Viktorija je Vol Strit i život iz snova u Njujorku zamenila za krvave i blatnjave rovove Ukrajine

Viktorija Hončaruk živela je san svake mlade žene na Menhetnu. Sa prestižnom pozicijom analitičarke investicionog bankarstva u Morgan Stanliju, ova 22-godišnjakinja je imala prelep stan u Midtaunu, posvećenog dečka i išla je na večere u najpopularnijim gradskim restoranima sa svojim uspešnim prijateljima iz sveta finansija.

"Za mene je to bio ostvareni san. Lud, savršen život", rekla je Viktorija Hončaruk, sada 25-godišnjakinja, za The New York Post.

Preporučujemo

Ali u decembru 2022. godine, u razmaku od samo dve nedelje, analitičarka, koja je državljanka Ukrajine, prešla je put od žurki u ekskluzivnom klubu zatvorenog tipa "Zero Bond" do svoje domovine i zbrinjavanja ranjenika na prvim linijama krvavog rata protiv Rusije.

Kao "borbena medicinska sestra" u hitnoj pomoći, Hončarukova je protekle tri godine lečila ranjene vojnike koji su u borbama izgubili noge, ruke i oči. Bivša finansijerka i sama je bila na ivici smrti, zadobivši više potresa mozga, uključujući i jedan koji se dogodio kada su ruske snage bacile klizeću bombu na zgradu za pružanje pomoći iz koje je pomagala evakuaciju.

Hončarukova je takođe bila svedok bezbrojnih smrti i čak je kremirala tela trojice svojih najbližih prijatelja. Ipak, ostaje nepokolebljiva.

"Vrlo brzo sam shvatila da je ovo mesto na kojem želim da budem", rekla je, dodajući da je pronašla smisao svog života u odbrani svoje zemlje.

Bolničarka je dokumentovala rat na svom popularnom Instagram nalogu, inspirišući druge da se prijave za borbu. Iako, kako kaže, to sa sobom nosi i osećaj krivice, jer zna da oni koji slede njen primer rizikuju sopstvene živote.

Hončarukova je od poznanika često slušala da je luda što je napustila posao iz snova u Velikoj jabuci i izložila se smrtnoj opasnosti ali kaže da ne bi mogla da živi sa sobom da je ostala u Morgan Stanliju.

"Osećala sam da treba da radim ono u šta verujem", rekla je u suzama i nastavila:

"Sećam se da sam mislila]da moram da budem tamo jer, inače, kako ću pogledati svoju buduću decu u oči? Šta ću im reći?“.

Iz malog grada u veliki grad

Hončarukova je rođena 2000. godine u "malom, malom gradu" na severozapadu Ukrajine, oko 80 kilometara od grada Žitomira.

"Nismo odrasli sa puno novca", prisetila se i nastavila: "Moja težnja je uvek bila da putujem po svetu jer moji roditelji nikada nisu bili van zemlje, tako da nisu mnogo videli".

Ohrabrena željom da iskusi veći život, Viktorija Hončaruk je počela da uči engleski jezik sa 13 godina, a kasnije je saznala za program Stejt departmenta SAD koji je omogućavao stranim studentima da studiraju u Americi. Sa 15 godina se preselila u Teksas zbog srednje škole.

Hončarukova je potom studirala računarstvo, nauku o podacima i statistiku na Univerzitetu Minerva u San Francisku i mnogo putovala po mestima, uključujući Južnu Koreju, Indiju i Veliku Britaniju.

Kasnije je dobila odličan posao u Morgan Stenliju i preselila se na Menhetn.

"Osećala sam se kao da je centar sveta", oduševljeno je rekla, sećajući se svog stana sa "neverovatnim pogledom".

Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, izbio je rat u Ukrajini, što je dovelo do toga da se nakon transplantacije oseća kao da "živi u dva sveta istovremeno".

"Ovde si, ali razmišljaš o svemu što se dešava kod kuće", objasnila je.

Otkako je Putinova vojska krenula u invaziju na Ukrajinu, Hončarukova je slala deo svoje plate porodici u Ukrajini kako bi pomogla u ratnim naporima ali to nije bilo dovoljno.

Vođena potrebom da brani svoju zemlju, Viktorija je uzela odsustvo iz Morgan Stenlija neposredno pre Božića 2022. godine, odletela u Ukrajinu i odmah se prijavila u vojsku. Postala je bolničarka hitne pomoći uprkos tome što nije imala nikakvog iskustva.

"To je bio najpotrebniji posao u tom trenutku", izjavila je ratna regrut. "Plašila sam se krvi, plašila sam se igala, nikada ranije nisam radila ništa medicinsko, ali sam pomislila: 'To je ono što moram da uradim'".

Povratak u Ukrajinu

Tokom sledeće nedelje, Viktorija Hončaruk je prošla ubrzani kurs prve pomoći, učeći kako da stavlja podveze, daje intravenske infuzije i leči rane od udaraca veštačkim palicom (HAT). Zatim je bila na putu u ratnu zonu. Kao bolničarka hitne pomoći, bila je stacionirana samo 800 metara od linije fronta.

Kada bi vojnici bili upucani ili pogođeni artiljerijom, ona i vozač u improvizovanom ambulantnom kolima bi žurili da ih izvuku pre nego što bi ih transportovali nazad u male podzemne poljske bolnice postavljene u bezbednim zonama.

Opisujući kao "nadrealno" videti svoje sugrađane kako pate od šrapnela i prostrelnih rana, kaže da ju je pogodila nesebičnost onih koje je lečila u zadnjem delu ambulantnog vozila.

"Mislite: 'Ovo je najgora situacija koju možete imati u životu: nalazite se u ratnoj zoni, povređeni ste, evakuišu vas. Ipak, oni su i dalje tako puni ljubaznosti, tako puni misije, tako puni razumevanja... i zbijaju šale govoreći: 'Da, sada ću imati kul proteze.".

Setila se kako se brinula o jednom vojniku koji je upravo izgubio oko. Uprkos nepodnošljivim bolovima, on je bio više zabrinut za Vitorijinu bezbednost i udobnost.

"Svaka evakuacija je bila takva inspiracija za mene jer sam shvatila da su svi ovi ljudi dovoljno hrabri da se suprotstave zlu i da se upuste u najgore moguće situacije kako bi zaštitili ono što im je važno", izjavila je.

Ratovanje dronovima između Rusije i Ukrajine se 2023. godine pojačalo, što je izazvalo drastičnu promenu taktike i povećalo rizik da Viktorija Hončaruk može biti ubijena ili teško povređena.

Kao mera predostrožnosti, svi medicinski radnici hitne pomoći sada moraju biti stacionirani više od 20 kilometara od linija fronta. To često produžava vreme reagovanja, povećavajući pritisak na Viktoriju Hončaruk i njen tim.

Putinova vojska je takođe koristila klizne bombe, oružje koje Hončaruk opisuje kao "veoma razorno", sposobno da uništi čitave zgrade.

Iscrpljena ali odlučna

Viktorija Hončaruk kaže da su Ukrajinci umorni od skoro četiri godine sukoba i da je bila svedok nebrojenog broja smrtnih slučajeva.

"Izgubila sam sve svoje prijatelje sa kojima sam započela rat", izjavila je, rekavši da je lično kremirala troje njihovih tela. "Možda sam mogla da im pomognem da sam bila bliže linijama fronta".

Ali Hončarukova kaže da je ulog u ratu previsok da bi se ikada priznao, verujući da bi ruska pobeda imala katastrofalne posledice po Zapad i drastično preokrenula trenutni svetski poredak.

"Agresor želi više i ići će na još. Veći rat će doći ako ne zaustavimo Rusiju".

Neizvesna budućnost

Otkako je postala bolničarka hitne pomoći, Viktorija Hončaruk se jednom vratila u Njujork, otišavši u svoju kancelariju u Morgan Stenliju, gde je njen stari sto ostao prazan. Njeni šefovi bi je toplo dočekali po povratku i čak su razgovarali o tome u kom timu će sledeće raditi.

Ali Viktorija Hončaruk još nije razmišljala o ponovnom pridruživanju.

"Bio je to sasvim drugačiji život za mene", prisetila se svojih bezbrižnih dana u Velikoj Jabuci, ispunjenih otmenom hranom i sjajnim prijateljima finansijerima. "Zaista ne znam šta će se desiti u budućnosti. Trudim se da ne razmišljam".

Iako se Viktorija takođe trudi da ne razmišlja o tome šta bi se desilo ako bi postala još jedna od oko 140.000 Ukrajinaca koji su ubijeni od početka rata, ona kaže da bi prihvatila svoju sudbinu.

"Šta god da sam već uradila u životu, mislim da je bilo dovoljno važno. Mogu reći da sam živela dobar život i da sam nešto vratila. Ako sutra umrem, nema mnogo razloga za žaljenje. Mislim da sam uradila više nego što prosečna osoba može reći da jeste", zaključila je mlada Ukrajinka.

(Telegraf.rs)