Vlasti tvrde da je granica bila otvorena, migranti zaustavljeni: Ko zaista snosi odgovornost za haos u Seuti?

Seuta se polako vraća u normalu nakon migrantske krize, ali tenzije i dalje traju... Španska enklava tokom vikenda više nije ličila na grad na ivici haosa, ali su stanovnici i dalje potreseni događajima koji su obeležili proteklu sedmicu.

Većina od oko 60.000 migranata koji su prošle sedmice doplivali, prešli preko prepreka ili masovno ušli u ovu malu špansku enklavu u Severnoj Africi do nedelje se pešice vratila u Maroko, dok je manji broj ostao u brdima koja okružuju grad. Brodovi španske Civilne garde nastavili su potragu za telima u moru u blizini gradske plaže preko koje su desetine hiljada migranata ušle u Seutu.

Preporučujemo

Prodavnice su ponovo otvorene, a u gradu od oko 84.000 stanovnika na terasama restorana i kafića ponovo su se mogli videti i meštani i turisti.

Ipak, grad koji se ponosi time što u njemu zajedno žive četiri kulture i dalje pokušava da se izbori sa posledicama migrantskog talasa, dok se stanovnici ne slažu oko toga šta je izazvalo krizu i ko snosi odgovornost.

Ponovo uzbuna u Evropi

Španske vlasti saopštile su u nedelju da su najmanje 72 migranta poginula - neki su se utopili, dok su drugi stradali u stampedu prilikom pokušaja prelaska lukobrana. Humanitarna kriza izazvana naglim prilivom ljudi ponovo je otvorila raspravu o migracijama u Evropi i šire.

"Nisu krivi ti mladići. Ako otvorite granicu, naravno da će svi ući. Nisu oni odgovorni, već vlasti", rekao je 44-godišnji Mohamed Abdelkader Dris, konobar u jednom restoranu u Seuti.

Pojedini migranti koji su se vratili u Maroko ispričali su da je granica praktično bila otvorena i da vlasti nisu učinile gotovo ništa dok su hiljade ljudi prelazile u Seutu.

Marokansko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je u nedelju da se oko 40.000 ljudi prošle sedmice uputilo ka Seuti. Ministarstvo tvrdi da su mnogi bili dovedeni u zabludu dezinformacijama sa interneta, mrežama krijumčara ljudi i pogrešnim tumačenjima pravnih i administrativnih propisa.

Prema procenama, između 50.000 i 60.000 ljudi, uglavnom mlađih muškaraca, ušlo je u Seutu tokom četvrtka i petka, čime je broj stanovnika grada privremeno povećan za više od polovine.

Abdelkader kaže da žali zbog svega što se dogodilo, ali smatra da su se migranti ponašali relativno mirno.

"Moglo je da bude mnogo gore", rekao je.

Dolazak desničara izazvao nove tenzije

Tokom vikenda u Seutu su stigli političari krajnje desnice iz Španije, poznati po protivljenju migracijama, kao i desničarski influenseri, što je izazvalo kontraproteste u kojima su učestvovali i pripadnici brojne muslimanske zajednice u gradu, od kojih su mnogi marokanskog porekla.

Evropski poslanik Alvise Peres, predstavnik krajnje desnice, u subotu uveče pozvao je na proterivanje migranata, suočivši se sa besnim demonstrantima. Na kraju je morao da se skloni u jedan bar, gde je ostao dok ga policija nije bezbedno sprovela.

Među učesnicima kontraprotesta bila je i dvadesetogodišnja studentkinja Nur Ahmed iz Seute.

"Oni samo žele da iskoriste humanitarnu krizu kroz koju Seuta trenutno prolazi", rekla je ona, komentarišući dolazak desničarskih političara.

Lider stranke Vox Santjago Abaskal posetio je Seutu u nedelju i za migrantski talas optužio špansku vladu, nazvavši događaje "invazijom".

"Granice Seute i Melilje predstavljaju zidove naše države i naše otadžbine, a korumpirana i izdajnička vlada ih ne štiti", poručio je Abaskal, prenosi CNN.

Narušena tradicija suživota

Iako mnogi ističu da u Seuti već decenijama u miru zajedno žive hrišćani, muslimani, Jevreji i hindusi, deo stanovnika smatra da je migrantska kriza pokazala i određene slabosti grada.

Eva Barijentos, koja radi u logističkoj kompaniji, prisustvovala je protestu kako bi čula šta imaju da poruče predstavnici desnice. Uverena je da bi se slična situacija mogla ponoviti i smatra da pojedini stanovnici stranog porekla nisu dovoljno odani Španiji.

"U Seuti smo oduvek živeli zajedno. Imamo četiri kulture koje funkcionišu bez problema. Ali sada shvatamo da postoji neprijatelj iznutra", rekla je ona i dodala da je, po njenom mišljenju, deo stanovnika rođenih u inostranstvu oseća veću lojalnost prema Maroku nego prema Španiji.

(Telegraf.rs)