Može li Evropa da izgradi sopstveni nuklearni štit? Rešenje postoji, ovo su opcije koje se razmatraju

Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO-a, promovisao je ideju da bi alijansa trebalo da bude transparentnija u vezi sa svojim nuklearnim oružjem. Ali Rusija zna da veliku većinu bojevih glava kojima raspolaže njen neprijatelj kontrolišu Sjedinjene Američke Države i Donald Tramp.

Ruski predsednik Vladimir Putin će biti veoma svestan da se mnoge evropske države članice alijanse plaše da američki predsednik više nije posvećen 80-godišnjem obećanju da će braniti kontinent.

Preporučujemo

Zato francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc razgovaraju o razvoju nezavisnog evropskog nuklearnog odvraćanja.

Lideri Švedske, Poljske i Letonije su takođe signalizirali mogućnost pridruživanja kišobranu, dok SAD redefinišu svoj vojni otisak na kontinentu.

"Mislim da to ima potpunog smisla, a posebno kada ljudi razgovaraju o tome, jer je to polovina odvraćanja", rekao je Hamiš de Breton-Gordon, bivši komandant Zajedničkog hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog puka Velike Britanije.

Razgovori su u početkoj fazi i tek treba da se postigne bilo koji značajan nivo planiranja, saznaje britanski The Telegraph.

Makron je rekao da bezbednosnoj konferenciji u Minhenu da će kasnije ovog meseca održati govor o nuklearnom odvraćanju.

Evropski NATO ima dve nuklearne supersile - Veliku Britaniju i Francusku. Ali za razliku od Britanije, Francuska ne obavezuje svoj arsenal široj odbrani alijanse, već ga rezerviše za odbranu domovine. Međutim, parisko odvraćanje je potpuno nezavisno od SAD.

Sa druge strane, britanski sistem Trident može nezavisno da ispali vlada, ali se ne može graditi, održavati ili nadograđivati bez saradnje sa Vašingtonom.

Prošle godine je Makron ponudio da otvori stratešku debatu o okolnostima u kojima bi aktuelni predsednik Jelisejske palate mogao da odobri upotrebu nuklearnog oružja zemlje.

Uprkos mogućnosti da i britanski i francuski atomski arsenali budu dostupni za evropsku odbranu, kontinent i dalje zaostaje i za SAD i za Rusijom. Američko odvraćanje uključuje više od 100 manjih, taktičkih bombi koje se bacaju gravitacionim putem i koje su trenutno raspoređene širom Evrope.

Borbeni avioni koje koriste Belgija, Nemačka, Grčka, Italija, Holandija i Turska mogu koristiti to oružje.

Velika Britanija je takođe naručila 12 aviona F-35 sposobnih za nošenje nuklearnog oružja koji će omogućiti zemlji da koristi bombe B-61, od kojih se neke zapravo nalaze u bazi RAF Lejkenhit.

Za razliku do strateškog oružja, koje je dizajnirano da uništi čitave gradove veličine Londona i okolnih predgrađa, taktičke bombe se proizvode za više ciljane napade.

Bomba veličine B-61, manja nego one koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki, verovatno bi izbrisala stadion Vembli i okolno područje.

U ratnim uslovima, oružje bi se koristilo za uništavanje neprijateljskog aerodroma, luke ili vojske koja napreduje.

Od 2015. godine, bilo je poznato da je Francuska imala oko 54 manja nuklearna oružja lansirana iz vazduha, prema izjavi Fransoa Olanda, bivšeg predsednika zemlje.Britanija je povukla svoje poslednje taktičko atomsko oružje iz upotrebe u martu 1998. godine, a manje bombe iz doba Hladnog rata smatrane su viškom zbog raketa Trident koje su lansirane sa podmornica.

Ovo, prema rečima Bretona-Gordina, ostavlja Evropu daleko, daleko iza Rusije, koja poseduje hiljade taktičkog nuklearnog oružja.

"Ako ne možemo više da se oslonimo na Amerikance, ovo nas stavlja u izrazito nepovoljan položaj. Zaista ima mnogo smisla. Čitava zagonetka nuklearnog odvraćanja se odnosi na ravnotežu. I globalno, ravnoteža postoji, posebno između SAD i Rusije. Ali ako pogledate Evropu, nema nikakve ravnoteže", dodao je on.

Izazov bi bio znanje i novac za proizvodnju takvog oružja potpuno nezavisno od SAD.

Jedan izvor iz oblasti odbrane rekao je da ako je Francuska bila u stanju da gradi i održava svoje nuklearne rakete lansirane iz vazduha, onda bi britanske firme bile u stanju da urade isto.

Oružje proizvedeno u Velikoj Britaniji moglo bi biti u obliku nuklearne bojeve glave pričvršćene za krstareću raketu kao što je Storm Šedou, rekao je Breton-Gordon.

Dodao je da bi morala da bude u stanju da se približi terenu kako bi izbegla neprijateljski radar i da bude u stanju da funkcioniše kroz ogroman spektar elektromagnetnih talasa ometanja koje koriste zemlje poput Rusije.

Gravitaciono ispuštanje bombe iz stelt lovca F-35 takođe bi moglo da posluži kao održiva alternativa.

"Videli smo u Iranu i drugde da ruska protivvazdušna odbrana uglavnom ne može da ih vidi", rekao je de Breton-Gordon, misleći na napredni avion.

Takav razvoj događaja bi se smatrao pametnom i isplativom kupovinom u vreme kada Tramp vrši pritisak na evropske saveznike u NATO-u da potroše 5% BDP-a na odbranu.

Ali priča je jeftina, a na pitanja o tome da li Evropa ima političku volju da potroši neophodan novac i zaista sama krene u borbu protiv nuklearnog oružja još uvek nije u potpunosti odgovoreno.

Za sada, SAD signaliziraju da, iako konvencionalnu, nenuklearnu odbranu kontinenta treba da vode zemlje, američki strateški arsenal je i dalje tu da pruži vrhunsku zaštitu.

(Telegraf.rs)