SAD uvode sankcije najvećim ruskim naftnim kompanijama!

Ministarstvo finansija SAD objavilo je nove sankcije usmerene na dve najveće ruske naftne kompanije - Rosnjeft i Lukoil - u pokušaju da izvrši pritisak na Moskvu da pristane na mirovni sporazum u Ukrajini.

"S obzirom na odbijanje predsednika Putina da okonča ovaj besmisleni rat, Ministarstvo finansija uvodi sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije koje finansiraju ratnu mašineriju Kremlja", navodi se u saopštenju američkog ministra finansija Skota Besenta.

Objava je stigla u trenutku kada se generalni sekretar NATO Mark Rute očekivao u Beloj kući na razgovorima o mirovnim pregovorima.

Saopštenje SAD usledilo je nakon što je Rusija pokrenula intenzivno bombardovanje Ukrajine, i nakon što je predsednik Donald Tramp rekao da su planovi za sastanak sa Vladimirom Putinom u Budimpešti odloženi.

Najmanje sedam ljudi, među njima dvoje dece, poginulo je tokom ruskih napada dronovima i raketama na Ukrajinu u sredu.

"Sada je vreme da se zaustavi ubijanje i da se odmah proglasi prekid vatre", rekao je Besent u saopštenju, dodajući da će njegova kancelarija "preduzeti dalje korake ako bude potrebno da podrži napore predsednika Trampa da okonča još jedan rat".

Ovaj potez usledio je nedelju dana nakon što je Velika Britanija uvela sličan paket sankcija Rosnjeftu i Lukoilu, koji zajedno proizvode skoro polovinu ruske nafte.

Ranije u sredu, Besent je u izjavi za Fox News rekao da je Tramp bio razočaran tokom pregovora i optužio Putina da nije bio iskren.

"Predsednik Putin nije pristupio pregovorima na pošten i otvoren način, kao što smo se nadali", rekao je Besent za televiziju.

Američki zakonodavci, uključujući republikance, čekaju odobrenje Bele kuće da glasaju o zakonu koji bi nametnuo oštre sankcije Rusiji, ali i zemljama koje kupuju naftu od Kremlja.

U Beloj kući se očekivalo da Rute razgovara o dvanaesto tačaka plana koji su formulisali evropski saveznici iz NATO i Kijev, a koji predviđa zamrzavanje trenutnih linija fronta, povratak deportovane dece, kao i razmenu zarobljenika između dve zaraćene strane.

Plan uključuje i fond za obnovu Ukrajine, bezbednosne garancije i jasan put za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, kao i povećanu vojnu pomoć Kijevu i ekonomski pritisak na Moskvu.

Ranije ove nedelje, Tramp je rekao da ne želi "uzaludan sastanak" sa Putinom u Budimpešti i sugerisao da je glavna tačka spora odbijanje Moskve da obustavi borbe duž sadašnje linije fronta.

Pripremni sastanak između državnog sekretara SAD Marka Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova trebalo je da se održi ove nedelje - ali je Bela kuća saopštila da su njih dvojica imali "produktivan" telefonski razgovor i da sastanak više nije "potreban".

Tramp je ranije podržao predloge o zamrzavanju borbi duž trenutnih linija fronta.

"Neka bude presečeno kako jeste", rekao je u ponedeljak. "Rekao sam: preseci i zaustavi na liniji fronta. Idite kući. Prestanite da se borite, prestanite da ubijate ljude."

Rusija se, sa svoje strane, usprotivila toj ideji, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se "doslednost ruskog stava ne menja" - misleći na zahtev da se ukrajinske trupe povuku iz Donbasa, u istočnoj Ukrajini.

U sredu je Tramp takođe odbacio navode The Wall Street Journal da su SAD odobrile ukrajinske udare dugometnim raketama unutar Rusije, nazvavši ih "lažnim vestima".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je želju da SAD njegovim snagama isporuče dalekometne rakete tipa Tomahavk i sugerisao da bi pretnja njihovim uključivanjem u rat mogla primorati Rusiju da sedne za pregovarački sto.

(Telegraf.rs)