Pentagon šalje još jednu borbenu grupu sa nosačem aviona na Bliski istok: Evo sa kojom se silom Iran suočava

Donald Tramp nastavlja svoju kampanju "maksimalnog pritiska" protiv Irana. Udarna grupa nosača aviona, predvođena nosačem USS Abraham Linkoln , već deluje u Persijskom zalivu. Pentagon je zatražio da se za raspoređivanje pripremi i druga udarna grupa nosača, prenosi Wall Street Journal. Ovu informaciju potvrdio je i sam Donald Tramp, podelivši članak američkih novina na platformi TruthSocial.

Druga grupa mogla bi da bude sastavljena od brodova nosača aviona USS Džordž H.W. Buš, koji završava vežbe kod obale Virdžinije. Nakon polaska, pridružila bi se američkim brodovima u regionu u roku od dve nedelje.

Preporučujemo

"Imamo armadu koja ide tamo i još jedna bi mogla da krene", izjavio je Donald Tramp u intervjuu za Axios, objavljenom u utorak.

"Ili ćemo postići sporazum, ili ćemo morati da preduzmemo veoma oštre mere kao prošli put", dodao je.

Takođe, 27. januara, rekao je: "Još jedna prelepa armada upravo veličanstveno plovi ka Iranu. ... Nadam se da će postići sporazum. Trebalo je da ga zaključe prvi put kada su imali priliku."

Prva udarna grupa nosača, predvođena USS Abraham Linkoln, uključuje "Carrier Air Wing 9", vazdušno krilo američke mornarice, koje čine lovci F/A-18E Super Hornet, avioni za nadzor "Hawkeye", avioni za elektronsko ratovanje EA-18G Growler i F-35C. Takođe nosi helikoptere MH-60R/S Seahawk.

Kao i svaka udarna grupa nosača, prati je više brodova. Najmanje tri razarača: USS Spruance (DDG-111), USS Michael Murphy (DDG-112) i USS Frank E. Petersen Jr. (DDG-121) plove uz nju, pružajući zaštitu kao i udarnu moć putem krstarećih raketa "Tomahawk".

Tokom većeg dela borbi u Gazi, kao i tokom američke operacije protiv iranskih nuklearnih postrojenja, Vašington je imao dva nosača aviona u regionu.

Nekoliko iranskih gradova potresli su protesti od 28. decembra, koji su kulminirali 8. januara sloganima otvorenim neprijateljstvom prema režimu, koji ih je brutalno ugušio. Neki izvori sada navode brojku od 30.000 poginulih. Vašington je savetovao iranski režim da pokaže uzdržanost, u suprotnom bi rizikovao odmazdu. Na kraju je američki predsednik sredinom januara objavio da su "ubistva" okončana.

Nekoliko američkih saveznika, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, javno je saopštilo da neće učestvovati u napadima na iranski režim, strahujući od destabilizacije regiona.

"Svaki napad: ograničen, neograničen, hirurški, kinetički, kako god ga nazvali, tretiraćemo kao sveopšti rat protiv nas i odgovorićemo na najtvrđi mogući način da ga rešimo", izjavio je krajem januara za Rojters jedan visoki iranski zvaničnik.

"Nadamo se da ovo vojno raspoređivanje nije namenjeno stvarnoj konfrontaciji, ali naše oružane snage su spremne na najgore", dodao je.

(Telegraf.rs)