Činilo se da Kremlj manipuliše Trampom i da on igra kako oni sviraju: Putin nastavlja da pravi greške i preti

Odlaganje dugoočekivanog samita između Donalda Trampa i Vladimira Putina u Budimpešti kao da je potvrdilo sve strahove njegovih kritičara. U Beloj kući u utorak, predsednik je objasnio da ne želi "protraćen sastanak". Takođe je naglasio da Rusija i dalje ne želi da zamrzne sukobe u Ukrajini u okviru trenutnih linija borbe, a onda je udario sankcijama. Nakon toga je usledila i nova pretnja Putina u slučaju da američke rakete Tomahavk udare na Rusiju.

Nema sumnje da je Putinova strategija bila da navuče Trampa kako bi kupio vreme. Zbog toga je usledila žestoka kritika Bele kuće jer je, još jednom, izgleda verovala da je proboj moguć i da će Kremlj nekako pristati na kompromis. U ovom tumačenju, odlaganje samita u Budimpešti bila je predvidljiva sramota koju bi pronicljiviji lider predvideo. Neki su optužili Trampa da je "prevaren".

Preporučujemo

Samo nekoliko dana kasnije, ovo izgleda neosnovano, piše Telegraph. Možda je tačno da je Tramp bio previše voljan da veruje Putinu i previše kritičan prema Ukrajincima. Međutim, ne samo da SAD uvode značajne nove sankcije Rusiji, već izveštaji sugerišu da će ukloniti sve restrikcije da ukrajinsko korišćenje projektila dugog dometa. Ovo doprinosi dugoročnijem, mirnijem trendu. Bez mnogo pompe, SAD su počele da nanose pravu štetu ruskoj ratnoj mašineriji. Tramp postepeno povećava pritisak na Kremlj.

Jedan od najjasnijih skorašnjih znakova bila je debata u vezi sa slanjem Tomahavk raketa Ukrajini. Bajdenova administracija se plašila zbog dozvoljavanja Kijevu da gađa Rusiju raketama dugog dometa, strahujući da bi Moskva mogla da odgovori na neki eskalativni način. Sledio je poznati obrazac, gde su SAD morale biti uvučene u snabdevanje Ukrajine ozbiljnijim oružjem. Vašington je izgledao kao da igra po melodiji Kremlja.

Međutim, sada je Tramp otvoreno rekao da razmatra da obezbedi rakete Tomahavk Ukrajini. Njihov domet udara je 2.500 km i teoretski bi mogle omogućiti ukrajinski napad na Moskvu.

Na sastanku sa Volodimirom Zelenskim prošle nedelje, Tramp je izgledao hladno po pitanju ideje o Tomahavku. Ali sama činjenica da su stavljeni na pregovarački sto promenila je Putinovu računicu.

Vašington je signalizirao da se više ne plaši pretnji Kremlja, ostavljajući Putina u nedoumici. Ruski predsednik može da izabere da troši vreme, što trenutno radi, ali ne može da bude siguran da ovo neće dovesti do toga da se Ukrajini daju rakete koje bi mogle da pogode i Kremlj. Možda se ispostavi da odluka o raketama dugog dometa bude rano upozorenje Putinu na ono što bi moglo da se desi.

Ipak, Putin je odlučio da uputi novu pretnju SAD i Ukrajini. On je sinoć upozorio Sjedinjene Američke Države na ozbiljan odgovor Rusije u slučaju udara po njenoj teritoriji američkim raketama "Tomahavk".

"Ako takvim oružjem budu izvedeni udari po ruskoj teritoriji, odgovor će biti veoma snažan - ako ne i zapanjujući. Neka o tome dobro razmisle", upozorio je on.

Razgovore o mogućnosti isporuke takvih raketa Kijevu predsednik je nazvao pokušajem eskalacije sukoba.

Odgovarajući na pitanje novinara o otkazivanju bilateralnog susreta od strane predsednika Donalda Trampa, Putin je pretpostavio da je Tramp mislio na njegovo odlaganje. Dodao je da je tokom poslednjeg razgovora upravo američki lider predložio da se samit organizuje u Budimpešti.

Prema rečima ruskog predsednika, bilo bi pogrešno pristupiti tom događaju bez adekvatne pripreme.

Fleksibilna Trampova politika preka Ukrajini

Tramp komplikuje stvari ruskoj vojsci na druge načine. Dok je Bajdenova administracija privatno kritikovala Ukrajinu zbog udara na rusku energetsku infrastrukturu, Bela kuća nije vršila pritisak na Kijev po tom pitanju.

Ova fleksibilnost politike omogućila je Ukrajini da asimetrično uzvrati na svakodnevnu agresiju Rusije na njenu civilnu infrastrukturu. A od samita na Aljasci u avgustu 2025. godine, SAD su Ukrajini pružile dodatnu obaveštajnu podršku za napade na rusku energetsku infrastrukturu, sa nekim spektakularnim rezultatima na bojnom polju.

Tokom vikenda, na primer, Ukrajina je lansirala dva razarajuća napada dronova na energetsku infrastrukturu u Orenburgu u ruskom regionu Samara. Osim što je napravio haos u jednom od najvećih postrojenja za preradu gasa na svetu, prvi je izazvao ozbiljne poremećaje u isporuci gasa Rusiji iz Kazahstana. Drugi je napao rafineriju nafte Rosnefta u Novokujbiševsku, oštetivši njene glavne rafinerijske jedinice koje prerađuju milione tona nafte godišnje.

Malo je verovatno da će Rusija moći zauvek da apsorbuje kumulativni uticaj takvih udara. Dok zastarela oprema tradicionalno drži 22% ruskih kapaciteta za rafiniranje nafte neaktivnim, smatra se da su napadi ukrajinskih dronova povećali taj udeo na 38%. Procenjuje se da to rusku državu košta desetine miliona dolara svakog dana. Da nezgoda bude gora, Rusija je bila primorana da smanji izvoz dizela jer cene energije rastu kod kuće.

Za sada, Kremlj je sa svojom uobičajenom hrabrošću odbacio Trampovu taktiku pritiska. Šef Odbora za odbranu ruske Državne dume Andrej Kartapolov upozorio je da, ako Tramp da zeleno svetlo za transfer Tomahavka Ukrajini, Rusija će ciljati lansirne sisteme, potencijalno uključujući i američke vojne stručnjake koji bi mogli pomoći Kijevu u njihovom upravljanju.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, upozorio je na posledice na bilo koje isporuke Tomahavki. Nakon propasti samita u Budimpešti, Putin je nadgledao test gotovosti ruskih strateških nuklearnih snaga.

Jasno je da se situacija promenila. Iza naslova o raznim pokušajima da se postigne dogovor, Rusija je sada pod stvarnim pritiskom. Putin možda trenutno ne smatra Trampov predlog za prekid vatre povoljnim, ali bi uskoro mogao da zažali svoje nepopustljivosti. Kako će Tramp odgovoriti na novu Putinovu pretnju i da li će na kraju poslati Ukrajini Tomahavk, videćemo uskoro.

(Telegraf.rs)