

Zašto nema opšteg glasanja

Privremene vlasti su navele da bi bilo nemoguće sastaviti tačan birački spisak i sprovesti opšte glasanje u ovoj fazi, s obzirom na to da su milioni Sirijaca interno ili eksterno raseljeni tokom gotovo 14 godina građanskog rata, a mnogi su izgubili lična dokumenta.

Ovaj parlament će imati mandat od 30 meseci, tokom kojih bi vlasti trebalo da pripreme uslove za opšte glasanje na narednim izborima.

Izostanak opšteg glasanja izazvao je kritike kao nedemokratski potez, ali neki analitičari tvrde da su razlozi vlade legitimni.

"Mi čak ni ne znamo koliko Sirijaca danas živi u Siriji", rekao je Bendžamin Fev, viši istraživač u konsultantskoj firmi Karam Shaar Advisory fokusiranoj na Siriju, misleći na veliki broj raseljenih ljudi.

"Bilo bi zaista teško napraviti biračke spiskove danas u Siriji", dodao je on, "ili organizovati glasanje za Sirijce u dijaspori u zemljama u kojima žive."

Haid Haid, viši saradnik u inicijativi Arab Reform Initiative i u think tanku Chatham House, rekao je da je još veći problem nedostatak jasnih kriterijuma po kojima se biraju elektori.

"Posebno kada je reč o izboru pododbora i elektorskih kolegijuma, nema nadzora, i ceo proces je potencijalno podložan manipulaciji", rekao je on.

Bilo je mnogo prigovora nakon što su izborni organi "uklonili imena sa početnih lista koje su objavili, a nisu dali detaljne informacije o razlozima uklanjanja tih imena", dodao je Haid.

Pitanja inkluzivnosti

Ne postoji utvrđena kvota za zastupljenost žena i verskih ili etničkih manjina u parlamentu.

Žene su morale da čine 20% članova elektorskih kolegijuma, ali to nije garantovalo da će činiti sličan procenat među kandidatima ili među izabranima.

Državna agencija SANA, pozivajući se na predsednika nacionalne izborne komisije Mohameda Tahu al-Ahmada, izvestila je da žene čine 14% od 1.578 kandidata koji su ušli na konačne liste. U nekim oblastima žene čine 30 ili 40% svih kandidata, dok u drugima nema nijedne kandidatkinje.

Istovremeno, izostavljanje provincije Suejda sa većinskim Druzinama i oblasti na severoistoku pod kontrolom Kurda, kao i nepostojanje utvrđenih kvota za manjine, pokrenulo je pitanja o zastupljenosti zajednica koje ne pripadaju većinskom sunitskom arapskom stanovništvu.

Pitanje je posebno osetljivo nakon nedavnih izbijanja sektaškog nasilja u kojima je ubijeno na stotine civila iz zajednica Alavita i Druza, od kojih su mnoge ubile snage povezane sa vladom.

Fev je primetio da su izborni okruzi iscrtani tako da stvore manjinske većine.

"Šta je vlada mogla da uradi ako je želela da ograniči broj manjina, to je da spoji te okruge sa većinskim sunitskim oblastima", rekao je on.

"Praktično su mogli da potisnu manjine, što nisu učinili", dodaje.

Zvaničnici su takođe ukazivali na jednu trećinu parlamenta koju direktno imenuje al-Šaraa kao mehanizam da se "obezbedi poboljšanje inkluzivnosti zakonodavnog tela", rekao je Haid. Ideja je da, ukoliko žene ili manjine budu slabo zastupljene u izbornim kolegijumima, predsednik poveća njihov procenat kroz svoja imenovanja.

Ipak, nedostatak zastupljenosti Suejde i severoistoka ostaje problem, rekao je Haid - čak i ako al-Šaraa imenuje poslanike iz tih oblasti.

"Suština je da, bez obzira na to koliko će ljudi biti imenovano iz tih oblasti, spor između de fakto vlasti i Damaska oko njihovog učešća u političkom procesu ostaće glavno pitanje", rekao je on.

(Telegraf.rs)