Avion "sudnjeg dana" je napunio 45 godina i neće skoro na remont: Postoji dobar razlog za to

Kada je američka vojska lansirala nenaoružanu nuklearnu raketu u novembru 2025. godine, mnogi su se zapitali gde predsednik Sjedinjenih Država odlazi tokom nuklearnog rata.

Odgovor je u preuređeni "Boeing 747" poznatom kao "Nacionalni vazdušni operativni centar" i avion "sudnjeg dana", perenosi portal BGR.

Preporučujemo

U pitanju je pokretni komandni i kontrolni centar opremljen naprednim komunikacionim sistemima i konstrukcijom ojačanom da izdrži nuklearne udarne talase. Kao i većina nuklearne odbrambene infrastrukture, američke operacije komandovanja i kontrole oslanjaju se na tehnologiju koja je znatno starija nego što biste očekivali.

Prvi E-4B, nadimkom "Nightwatch", poznat i kao "avion otporan na nuklearni udar", isporučen je Vazduhoplovstvu SAD u januaru 1980. godine. Ovaj avion može da izdrži elektromagnetne impulse, dok istovremeno podržava napredne satelitske i elektronske sisteme.

Iako je 2025. godine ova letelica napunila 45 godina, Vazduhoplovstvo SAD ne planira zamenu svojih četiri Nightwatch aviona pre 2036. godine, što znači da će avioni "sudnjeg dana" SAD imati skoro 60 godina kada konačno budu povučeni iz upotrebe.

Razlog za to je prilično jednostavan i pomalo smešan: Zbog veličine komunikacione mreže aviona, E-4B zahteva velike četvoromotorne letelice. Nažalost, proizvođači poput "Boeing" i "Airbus" uglavnom su prestali da proizvode tako velike avione, što je primoralo Vazduhoplovstvo da za svoje "avione za kraj sveta" nabavlja polovnu opremu.

Trenutno, SAD imaju četiri E-4B aviona, pri čemu je jedan uvek spreman za poletanje u bilo kom trenutku. Međutim, oslanjanje na veće i starije avione oduvek je stvaralo probleme u održavanju i operacijama, zbog čega je SAD pokrenula program za naslednika još 2024. godine.

Tehnološko čudo u godinama

Nekoliko karakteristika omogućava ovom avionu da izvršava složene funkcije. E-4B je četvoromotorni, dugolinijski, visokoletni avion sposoban da primi do 111 ljudi.

Funkcioniše poput "letećeg Pentagona", sa glavnom palubom podeljenom u šest delova: komandni centar, sala za konferencije, komunikacije, brifing, operacije, kancelarije i prostor za odmor.

Avion poseduje izuzetno složen komunikacioni sistem koji koristi sve glavne oblike elektromagnetne komunikacije. Navodno, avion sadrži nekoliko komunikacionih programa, uključujući napredni satelitski sistem Milstar, konstelaciju više satelita otpornih na ometanje, koja omogućava avionu da šalje naredbe za lansiranje nuklearnih raketa iz silosa, podmornica i bombardera koristeći specijalno dizajniranu elektroniku i predajnike. "Nightwatch" čak poseduje antenu niskih frekvencija koja može da "vuče" signal otprilike 8 kilometara iza aviona.

Još jedna ključna prednost je sposobnost dugog leta. Avion može da leti 12 sati pre ponovnog punjenja goriva u vazduhu, čime se obezbeđuje da američki lideri ostanu bezbedni u vazduhu tokom nuklearnog rata.

Međutim, ove karakteristike dolaze sa značajnim troškovima, jer se Ratno vazduhoplovstvo mora oslanjati na polovne mlaznjake kako bi se prilagodilo većoj komunikacionoj arhitekturi. To je zbog potrebe za većim avionima sa četiri motora koji bi podržali ogromnu komunikacionu mrežu.

Pokretani sa četiri turboventilatorska motora GE CF6-50E2, američka četiri aviona "Nightwatch" su među najstarijim 747-200 avionima koji su danas u nebu. Trenutno nijedna američka komercijalna avio-kompanija ne leti ovim avionom. Iako to nije jedini put kada su SAD koristile polovne mlaznjake, Ratno vazduhoplovstvo je koristilo polovne Boinge 707 za formiranje svoje flote E-8 Joint Stars 90-ih.

Starost E-4B je tokom godina stvorila nekoliko problema, što je dovelo do većih troškova i produženih problema sa održavanjem i pouzdanošću.

Stari (ne)pouzdani

Pošto SAD moraju da se oslanjaju na veći, stariji model, održavanje E-4B je stalni problem, posebno kako je avion stario. Pokazujući znake habanja, "Nightwatch" je počeo da pokazuje značajne probleme sa pouzdanošću, održavajući dostupnost za misiju koja se kreće oko 55 odsto. I dok se avioni redovno pregledaju, popravke mogu biti izuzetno teške, jer nedostatak široke popularnosti modela nastavlja da komplikuje logistiku koja stoji iza njegovog održavanja.

Posle 45 godina od njegovog debija, nekoliko specijalizovanih delova aviona je zastarelo ili je izašlo iz razvoja, jer su proizvođači počeli da prekidaju proizvodnju mnogih njegovih delova. Prema rečima generala vazduhoplovstva Čarlsa K. Brauna na sastanku Odbora za aproprijacije Senata u maju 2024. godine, ovi troškovi su podstakli vazduhoplovstvo da traži alternative, navodeći:

"U nekom trenutku, održavanje postaje skuplje nego prelazak na novu sposobnost".

U aprilu 2024. godine, Ratno vazduhoplovstvo je objavilo svoju nameru da pronađe naslednika za E-4B, sklopivši ugovor vredan 13 milijardi dolara sa korporacijom Sierra Nevada za izgradnju svog Centra za vazdušne operacije "Survivable Airborne Operations Center".

Prema Rojtersu, korporacija Sierra Nevada je već kupila pet aviona 747-8 od kompanije Korean Air za 674 miliona dolara. Navodno, korporacija Sierra Nevada očekuje da će isporučiti flotu do 2036. godine, što znači da će "Nightwatch" imati 56 godina pre nego što ode u penziju.

I dok će se u narednoj deceniji sigurno dogoditi nekoliko tehnoloških dostignuća, jer američko ratno vazduhoplovstvo razvija sve, od hipersoničnih mlaznjaka do pilota sa veštačkom inteligencijom, jedno je sigurno: Centar za vazdušne operacije "Survivable Airborne Operations Center" će sigurno predstavljati preko potrebno nadogradnju.

(Telegraf.rs)