Putin izdao naredbu koja će razbesneti Trampa: "Krenite u pripreme..."

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je ministrima odbrane i spoljnih poslova, kao i državnoj nuklearnoj agenciji Rosatom, da do kraja meseca podnesu usaglašene predloge za mogući nastavak nuklearnih testiranja.

Nalog je izdat na zatvorenom delu sednice Saveta bezbednosti, i to nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio da je naredio "ravnopravno testiranje" američkog nuklearnog oružja.

Preporučujemo

"Rusija neće biti prva koja će prekršiti moratorijum, ali nećemo dozvoliti da budemo drugi. Ministarstva moraju da analiziraju stvarne namere Vašingtona i predlože rokove za tehničku spremnost", rekao je Putin prema saopštenju koje je kasno uveče objavio Kremlj.

Ministar odbrane Andrej Belousov izvestio je da je poligon Nova Zemlja u stanju pripravnosti 72 sata. Načelnik Generalštaba, general Valerij Gerasimov, dodao je da bi priprema za prvu podzemnu eksploziju mogla da traje od tri meseca do dve godine, u zavisnosti od vrste bojeve glave. Kremlj je naglasio da odluka o samim probama još nije doneta.

Portparol Dmitrij Peskov izjavio je novinarima:

"Predsednik je naredio analizu, ne i početak radova. Sve zavisi od toga da li će Sjedinjene Države detonirati pravu nuklearnu napravu", rekao je on.

Tramp je nedavno na mreži Truth Social napisao:

"Zbog testiranja drugih zemalja, naredio sam Ministarstvu rata da ODMAH započne testiranje našeg nuklearnog oružja ravnopravno!", napisoa je on.

Nekoliko dana kasnije, američki ministar energetike Kris Rajt pojasnio je da se radi o subkritičnim i hidrodinamičkim testovima bez lančane reakcije.

"Ne planiramo prave eksplozije", rekao je Rajt za CNN.

Kina pozvala obe strane na uzdržanost

Sledeća sednica Saveta bezbednosti zakazana je za 25. novembar, kada će Putinu, navodno, biti predočena tri scenarija: subkritični testovi, jedna ograničena detonacija ili puni ciklus proba, piše AP.

Podsetimo, nova procena pokazuje da devet zemalja poseduje nuklearno oružje, pri čemu Rusija i Sjedinjene Američke Države kontrolišu gotovo 90 odsto globalnih zaliha.

Od 9.614 bojevih glava za koje se veruje da se danas nalaze u vojnim skladištima širom sveta, oko 2.100 američkih, ruskih, britanskih i francuskih glava je u stanju visoke pripravnosti i spremno za upotrebu u kratkom roku, prema američkom trustu mozgova Federacija američkih naučnika (FAS).

Ovaj tzv. "nuklearni klub" suočava se s novim izazovima: Rusija se povukla iz ključnih sporazuma o kontroli naoružanja, dok SAD razmatraju ponovno nuklearno testiranje nakon 30 godina pauze. Stručnjaci upozoravaju da bi takvi koraci mogli da pokrenu novu trku u naoružanju, naročito sa Kinom, koja ubrzano širi svoj arsenal.

Najveći nuklearni arsenali

Iako Tramp tvrdi da SAD "imaju više nuklearnog oružja od bilo koje druge zemlje", opšte je prihvaćeno da Rusija danas poseduje najveći arsenal na svetu. Prema podacima Federacije američkih naučnika, Rusija ima oko 4.459 projektila, od čega je 1.718 raspoređenih strateških bojevih glava, spremnih za upotrebu i pozicioniranih za dostavu kopnom, morem ili vazduhom.

Lavovski deo, oko 2.591 glava, nalazi se u rezervi ili nije aktivno raspoređen, dok je 1.150 povučeno iz upotrebe. I SAD i Rusija i dalje demontiraju bojeve glave povučene još tokom Hladnog rata. Tačni brojevi i dalje su državna tajna.

Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za mir (SIPRI), Putin je od januara 2021. imao oko 6.255 nuklearnih glava, dok druge organizacije procenjuju broj između 5.977 i 6.257.

Rusija i SAD potpisale su Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START), koji je stupio na snagu 5. februara 2011. i ograničava broj raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava i bombi na 1.550 po strani.

U avgustu je Rusija odlučila da se povuče iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), kojim su se Sovjetski Savez i SAD još 1987. dogovorili o smanjenju broja strateškog oružja. SAD su se formalno povukle 2019, tvrdeći da je Rusija prekršila sporazum, što je Moskva negirala.

Sjedinjene Države, prema izveštajima, imaju oko 5.177 nuklearnih bojevih glava - 1.670 raspoređenih, 1.930 u rezervi i 1.477 povučenih iz upotrebe. Bojeve glave su raspoređene na balističkim raketama i u bombarderskim bazama, a deo njih nalazi se i u bazama širom Evrope - u Italiji, Turskoj, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji. Veruje se i da Belorusija ima rusko nuklearno oružje.

Kina je treća na listi sa oko 600 bojevih glava u rezervi ili neraspoređenih. Dok SAD smanjuju svoje zalihe, Kina, kao i Indija, Pakistan, Rusija, Velika Britanija i Severna Koreja, nastavlja da ih povećava.

Zemlja je prvi put razvila nuklearno oružje tokom Hladnog rata i očekuje se da će svoj arsenal dodatno proširiti, dodajući oko 30 glava od 2020. godine. SAD procenjuju da bi Peking mogao da poseduje više od 1.000 nuklearnih glava do 2030. godine.

Iza njih slede Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja. Rusija i SAD zajedno drže oko 87 odsto svetskih zaliha, ograničenih sporazumom Novi START, koji ističe 2026. godine.

Kina, kao nova sila, ulazi u trku s ambicioznim planovima, dok regionalni rivali poput Indije i Pakistana povećavaju rizik od eskalacije u Južnoj Aziji. Independent u svom tekstu ističe da su ove zalihe nasleđe Hladnog rata, ali da današnje krize – poput ruske invazije na Ukrajinu i severnokorejskih provokacija – ponovo otvaraju pitanje nuklearne pretnje.

U kontekstu američkog plana za ponovno testiranje, prvi put od 1992. godine, svetski lideri pozivaju na dijalog i uzdržanost.

(Telegraf.rs)