TAJNE OKEANA Kamera na 3.800 metara dubine snimila neverovatne scene: "Želimo da zna ceo svet"

U spektakularnoj ekspediciji koja je očarala javnost, tim stručnjaka je istraživao podvodni kanjon Mar del Plata, udaljen 300 kilometara od obale Argentine.

Koristeći sofisticirani podvodni dron, prvi put su zavirili u mračne dubine, koje sežu do 3.500 metara ispod površine okeana, i otkrili neverovatne prizore - nikada viđene ljudskim okom.

Preporučujemo

"Bili smo potpuno iznenađeni"

Ekspediciju je predvodio dr Danijel Laureta iz argentinskog Nacionalnog naučnog i tehničkog istraživačkog saveta (CONICET) i Prirodnjačkog muzeja “Bernardino Rivadavija”.

Njegov tim je koristio podvodno vozilo (ROV) opremljeno kamerama visoke rezolucije i senzorima, kako bi se istražila nepregledna morska prostranstva pod ekstremnim pritiskom i hladnoćom.

“Bili smo potpuno iznenađeni. To je nešto što nas ispunjava radošću, jer želimo da podelimo ovo otkriće sa celim svetom”, rekao je dr Laureta.

I to su učinili. Ekspedicija je uživo prenošena širom Argentine, privukavši više od 1,6 miliona gledalaca dnevno, prenosi Earth.com.

Foto: Profimedia

Šta su uspeli da snime?

Na snimcima sa morskog dna vidimo prave “šume“ tvrdih i mekih korala, među kojima su Bathelia candida i Anthomastus, vrste koje stvaraju skloništa za druge organizme.

Naučnici su naišli i na svetlucave lignje, dubokomorske jastoge, neobične vrste morskih krastavaca i narandžaste morske zvezde koje su gledaoce podsetile na likove iz crtaća.

Prvi rezultati ukazuju na to da je oko 40 snimljenih stvorenja potencijalno novo za nauku, uključujući anemone, puževe i druge beskičmenjake.

Ali, otkriti novu vrstu je tek početak - sledi detaljna taksonomska analiza i upoređivanje anatomskih karakteristika sa muzejskim uzorcima. Uz to, koristi se i analiza DNK iz okoline (eDNA), kako bi se identifikovale vrste koje kamera možda nije snimila, ali su ostavile genetski trag u vodi.

Tamna strana priče

Kanjon Mar del Plata leži u zoni gde se spajaju dve velike okeanske struje - Brazilska topla i Malvinska hladna, stvarajući dinamičan ekosistem sa jakim vrtlozima, brzim temperaturnim promenama i bogatstvom hranljivih materija.

Upravo zbog tog jedinstvenog “susreta”, region obiluje biološkom raznolikošću, ali je ekspedicija pokazala i drugu stranu priče - na dnu kanjona su pronađeni plastične kese, izgubljeni ribolovački alati, pa čak i cipele!

Ovi nalazi upozoravaju koliko duboko ljudska aktivnost dopire i u najzabačenije delove okeana. To je, ističu naučnici, dodatni razlog za donošenje mera zaštite i potencijalnog čišćenja ovih važnih morskih staništa.

(Telegraf.rs)