Kako je Mark Rute postao glavni "šaptač Trampu": Iza kulisa dramatičnog obrta u Davosu

Pre samo nekoliko dana evropski lideri su se trudili da odmereno reaguju na sve agresivniju retoriku predsednika SAD Donalda Trampa o preuzimanju kontrole nad Grenlandom i pripremali se na lavinu uvreda dok je dolazio da govori na njihovom "terenu".

Kao što se i očekivalo, Tramp je kritikovao evropske zvaničnike po raznim pitanjima dok je govorio u Davosu u švajcarskim Alpima, preneo je CNN.

Preporučujemo

Ali takođe je isključio mogućnost upotrebe sile za aneksiju danske teritorije koju želi, smirujući tenzije oko pitanja koje je pretilo budućnosti NATO saveza.

Nakon toga je otišao korak dalje u sastanku sa Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO, najavivši kasnije da su postigli dogovor o mogućoj trgovini Grenlandom i da više neće uvoditi tarife evropskim zemljama koje su se protivile njegovim ambicijama da pribavi ovu arktičku teritoriju.

Još nije jasno šta je tačno uključeno u okvirni sporazum, niti koja je bila Ruteova uloga u pregovorima. Ali Trampov zapanjujući obrt ponovo je skrenuo pažnju na generalnog sekretara NATO, koji se pokazao kao ključna figura za zbunjenu Evropu koja se trudi da dopre do predsednika SAD.

Na prvi pogled, njih dvojica deluju kao neuobičajen par. Rute, blag i smiren tehnokrata, najduže je služio kao premijer Holandije, završivši 14-godišnji mandat koji odražava njegov pragmatizam i sposobnost da postiže konsenzus oko teških pitanja. Takođe je poznat po svom opuštenom stilu i jednostavnosti, vozi bicikl na posao čak i dok vodi zemlju.

Tramp, s druge strane, bivši je nekretninski mogul i televizijska ličnost poznata po neortodoksnim potezima i sklonosti ka unilaterizmu, osobinama koje su preokrenule globalnu politiku većinu protekle decenije.

Ipak, njihov odnos seže godinama unazad. Kao lider Holandije od 2010. do 2024. godine, Rute je nekoliko puta posećivao Vašington tokom Trampovog prvog mandata, pripremajući teren za "šarmofondu" koja se čini da mu je i vojnom savezu kojim sada predsedava, dobro poslužila.

Najpoznatiji čin Trampove diplomatije, kojim je 58-godišnjak smirivao Trampa, dogodio se na sastanku NATO prošle godine. Nakon što je američki predsednik upotrebio psovku kao odgovor na neprijateljstva između Izraela i Irana, a zatim analogiju dvoje dece koja se svađaju kako bi opisao njihov smrtonosni sukob, Rute se našalio pred svetskim kamerama: "Tata ponekad mora da koristi grub jezik".

Razgovor je odmah postao viralan, dospeo u naslovne strane i izazvao nevericu kod gledalaca. Izgleda da je to ostalo i kod Trampa, govoreći u Davosu, u jednom trenutku je rekao:

"Zvali su me 'tata', zar ne? Prošli put. Jedan veoma pametan čovek je rekao: 'On je naš tata'".

Rute je javno hvalio Trampa i po drugim pitanjima, američkim napadima na Iran, Trampovim naporima da okonča rat između Rusije i Ukrajine, pa čak i predsednikovoj kampanji pritiska na evropske zemlje da povećaju svoje vojne izdatke.

Laskanje se proširilo i na njihove privatne SMS poruke, koje je Tramp više puta delio na društvenim mrežama.

"Gospodine predsedniče, dragi Donalde. Ono što ste danas postigli u Siriji je neverovatno", napisao je Rute u nedavnoj poruci koju je Tramp objavio na Truth Social, pre svog dolaska u Davos. Rute je završio prijateljskim tonom: "Jedva čekam da vas vidim. Vaš, Mark".

Slično tome, pre prošlogodišnjeg samita NATO (mesto incidenta sa "Tatom"), Rute je poslao poruku Trampu: "Postići ćete nešto što NIJEDAN američki predsednik decenijama nije mogao da uradi".

Ove razmene su izazvale negodovanje na njegovom matičnom kontinentu. Rute je priznao ove kritike na panelu o evropskoj odbrani, rekao je publici u Davosu: "Nisam sada popularan kod vas jer branim Donalda Trampa, ali zaista verujem da možemo biti srećni što je on tamo".

Mnogi drugi lideri pokušali su da ostvare diplomatske pobede negovanjem ličnog odnosa sa Trampom. Finski predsednik Aleksandar Stub i pokojni bivši japanski premijer Šinzo Abe su se zbližili sa Trampom tokom igranja golfa. Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe uspostavio dobar odnos sa Trampom, iako se čini da se to sada pogoršava.

"Rute zna da lični odnosi mnogo znače sa ovom administracijom", rekao je prošle godine Tori Tausig, viši saradnik Atlantskog saveta i bivši savetnik za politiku NATO u Pentagonu.

Finski predsednik je takođe prošle godine izgledao kao da potvrdno klima glavom u prilog ovoj strategiji, izbegao je pitanja o Ruteovim porukama u blizini Trampa, ali je izjavio: "Diplomatija ima toliko različitih oblika".

I, koliko god se ovaj pristup činio servilnim njegovim kritičarima, on može doneti stvarne dobitke, kao što su pokazali nedavni samiti.

Prošlogodišnji samit NATO završio se jednoglasnim slaganjem članica da povećaju potrošnju na najviši nivo od Hladnog rata, što je promena politike za koju se pripisuje Tramp.

A ovogodišnji forum u Davosu možda je sprečio mogući trgovinski rat između Evrope i SAD, koji je uplašio berze i izazvao egzistencijalne strahove o budućnosti NATO.

Detalji o okviru za Grenland su oskudni. Ali Rute nije predložio nikakav "kompromis" o danskom suverenitetu tokom sastanka sa Trampom, rekao je portparol NATO.

U intervjuu za Foks njuz, Rute je rekao da su se razgovori fokusirali na bezbednost na Arktiku.

"U osnovi smo razgovarali o tome kako možemo da sprovedemo predsednikovu viziju o zaštiti, da, Grenlanda, ali naravno ovoga ne samo Grenlanda, celog ovog Arktika", dodao je.

Ali Evropa i NATO još nisu van opasnosti. Iako je Tramp u svom govoru u Davosu isključio upotrebu vojne sile za sticanje Grenlanda, ponovio je svoj zahtev za kontrolom nad ostrvom.

Kroz sve ovo, Holanđanin u centru događaja ostao je ćutljiv, rekavši samo da je imao "veoma dobar sastanak" sa Trampom. Kada je zamoljen za više informacija, ponovo se prepustio američkom predsedniku.

"Pročitajte njegovu objavu na Truth Socijal", rekao je novinarima.

(Telegraf.rs)