Putinov čovek koji stoji iza nacrta Trampovog plana za Ukrajinu: Prelazak iz senke na svetsku pozornicu

Kiril Dmitrijev, 50-godišnji ruski diplomata sa dubokim poznavanjem SAD, gde se školovao i radio, našao se u centru globalne pažnje.

Kao direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja i čovek iz poslovnog sveta, Dmitrijev je postao ključna figura u razgovorima sa Trampovom administracijom, a nacrt mirovnog plana koji je proizašao iz njegovih sastanaka sa specijalnim američkim izaslanikom Stivom Vitkofom izazvao je brojne reakcije, piše BBC.

Preporučujemo

Mirovni plan ili Putinova lista želja?

Nacrt mirovnog plana, nastao nakon trodnevnog sastanka Dmitrijeva i Vitkofa u Miamiju, sadrži predloge koje mnogi vide kao spisak Putinovih želja.

Od Ukrajine se traži da ustupi teritorije koje trenutno kontroliše i značajno smanji svoju vojsku. Iako tim Kirila Dmitrijeva nije želeo da komentariše detalje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oprezno je poručio da svaki sporazum mora obezbediti "dostojanstven mir, sa uslovima koji poštuju našu nezavisnost i suverenitet".

Čovek koji povezuje dva sveta

Za razliku od mnogih u Moskvi, Putinov izaslanik dobro poznaje modernu Ukrajinu. Odrastao je u Kijevu, a jedan prijatelj tvrdi da je kao 15-godišnjak učestvovao u prodemokratskim protestima pred raspad Sovjetskog Saveza.

Ta upućenost u američki i ukrajinski mentalitet čini ga retkom pojavom u ruskoj diplomatiji. Njegova saradnja s američkim kolegom Stivom Vitkofom postala je konstanta od početka drugog Trampovog mandata. "Sigurni smo da smo na putu ka miru i kao mirotvorci moramo to ostvariti", izjavio je Dmitrijev krajem oktobra na konferenciji u Saudijskoj Arabiji.

Bliska saradnja sa Trampovim izaslanikom

Prvi susret dvojice izaslanika bio je u februaru 2025, kada je Dmitrijev pomogao u oslobađanju američkog nastavnika iz ruskog zatvora.

"Postoji gospodin iz Rusije, zove se Kiril, i imao je mnogo veze sa ovim. Bio je važan sagovornik koji je premostio jaz između dve strane", rekao je tada Vitkof novinarima. Nekoliko dana kasnije obojica su učestvovala na sastanku u Saudijskoj Arabiji koji je označio kraj diplomatske izolacije Rusije na Zapadu.

Propagandista u odelu diplomate?

Direktan pristup Trampovim zvaničnicima nije uvek bio uspešan. Kada je Tramp prošlog meseca uveo sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije, američki ministar finansija Skot Besent nazvao ga je "ruskim propagandistom" jer je sugerisao da će odluka dovesti do viših cena goriva u SAD.

Dmitrijev se, za razliku od većine iz Putinovog okruženja, oseća ugodno u američkim TV studijima, gde hvali Trampove diplomatske veštine dok zapadnoj publici prenosi narativ Kremlja. "Nisam vojnik... ali stav ruske vojske je da gađaju samo vojne ciljeve", rekao je nedavno za CNN, nekoliko dana nakon bombardovanja vrtića u Harkovu, dodavši: "Samo radim na dijalogu i osiguravanju da se sukob što pre okonča."

Veze sa Putinovom porodicom i sankcije

Iako ga Vitkof ceni, američko Ministarstvo finansija ga je još 2022, za vreme Bajdenove administracije, nazvalo "poznatim Putinovim saveznikom" i sankcionisalo Ruski fond za direktna ulaganja (RDIF), kojim upravlja od 2011. "Iako je zvanično državni investicioni fond, RDIF se široko smatra tajnim fondom predsednika Vladimira Putina i simbolom šire ruske kleptokratije", stajalo je u saopštenju.

Njegov stav o tom periodu je jasan: tvrdi da pod Bajdenom nije bilo pokušaja razumevanja ruske pozicije, dok je Trampov tim "zaustavio treći svetski rat". Njegove veze sa vrhom vlasti dodatno su ojačane preko supruge, TV voditeljke Natalije Popove, koja je prijateljica i koleginica Putinove ćerke Katerine Tihonove.

Put od Kijeva do Kremlja

Njegov uspon u Moskvi u potpunosti je suprotan njegovom detinjstvu u Kijevu, gde je odrastao kao sin dvoje naučnika. Otac mu je poznati biolog, a majka genetičarka. To naučno nasleđe možda ga je podstaklo da iskoristi državni fond za finansiranje ruskih vakcina protiv kovida, Sputnjik V. Veruje se da je Putina upoznao još 2000, ali se nije uvek slagao s njegovim stavovima.

Dok je Putin raspad SSSR-a nazivao "najvećom geopolitičkom katastrofom stoleća", Dmitrijev je kao tinejdžer protestovao protiv sovjetskog režima. Tokom studentske razmene u SAD 1990. isticao je ukrajinski nacionalni identitet, govoreći da je "Ukrajina imala dugu istoriju kao nezavisna nacija pre nego što je postala deo Ruskog carstva".

Nakon MBA diplome na Harvardu, radio je za McKinsey i Američko-ruski investicioni fond, da bi se 2011. vratio u Rusiju na čelo RDIF-a. Tokom godina njegovi stavovi su se menjali - od kritike Putinovog obračuna sa oligarsima do upozorenja da Ukrajinu očekuje "ekonomski Holodomor" ako se izoluje od Rusije.

Neobični projekti i narušena reputacija

Pored diplomatije, Dmitrijev je poznat i po ambicioznim komercijalnim projektima, poput zajedničkih energetskih projekata na Arktiku, partnerstava s američkim kompanijama, pa čak i ponude "male nuklearne elektrane za misiju na Mars" Elonu Masku i železničkog tunela "Putin-Tramp" ispod Beringovog moreuza.

Dok mu reputacija u Rusiji raste, u rodnoj Ukrajini je naglo pala, gde su mu uvedene sankcije zbog navodnih zločina protiv Ukrajine i Ukrajinaca.

(Telegraf.rs)