Jedno "da" koje spasava živote: Više od 1.200 ljudi u Srbiji čeka na novi organ

Više od 1.200 odraslih i dece u Srbiji čeka na transplantaciju organa. Od početka godine 22 porodice dale su saglasnost za doniranje, zahvaljujući čemu je urađeno 89 transplantacija.  Transplantacija je jedina oblast medicine koja u potpunosti zavisi od podrške građana - jedno "da" i saglasnost porodice za darivanje organa u najtežem trenutku mogu da spasu i produže najmanje pet života. U Srbiji trenutno više od 1.200 odraslih i dece čeka na transplantaciju.

Od početka godine 22 porodice dale su saglasnost za doniranje organa, zahvaljujući čemu je urađeno 89 transplantacija - 43 transplantacije bubrega, 32 rožnjače, pet jetri i 10 srca. U aprilu je u Srbiji urađena i prva transplantacija pluća, a pacijent je dobro.

Preporučujemo

Načelnica Odeljenja za transplantaciju bubrega Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Milica Kravljača navodi da je u tom centru od početka godine urađeno 11 transplantacija bubrega.

- Jedan bubreg je dobijen od živog davaoca; majka je dala bubreg sinu, a preostalih 10 smo dobili od umrlih donora. Četiri bubrega dobijena od umrlih donora iz našeg centra su dodeljena Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, jer naš sistem za dodelu organa, kao i svi sistemi u svetu, decu koja su na listi čekanja apsolutno prepoznaju kao prioritet - objašnjava doktorka.

Svi primaoci su, dodaje, dobro i imaju funkcionalne bubrege.

Na listi čekanja za transplantaciju bubrega trenutno je nešto manje od 400 pacijenata. Reč je o ljudima kojima su bubrezi trajno prestali da rade, koji su na nekoj od dve vrste dijalize i prošli su medicinska ispitivanja kojima je utvrđeno da su podobni za transplantaciju.

Kada se dobije saglasnost porodice preminulog donora i kada donor prođe neophodne provere, počinje izbor primaoca. Dr Kravljača objašnjava da se najpre gledaju krvna grupa i genetske karakteristike koje određuju stepen sličnosti donora i potencijalnog primaoca.

- Važno je ne samo da uradimo, nego da transplantacija bude i uspešna - ističe doktorka.

Kada organ postane dostupan, obično se poziva više potencijalnih primalaca. Osim podudarnosti sa donorom, presudno je i trenutno zdravstveno stanje pacijenta – na primer, da li ima infekciju ili drugi akutni problem koji bi u tom trenutku predstavljao kontraindikaciju za operaciju.

Kod transplantacije srca vreme je jedan od presudnih faktora. Kardiohirurg dr Miloš Matković objašnjava da od trenutka kada se srce eksplantira iz tela donora do implantacije u telo primaoca ne bi smelo da prođe više od četiri sata, uključujući i transport.

Zbog toga je tim za transplantaciju spreman 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Čine ga dve ekipe - jedna odlazi u donorsku bolnicu radi eksplantacije organa, dok druga istovremeno priprema primaoca u Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije.

- Tim za eksplantaciju se upućuje u donorsku bolnicu, bilo gde u zemlji, to su najčešće najveći klinički centri, ali možemo otići u bilo koju bolnicu, dok simultano ekipa za transplantaciju počinje taj njihov deo u Kliničkom centru Srbije - navodi Matković.

Transport organa organizuje se uz pomoć profesionalnih timova MUP-a. Matković podseća i na slučaj kada je, uz policijsku pratnju i presretače, srce iz Novog Sada do Beograda stiglo za 17 minuta.

Od početka godine u Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije urađeno je šest transplantacija srca, dok oko 30 pacijenata čeka poziv koji za njih znači šansu za nastavak života.

- To su bolesnici koji su u terminalnom stadijumu srčane slabosti i praktično su iscrpljene sve mogućnosti za njihovo lečenje, i njihova jedina opcija za dalji život je novo srce - naglašava Matković.

Na listi su i mlađi i stariji pacijenti. Prema Matkovićevim rečima, najmlađi ima oko 20, a najstariji oko 58 godina.

I dr Kravljača i dr Matković ukazuju na značaj stalnog i odgovornog informisanja javnosti o transplantaciji i donorstvu.

- Transplantacija bubrega u Srbiji se radi 50 godina. Međutim, važno je da i danas apsolutno aktivno naglašavamo javno i kontinuirano govorimo o transplantaciji - napominje dr Kravljača.

Ističe da se samo zajedničkim radom lekara i medija do svakog građanina može preneti znanje o transplantaciji kao načinu lečenja ljudi kojima su prestali da rade bubrezi, srce, jetra ili drugi organi, ali i o značaju doniranja.

- Uvek, kao i sada, reći hvala porodicama koje su donirale organe u trenucima koji su verovatno bili najteži u njihovom životu - poručuje doktorka.

Dr Matković naglašava da se upravo od porodice koja prolazi kroz najteži trenutak traži izuzetno teška odluka, ali i da je važno da se o donorstvu razgovara.

- Mnogo je veća verovatnoća da će vam u životu zatrebati organ nego da ćete biti donor. Tako da moramo biti spremni da i nekome produžimo život - zaključuje kardiohirurg dr Miloš Matković.

(Telegraf.rs/RTS)