Grenlanđani strahuju od samita koji bi mogao da odredi njihovu i budućnost Arktika: "Tramp da načulji uši"

Vreme je kritično. Američki potpredsednik Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio u sredu će u Beloj kući dočekati ministre spoljnih poslova Danske i Grenlanda. U fokusu razgovora: budućnost najvećeg ostrva na svetu, Grenlanda.

Iznad snegom prekrivenog tržnog centra u glavnom gradu ostrva, Nuku, idu najvažnije vesti. Ne morate da govorite njihov jezik da biste shvatili reči "Tramp, "Grenland" i "suverenitet" koje su ponavljaju iznova, napisane crvenim slovima.

Preporučujemo

Donald Tramp je rekao da želi ovu zemlju i da će je uzeti na "lakši ili teži način". Nakon njegove nedavne kontroverze akcije u Venecueli, ljudi na Grenlandu veruju mu na reč.

Nestrpljivo odbrojavanje do sastanka u Vašingtonu traje već danima.

Grenlanđani su za BBC rekli da se tako osećaju godinama.

"Voleo bih da ohrabrim (Donalda Trampa) da mudro koristi oba uha, da više sluša a manje priča. Mi nismo na prodaju. Naša zemlja nije na prodaju", rekla je Ameli Zeb.

Pisac i muzičar Sivnisok Rask dodaje kako se nada da će njegova zemlja ostati nezavisna i da se njome dobro upravlja, a da ne bude kupljena.

"Zabrinuta sam za budućnost moje mlade porodice. Ne želimo svu ovu pažnju ovde", rekla je Marija, dok je svoju sedmomesečnu bebu umotavala u svoj zimski kaput.

Ali međunarodna pažnja za Grenland neće nestati u skorije vreme. Mnogo više toga visi na koncu od sudbine samo ovog ostrva. Spor oko Grenlanda suprotstavlja članice NATO-a, Dansku i SAD.

Grenland je poluautonomna teritorija Danske. Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da će, ako SAD preuzmu kontrolu nad ostrvom silom, to biti kraj transatlantskog odbrambenog saveza na koji se Evropa oslanjala decenijama za bezbednost.

To bi takođe bio još jedan veliki udarac za američko-evropske odnose, koji su već uveliko poremećeni otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću. Treba zapamtiti i da su evropski lideri očajni da zadrže Trampovu administraciju na svojoj strani, da podrži i održivi mirovni sporazum za Ukrajinu.

Potencijalne posledice sukoba oko Grenlanda su ogromne -ali nije jasno kako Vašington namerava da se nosi sa sastankom u sredu. Da li će duh biti kompromis ili konfrontacija?

Tramp insistira na tome da mu je Grenland potreban zbog nacionalne bezbednosti. Ako SAD ne preuzmu Grenland, uzeće ga Kina ili Rusija, rekao je on.

Svesne ovoga, velike evropske sile, koje su glasno podržavale danski suverenitet nad Grenlandom, takođe su se trudile da smisle vojne predloge za jačanje prisustva NATO-a oko ostrva i na Arktiku u širem smislu. BBC piše da su Velika Britanija i Nemačka preuzele vođstvo u ovom pitanju.

"Delimo zabrinutost SAD da je ovom delu Danske potrebna bolja zaštita. Jednostavno želimo zajedno da poboljšamo bezbednosnu situaciju Grenlanda", rekao je u ponedeljak nemački kancelar Fridrih Merc.

Predsednik Udruženja nemačkih rezervista, Patrik Zensburg, pozvao je da se barem jedna evropska brigada što pre rasporedi na Grenlandu.

Naglasio je da će Nemačka "snositi posebnu odgovornost u tom poduhvatu" i istakao da će nemačka vojska steći strateške prednosti obučavanjem vojnika u izazovnim arktičkim uslovima.

Britanska vlada takođe vodi razgovore sa evropskim saveznicima o mogućem raspoređivanju vojnih snaga na Grenlandu, posebno kao odgovor na uočene pretnje od Rusije i Kine.

Šta je NATO predložio u vezi sa bezbednošću na Arktiku?

Razgovori su u preliminarnoj fazi. Broj trupa još uvek nije definisan, ali razgovori uključuju mogućnost raspoređivanja vojnika, ratnih brodova, aviona, podmornica i antidronskih mogućnosti u regionu.

Jedan konkretan predlog je formiranje pomorskog NATO-ovog "Arktičkog stražara", po uzoru na "Baltičkog stražara" koji je alijansa uspostavila u Baltičkom moru nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu.

Morsko dno i Baltika i Arktika je prepuno podvodne infrastrukture, kao što su energetski cevovodi i internet kablovi, ključni za komunikacije i finansijske transakcije vredne milijarde dolara dnevno. Svi su ranjivi na hibridne napade.

"Još puno toga može da se uradi na Arktiku", rekla je Oana Lungesku, koja je do 2023. godine bila portparol NATO-a sa najdužim stažom.

Ona je sada istaknuti saradnik istraživačkog centra za odbranu i bezbednost RUSI.

"Ne predviđam da će Velika Britanija ili Nemačka poslati značajan broj vojnika na Grenland, ali bi mogle da održe više vežbi u regionu ili da prošire postojeće. Velika Britanija i drugi saveznici NATO-a već su počeli da raspoređuju pomorska sredstva za veliku dvogodišnju vežbu koju predvodi Norveška na dalekom severu, pod nazivom "Hladni odgovor". Arktik je postao strateški prioritet za NATO nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu. Ali potrebno je učiniti više", poručila je ona.

Grenland se nalazi između SAD i Kanade sa jedne strane i Rusije i Evrope sa druge.

Vašington je prvi put osetio stratešku vrednost Grenlanda tokom Drugog svetskog rata. SAD su okupirale ostrvo kako bi sprečile da ga preuzme nacistička Nemačka nakon svoje invazije Danske. SAD su pokušale da kupe Grenland nakon rata, ali je Kopenhagen to odbio.

Nedugo zatim, dve zemlje su postale osnivačke članice NATO-a i 1952. godine su potpisale odbrambeni sporazum, koji i danas važi, dozvoljavajući SAD da zadrže svoje vojne baze na Grenlandu i dovedu još trupa na ostrvo ako žele.

Grenland je na najkraćoj ruti između kontinentalne SAD i Rusije, što ga čini ključnim za raketnu odbranu. Nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, SAD su znatno smanjile svoje prisustvo ovde, zadržavajući samo jednu vojnu bazu - svemirsku bazu Pitufik - jednu od najvažnijih radarskih stanica Vašingtona.

Obala je ovde posebno važna. Postoji pomorska uska tačka u vodama između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije - takozvani jaz GIUK - koji se smatra ključnim za praćenje ruskih i kineskih brodova, a posebno podmornica koje se kreću između Arktika i Atlantika.

SAD su zatražile od Danske da poveća svoje kapacitete za nadzor. Kopenhagen je nedavno obećao 4 milijarde dolara za bezbednost Grenlanda, iako je Trampova administracija bila odbojna.

Ali da li će NATO predlozi za veće, jake prisustvo na Arktiku biti dovoljno za Trampovu administraciju?

Džulijan Smit je bila ambasadorka SAD pri NATO-u do ponovnog izbora predsednika Trampa; sada je predsednica kompanije Clarion Strategies.

"Ovonedeljni sastanak je apsolutno ključan. Mislim da će to biti prekretnica na ovaj ili onaj način. Predstavnici Danske i Grenlanda dolaze spremni", rekla je ona za BBC.

"Oni ovaj trenutak shvataju veoma ozbiljno, ali pravo pitanje je da li će bilo koji od ovih predloga zapravo zadovoljiti Belu kuću koja deluje odlučnije i zainteresovanije za proširenje teritorije SAD nego za stvarno rešavanje pitanja bezbednosti samog Grenlanda", rekla je ona.

Da li je ovo zaista pitanje bezbednosti?

Ako je bezbednost zaista bila jedino što je brinulo Donalda Trampa, onda je pacifički Daleki Sever daleko osetljivije područje Arktika za SAD nego Grenland, tvrdi Ijan Leser, istaknuti član Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država.

Tu se rusko i američko prisustvo i interesi blisko susreću, rekao je za BBC. U stvari, postoje dva mala ostrva u sredini Beringovog moreuza, gde biste potencijalno mogli peške da pređete iz Sjedinjenih Država u Rusiju usred zime. Veliki Diomed je u Rusiji, a Mali Diomed je u američkoj državi Aljasci.

Ali tenzije su ovde porasle od potpune invazije Rusije na Ukrajinu. Vode Beringovog moreuza su ključne za Rusiju za tranzit strateških nuklearnih sredstava, a američki i kanadski borbeni avioni su više puta bili primorani da se bore kako bi presreli ruske vojne avione kod arktičke obale.

Ijan Leser smatra da Trampov fokus na Grenland, a ne na Aljasku, sugeriše više interesovanje za ekonomsku bezbednost, nego za bezbednost u tradicionalnom smislu.

Ali, kaže on, oba bi se mogla rešiti bez diranja danskog ili grenlandskog suvereniteta: NATO bi mogao da pomogne u jačanju bezbednosti i odbrane, a SAD bi mogle da pregovaraju o investicionim pravima na Grenlandu.

Grenland je bogat prirodnim resursima, uključujući retke zemne i minerale koje SAD i svaka druga globalna sila žele zbog njihovog značaja za visokotehnološke industrije, uključujući napredne odbrambene tehnologije.

Vašington takođe ima na umu potencijal za otvaranje novih, potencijalno unosnih brodskih ruta kako se arktički led topi.

Ali teško je videti kako Trampova želja za teritorijalnim ekspanzionizmom može ostaviti prostor za pregovore u sredu.

"Govorimo o sticanju, a ne o zakupu... Imamo baze na Grenlandu. Mogao bih da postavim mnogo vojnika ako želim, ali vam je potrebno više od toga. Potrebno vam je vlasništvo", rekao je Tramp na početku nedelje.

Grenland je teritorija Danske i stoga politički evropska, ali geografski je deo Severne Amerike. Ostrvo je bliže Vašingtonu nego Kopenhagenu, a Donald Tramp izgleda ima veliki interes da Ameriku učini većom u pogledu veličine i dominacije.

Većina Grenlanđana kaže da želi da budu nezavisni od Danske, ali još više njih (85 posto) odbija ideju da budu američki.

Pre sastanka u sredu u Vašingtonu, grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen rekao je da se njegova zemlja suočava sa geopolitičkom krizom, "i ako moramo da biramo između SAD i Danske ovde i sada, onda biramo Dansku".

Ali kako god da se sastanak sa potpredsednikom SAD i državnim sekretarom odvija u sredu, Donald Tramp je Džoker u špilu karata, kaže Sara Olvig iz Centra za spoljnu i bezbednosnu politiku Grenlanda.

"Šta će se desiti zavisiće od predsednika. A on je veoma nepredvidiv. Ali ako SAD preuzmu Grenland silom, Sjedinjene Države više neće biti zemlja slobodnih... To će biti kraj NATO-a i demokratskog sveta kakvog poznajemo", rekla je ona za BBC.

Rusija i Kina će pratiti ishod sastanka u sredu, verovatno sa pažnjom kao i Grenlanđani. Ovde je mnogo toga na kocki.

(Telegraf.rs)