Kako je Jozef Mengele izbegavao hapšenje u Latinskoj Americi: "Anđeo smrti", objavljeni novi dosijei

Novi dosijei otkrivaju kako je ozloglašeni nacistički lekar Jozef Mengele, poznat i kao "Anđeo smrti", vodio otvoren posleratni život u Argentini. Dokumenta su pronađena su među ogromnom količinom dokaza koji su ranije ove godine objavljeni i deklasifikovani od strane predsednika Havijera Mileja.

Mengele je bio zloglasan po svojoj ulozi komandanta u Aušvicu, gde je sprovodio brutalne medicinske eksperimente na zatvorenicima, posebno na blizancima, pod izgovorom naučnog istraživanja, prenosi Fox News.

Preporučujemo

Očevidci, uključujući i neke svedoke u deklasifikovanim argentinskim dokumentima, opisuju njegovu izuzetno hladnokrvnu, groteksnu i sadističku prirodu, uključujući mučenje i eksperimente nad blizancima jednih pred drugima, nakon što bi njihove roditelje slao u gasne komore.

Čitava fascikla posvećena je isključivo praćenju tragova ovog ozloglašenog lekara iz Aušvica i komandanta SS.

Deklasifikovani arhivi pokazuju da je Argentina sredinom do kraja 1950-ih jasno znala ko je Mengele i da se zapravo nalazio u zemlji. Vlasti su znale da je u zemlju ušao 1949. koristeći italijanski pasoš izdat na ime Helmut Gregor, koji je upotrebio kao osnov za dobijanje zvanične imigracione lične karte 1950.

Arhivski materijal Argentine rasvetljava mreže koje su štitile Mengelea. Premda veoma fragmentiran i višejezičan sa dokumentima na španskom, nemačkom, portugalskom i engleskom, arhiv pruža uvid u to kako su vlasti pratile, arhivirale, pogrešno rukovale i često nisu preduzimale nikakve mere u vezi sa informacijama koje su imale o jednom od najtraženijih ratnih zločinaca na svetu.

Zbirka sadrži fotografije, obaveštajne beleške, imigracione evidencije, izveštaje nadzora i prepisku, koji odražavaju decenije istrage i napora da se razume mreža koja mu je pomogla da se kreće po Argentini, Paragvaju i na kraju Brazilu.

Prisustvo dokumenata na nemačkom jeziku ukazuje na uključenost strane obaveštajne službe ili materijala zaplenjenih iz zajednica emigranata, elementi na portugalskom sugerišu prekograničnu koordinaciju sa brazilskim izvorima, beleške na engleskom ukazuju na komunikaciju sa američkim ili britanskim agencijama.

Dosijei sadrže nedatirani isečak iz štampe o argentinskom državljaninu rođenom u Poljskoj, Hoseu Furmanskom, koji je bio žrtva Mengelea, što pokazuje da su argentinske obaveštajne službe bile upoznate sa optužbama protiv nacističkog zločinca.

"Upoznao sam Mengelea. Dobro sam ga poznavao. Video sam ga mnogo puta u logoru Aušvic, u uniformi SS pukovnika i, preko nje, u belom lekarskom mantilu", kaže Furmanski u intervjuu.

U intervjuu se dalje objašnjava da je Furmanski, koji je imao blizanca, dao svoje živopisno svedočanstvo o iskustvima koja su nad njima izvršena. U izveštaju je Mengele označen kao patološki sadista.

"Okupljao je blizance svih uzrasta u logoru i podvrgavao ih eksperimentima koji su se uvek završavali smrću. Između dece, starijih i žena... kakvi užasi. Video sam ga kako odvaja majku od ćerke i šalje jednu u sigurnu smrt. Nikada nećemo zaboraviti", rekao je Furmanski.

Desetine skeniranih slika bez ugrađenog teksta i interne oznake stotina stranica signaliziraju sistematski napor argentinske obaveštajne službe da sastavi kompletan lični dosije Mengelea, uključujući kopije stranih pasoša pod pseudonimima, fotografije osumnjičenih saradnika, rukopisne operativne beleške, imigracione knjige ili evidencije o prelazima granica, rezimee istraga pripremljene za političke nadređene i prepisku između argentinskih oficira i međunarodnih istražitelja.

Dosijei potvrđuju dvosmislen posleratni stav Argentine o saradnji sa zapadnim demokratijama, izuzetno nepovezanu birokratiju, nedostatak volje ili razumevanja u vezi sa ozbiljnom prirodom zločina koje su počinili bivši nacisti na njenoj teritoriji i nevoljnost viših vlasti da se suoče sa tim koliko su duboko nacistički begunci bili ukorenjeni u društvenom i političkom pejzažu zemlje.

Pokušavajući da proširi svoje poslovanje 1956. godine dobio je legalizovanu kopiju svog originalnog izvoda iz matične knjige rođenih. Dokument je tražio od ambasade Zapadne Nemačke u Buenos Ajresu, hteo je da mu se lična karta sudski izmeni kako bi odražavala njegove stvarne biografske podatke i nadrealno počeo je da koristi svoje originalno zakonsko ime, znak koliko se bezbedno osećao u Argentini.

Argentinske agencije su do tada ne samo znale ko je on, gde živi i činjenicu da se oženio udovicom svog brata i da odgaja njihovog sina, već su imale i sve detalje o njegovim poslovnim interesima u zemlji. Izveštaji u dosijeima navode moguću posetu Mengeleovog oca Argentini kako bi mu finansijski pomogao, ulažući u posao medicinske laboratorije u Buenos Ajresu.

Otvorena priroda njegovog života u zemlji podstakla je Zapadnu Nemačku da izda nalog za hapšenje i zatraži njegovo izručenje 1959. godine, što je lokalni sudija odbio bez daljeg delovanja, navodeći da je zahtev nezvanično bio zasnovan na "političkom progonu" Mengelea, što nije dozvolilo pokretanje slučaja.

Uprkos svim prikupljenim čvrstim dokazima, jasno je da su informacije bile fragmentirane među različitim agencijama koje nisu u potpunosti komunicirale jedna sa drugom. Takođe je nedostajala direktna komunikacija sa predsedništvom zemlje i izvršnom vlasti. To je dovelo do toga da se postupak u slučaju rešavao nepovezano, i često prekasno ili nakon što su curenja informacija iz štampe već upozorila Mengelea na moguću zabrinutost vlasti da bi dala plodne rezultate. Nalozi za hapšenje, pretresi i zahtevi za nadzor često su izvršavani ili se o njima odlučivalo naknadno, što je dovelo do ćorsokaka.

Nakon zahteva za ekstradiciju iz 1959. godine i sa povećanim međunarodnim pritiskom na Argentinu, Mengele je pobegao iz zemlje u Paragvaj, dok su se njegova supruga i pastorak preselili u Švajcarsku.

To je očigledno iz memoranduma Federalne koordinacione direkcije označenog kao strogo poverljivo i poverljivo, u kojem se detaljno opisuje potraga za Mengelom i njegovim poslovnim interesima od 12. jula 1960. godine, trenutak kada je Mengele već napustio Argentinu i otišao u Paragvaj.

"Obaveštavam šefa da iz istraga sprovedenih radi ispunjenja navedenog obaveznog roka proizilazi da je HOZE MENGELE bio partner medicinskih laboratorija 'FADRO-FARM' koje se nalaze u ulici Drisdejl 3573, u Karapačaju, okrug Visente Lopez, a sa kancelarijama, od jula ove godine, u ulici Kramer 860, glavni grad. Subjekt, naveden kao lekar, registrovan je u firmi 10. jula 1958. godine, kao partner sa ulogom od 10.000 pezosa kapitala, i povukao se iz partnerstva u aprilu 1959. godine", navodi se u izveštaju.

"Od ulaska u Argentinu, subjekt je boravio na imanju Mengeleovih, koristeći ime dr GREGOR […], subjekt je pokazao da je u Argentinu stigao koristeći drugo ime i različito od svoje profesije […]. Dakle, izgleda da je, zadržavajući svoje pravo ime, subjekt pripadao SS društvu […] tokom kojih je pokazao nervozu, izjavivši da je tokom rata radio kao lekar u nemačkom SS, u Čehoslovačkoj, gde ga je Crveni krst označio kao ratnog zločinca".

"Studirao je antropologiju i bio je poznat sudiji u Nirnbergu, posebno u vezi sa proučavanjem lobanja i kostiju, ali ta veza se smatrala zločinom u nacionalsocijalističkoj Nemačkoj“, navodi se u izveštaju o Mengeleu kada je, tokom promene imena sa lažnog pseudonima na pravi identitet, nacista "objasnio" svoje motive zašto prvobitno nije koristio svoj pravi identitet.

Argentinska obaveštajna zajednica je nastavila da prati Mengelea, uglavnom putem izveštaja u štampi i kontakata sa stranim agencijama. Mengele je stekao paragvajsko državljanstvo i bio je zaštićen od strane vlade paragvajskog diktatora Alfreda Stresnera, čija je porodica poreklom iz istog bavarskog grada kao i on.

Arhiva otkriva da je Mengele tajno ušao u Brazil tokom 1960. godine preko trogranične oblasti blizu države Parana. Pomagali su mu nemački brazilski farmeri koji su bili simpatizeri nacista i obezbedili su mu više seoskih sigurnih kuća tokom nekoliko godina.

Iako su argentinski dosijei oskudni sa detaljima i u velikoj meri se oslanjaju na medijske isečke u ovom trenutku, Argentina je bila svesna da je Mengele usvojio pseudonim Peter Hohbihler, mada je ponekad koristio i portugalsku verziju svog pravog imena - Hoze Mengele. Tokom druge polovine 1960-ih i tokom 1970-ih, počeo je da živi u imanjima koja su pripadala nemačkim porodicama Bosert i Stamer u državi Sao Paolo, u Brazilu.

Mengele je umro 1979. godine kada je doživeo moždani udar dok je plivao u moru u priobalnom gradu Bertioga. Sahranjen je pod lažnim imenom Volfgang Gerhard, ali su višestruki tragovi doveli do ekshumacije njegovog tela i pozitivnog identifikovanja njegovih ostataka od strane brazilskih vlasti 1985. godine. DNK testiranje je dodatno potvrdilo nalaze 1992.

(Telegaf.rs)