Omar (15), jedan od 60.000 migranata iz Seute, očajan: "Želim da odem u Španiju, a onda možda i Englesku"

Omar je jedan je od 60.000 migranata koji su pokušali da pređu granicu u Seuti, španskoj esklavi, na severu Afrike okruženoj Marokom.

On je engleski jezik počeo da uči sa sedam godina. Kada je Omar doplivao do obale Seute, njegov pogled bio je usmeren oko 1.600 kilometara ka severu, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Nakon što je preplivao oko lukobrana koji označava granicu između Maroka i Španije, gde su desetine ljudi izgubile život u tom opasnom pokušaju prelaska, ovaj tinejdžer napravio je prvi korak na putu koji je planirao punih osam godina.

"Došao sam u Seutu zato što želim da studiram", rekao je ovaj 15-godišnji tinejdžer.

"Moja sestra već živi u Španiji. Udata je i ima ćerku. Želim da studiram šest godina u Tarasoni, a onda možda odem u Englesku. Zaista mi se dopada Engleska, ali to ne znači da ne volim Maroko".

Omar je počeo da uči engleski kod kuće još sa sedam godina.

Dok je govorio, hiljade ljudi oko njega i dalje su pokušavale da se probiju preko graničnog prelaza Tarahal, gde su panika, velika gužva i očajnički pokušaji da stignu do obale pretvorili jednu od najutvrđenijih evropskih granica u najveću graničnu krizu koju je Evropa doživela u poslednjoj generaciji.

Omar se na put odlučio nakon što su se severnim delom Maroka proširile glasine da će, posle izmene zakona krajem juna, biti moguće lako ući u Španiju. To je dovelo do migrantske krize, koja je poslednjih dana poljujala jedinstvo Evrope.

Vrhovni sud Španije presudio je da migranti koji budu presretnuti na moru neće biti automatski vraćani, što je podstaklo nadu među mnogim Marokancima da bi preko Seute mogli da stignu do kopnenog dela Španije.

Dok španske vlasti odgovornost pripisuju krijumčarskim grupama, pojedini smatraju da je Maroko podstakao priliv migranata kako bi kaznio Madrid zbog njegovih sve bližih odnosa sa rivalskim Alžirom, koristeći migracije kao sredstvo pritiska kako bi podsetio Evropu na svoj uticaj.

Migranti su ispričali da im je jednostavno bilo dozvoljeno da krenu ka plaži, a da ih granična policija nije zaustavila, iako su očekivali da će to učiniti.

Nekoliko njih je takođe opisalo marokanske oficire koji koriste palice na obali, što je izazvalo paniku i navelo ljude da pojure u vodu.

Pedro Sančez, španski premijer, otputovao je u Seutu, gde je opisao događaje kao "napad na teritorijalni integritet Španije".

Stojeći samo nekoliko metara od granice, gospodin Sančez je obećao da će njegova vlada koristiti "sve državne resurse" da obnovi bezbednost i odbio je da krivi Maroko. Reakcija Španije bila je trenutna i opsežna, a skoro svi koji su stigli poslati su nazad u Maroko.

Stotine policajaca i oficira Civilne garde raspoređeno je u eksklavu, uključujući policiju za razbijanje demonstracija, granične specijaliste, jedinice za podvodnu pretragu, pomorska sredstva i helikoptere.

Španska vojska ostaje raspoređena oko osetljivih područja granice, dok su vlasti najavile planove za postavljanje plutajućih barijera kako bi ojačale pomorsku granicu.

Ali za mnoge unutar Seute, operacija se odvijala u kontekstu ogromne patnje. Oko 60.000 migranata uspelo je da uđe u Seutu, a više desetina je umrlo, bilo utapanjem ili u stampedu na graničnoj ogradi.

Mnogi koji su prešli granicu srušili su se od iscrpljenosti po dolasku. Drugi su očajnički tragali za rođacima izgubljenim tokom prelaska. Nedostatak hrane, vode i medicinskih usluga takođe je ometao planove migranata.

Suočavajući se sa povratkom u Maroko, Omar je rekao:

"Volim svoju zemlju. Ali ne vidim budućnost tamo. Sve je skupo, a život je težak. Moji roditelji su se razveli. Moja majka mora sama da odgaja četvoro dece. Moja starija sestra je udata. Moja druga sestra radi. Onda smo tu ja i moja mlađa sestra. Moja majka ne može sve sama".

Omar je rekao da su njegove ambicije skromne.

"Želim da studiram, radim i gradim budućnost za sebe i svoju porodicu. Za sada, ta budućnost ostaje u Maroku".

(Telegraf.rs)