Amerika strepi od novog haosa: Strahuje se da bi Tramp mogao da ponovi scenario koji je šokirao svet!

Džejson Ridlu je trebalo mnogo vremena da zažali zbog svoje uloge u upadu u američki Kapitol 6. januara 2021. godine.

Tog dana se, međutim, odlično zabavljao. Pio je vino iz flaše koju je uzeo iz kancelarije jednog kongresmena i ukrao kožnu knjigu o procedurama u američkom Senatu.

Preporučujemo

Uživao je u pažnji koju je dobio nakon što je uhapšen mesec dana kasnije. Pre nego što je 2022. godine osuđen na 90 dana zatvora, napisao je prkosan tekst za lokalne novine u Nju Hempširu.

"Žao mi je što naša pobuna nije uspela. Nadam se da će sledeći put biti bolje", napisao je tada.

Zatvor mu je, međutim, pružio vreme da razmisli i da se otrgne od dugogodišnjeg problema sa alkoholom.  Shvatio je da je upravo zavisnost dobrim delom uticala na to da se priključi najvatrenijim pristalicama pokreta MAGA.

"Otišao sam na Kapitol uglavnom zato što mi je bilo dosadno i zato što sam želeo da imam neki cilj u životu. Bio sam alkoholičar koji nije mogao da zadrži posao. Kada me je zatvor primorao da prestanem da pijem i kada sam počeo racionalnije da razmišljam, postalo mi je mnogo teže da verujem u ono što Tramp govori", kaže za The Telegraph Rid, koji danas ima 38 godina.

Pet godina kasnije, čini se da nisu svi izvukli pouke iz 6. januara, a posebno ne američki predsednik Donald Tramp, koji, za razliku od Ridla, nikada nije snosio posledice zbog svoje uloge u neredima.

Umesto toga, kako se očekuje da će republikanci loše proći na izborima za Kongres u utorak, 3. novembra, sve su veće bojazni da bi američki predsednik ponovo mogao da podstakne nerede, najpre tvrdnjama da su izbori namešteni, a zatim pozivima svojim pristalicama da ponovo izađu na ulice.

"Postoji rizik da se istorija ponovi i da se pokrenu isti mehanizmi", dodaje Rid.

Džejson Rid, koji je učestvovao u upadu na Kapitol u januaru 2021. godine, danas strahuje da bi istorija mogla da se ponovi.

Zabrinutost je tolika da su pojedina biračka mesta u saveznim državama u kojima se vodi neizvesna izborna trka postavila neprobojna stakla i uvela druge antiterorističke mere, dok neki izborni zvaničnici sada nose i oružje.

Takve mere više podsećaju na izbore u nasilnim delovima Bliskog istoka ili Afrike, a pre samo deset godina bile bi nezamislive u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prošlog meseca, međutim, Mark Vorner, visoki demokratski zvaničnik i član Senatskog odbora za obaveštajne poslove, izjavio je da će Tramp upotrebiti "svako raspoloživo sredstvo“ kako bi ostvario željeni izborni rezultat.

Zabrinutost su izrazile i nezavisne organizacije koje nadgledaju izbore. One upozoravaju ne samo na fizičke pretnje zaposlenima na biračkim mestima već i na napade Trampove administracije na integritet izbornih procedura u pojedinim saveznim državama.

"Izborni zvaničnici trenutno rade u atmosferi u kojoj se, prvi put, ne samo tokom njihovih karijera već i u američkoj istoriji, razmatra mogućnost da savezna vlada postane protivnik koji aktivno pokušava da se umeša u izborni proces", kaže Dejvid Beker, izvršni direktor Centra za izborne inovacije i istraživanje.

Tramp je odbacio takve zabrinutosti kao zastrašivanje javnosti koje sprovode demokrate, ali nije učinio mnogo da umiri birače.

Na pitanje 27. oktobra da li će prihvatiti rezultate izbora za Kongres, odgovorio je: "Hoću, ako izbori budu pošteni."

Mnogi ovu ogradu tumače kao znak da planira da ospori rezultate ukoliko izgubi. Zanimljivo je da to nije učinio 2024. niti 2016. godine, kada je proglašen pobednikom.

Ovog puta, međutim, ne očekuje ga takav trijumf.

Trampov rejting je naglo opao zbog usporavanja privrede i rasta cena goriva, što je posledica sukoba sa Iranom koji pojedini nazivaju njegovim "ratom po izboru".

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da demokrate imaju prednost od 11 procentnih poena, što bi moglo da bude dovoljno da Tramp izgubi većinu u Kongresu i da njegov zakonodavni program bude ozbiljno ugrožen.

Kongres u kojem bi većinu imali demokrate mogao bi da pokrene i istrage o porodičnim poslovima Donalda Trampa, kao i njegovoj politici o spornim pitanjima poput imigracije.

Zbog toga se sve češće govori o Trampovoj preventivnoj kampanji za podrivanje poverenja u izborni proces, koja bi mu omogućila da ospori rezultate ukoliko izgubi.

Jedna od tema na kojima Tramp pokušava da izazove sumnju jeste navodno "masovno glasanje osoba koje nisu američki državljani", među kojima su i migranti bez regulisanog boravišnog statusa.

Posebno ukazuje na savezne države koje nisu prihvatile njegov predlog da birači na glasačkim mestima moraju da pokažu lična dokumenta.

U julu je Ministarstvo pravde SAD poslalo pisma izbornim zvaničnicima u svim saveznim državama, upozoravajući ih da bi mogli da budu krivično gonjeni ukoliko ne preduzmu odgovarajuće mere kako bi sprečili glasanje osoba koje nisu državljani SAD.

Prošle nedelje Ministarstvo je posebno zatražilo od zvaničnika u Vašingtonu da izdvoje sve glasačke listiće povezane sa više od 400 osoba za koje se tvrdi da su se nelegalno registrovale za glasanje. Sličan zahtev upućen je dve nedelje ranije i Kaliforniji, gde je navedena brojka od 20.000 osoba.

Slični direktni zahtevi upućeni su i Viskonsinu i Džordžiji, iako je ukupan broj spornih slučajeva daleko premali da bi mogao da utiče na rezultate bilo kojih izbora.

"Vreme kada je ovaj zahtev upućen, samo nedelju dana pre opštih izbora, nesumnjivo ima za cilj da izazove neosnovanu sumnju u rezultate", izjavio je Stiv Hobs, državni sekretar Vašingtona.

U januaru je FBI izvršio pretres izborne kancelarije u okrugu Fulton u Džordžiji i zaplenio glasačke listiće sa izbora 2020. godine, kako bi istražio navodne "nepravilnosti".

Tramp već dugo tvrdi da je tamo bilo "nepoštenih aktivnosti", iako je upravo njegovo ponašanje tokom izbora u Džordžiji 2020. godine izazvalo najveću sumnju.

U telefonskom razgovoru koji je izazvao veliku pažnju javnosti, od državnog sekretara Džordžije tražio je da "pronađe 11.780 glasova" kako bi poništio svoj izborni poraz.

Prethodna istraga o izborima u Džordžiji nije pronašla dokaze o nepravilnostima izbornih zvaničnika, kao ni velika većina drugih istraga pokrenutih nakon Trampovih pritužbi na izbore 2020. godine.

One su uglavnom potvrdile regularnost američkog izbornog sistema.

Fox News je 2023. godine pristao na nagodbu u tužbi za klevetu koju je protiv te televizije podnela kompanija za proizvodnju glasačkih mašina.

Tužba je usledila zbog ponavljanja Trampovih tvrdnji da su uređaji bili namešteni kako bi se izbori 2020. godine pokrali u korist Džoa Bajdena.

Nagodba je iznosila 633 miliona funti i predstavljala je najveću isplatu u istoriji jednog slučaja za klevetu u SAD.

Ipak, čini se da ništa od toga nije odvratilo Trampa od ponavljanja istih taktika, kaže Bret Bruen, bivši savetnik Baraka Obame.

"To je besmisleno i predstavlja čin očajanja, čiji je jedini cilj stvaranje sumnje", ocenjuje on.

Tramp je čak pokušao da u celu priču uvuče i Obamu, deleći na svojoj društvenoj mreži Truth Social objave u kojima se poziva na njegovo hapšenje zbog navodnog nameštanja izbora.

Takođe je tvrdio da su mnogi migranti koje je uhapsila Služba za imigraciju i carine (ICE) zapravo birači demokrata, nagoveštavajući da bi agenti mogli da patroliraju oko biračkih mesta tokom izbora.

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti saopštilo je da ne postoje planovi da agenti ICE budu raspoređeni na biračkim mestima.

Ipak, Trampovi kritičari smatraju da bi već sama priča o njihovom prisustvu mogla da odvrati mnoge birače među migrantima, koji uglavnom naginju demokratama, od izlaska na glasanje.

Retorika sa obe strane političkog spektra unela je neobičan osećaj straha u izborni dan i pokvarila atmosferu događaja koji se tradicionalno smatrao pozitivnim primerom građanskog učešća.

Prema podacima jedne organizacije koja nadgleda izbore, već je došlo do "masovnog odlaska" izbornih radnika zbog pretnji po njihovu bezbednost.

Jedno istraživanje pokazalo je da je gotovo svaki treći izborni zvaničnik doživeo uznemiravanje, uključujući objavljivanje privatnih podataka na internetu, poznato kao doxing, kao i napade i uvrede na društvenim mrežama.

Zbog atmosfere međusobnog nepoverenja očekuje se da će na biračkim mestima biti veliki broj posmatrača sa obe strane.

Demokrate planiraju da pošalju hiljade ljudi kako bi nadgledali eventualno zastrašivanje birača, dok Ministarstvo pravde SAD namerava da angažuje 1.000 saveznih posmatrača izbora, što je tri puta više nego tokom izbora za Kongres 2022. godine.

Organizacije koje nadgledaju izbore takođe su obučavale zaposlene na biračkim mestima kako da reaguju na pretnje, bilo da je reč o pravnim dopisima  američkog Ministarstva pravde ili agresivnim biračima.

U njihovim preporukama navodi se da treba primenjivati "aktivno slušanje, pronalaženje tačaka slaganja ili empatije, pružanje jasnih činjeničnih informacija i predlaganje konstruktivnih narednih koraka".

Trampovi kritičari, međutim, smatraju da je upravo to ono što on želi da izbegne. Predviđaju talas pritužbi i tužbi u svim saveznim državama u kojima izgubi.

Iako veruju da bi većina tih postupaka na kraju mogla da bude odbačena, upozoravaju da bi mogli da izazovu dovoljno haosa i konfuzije da se kriza produži sve do 3. januara 2027. godine, kada bi trebalo da se sastane novi saziv Kongresa.

U tom trenutku Tramp bi ponovo mogao da pozove svoje pristalice da krenu na Kapitol.

"Birači su veoma zabrinuti zbog mogućnosti da se ponovi 6. januar, kao i zbog nedovoljne pripremljenosti da se to spreči. Oni takođe smatraju da su političke elite previše usredsređene na pravne procedure, dok Trampa to uopšte neće zanimati i da bi mogao da pozove ljude sa oružjem", kaže Selinda Lejk, demokratska anketarka.

Tramp i politička scena u SAD značajno su se promenili otkako se 2024. godine vratio u Belu kuću.

Mnoge demokrate, ali i pojedini umereniji republikanci, nadaju se da bi dovoljno velika većina demokrata u Kongresu mogla da odvrati Trampa od osporavanja rezultata.

Ali, ukoliko to ipak učini, postavlja se pitanje da li bi najvatrenije pristalice pokreta MAGA ponovo poslušale pozive na pobunu.

Neki od njih, poput Ridla, danas su duboko razočarani i smatraju da je i sam Tramp trebalo da završi iza rešetaka.

Savezne optužbe protiv njega zbog pokušaja mešanja u izbore odbačene su, uglavnom zbog predsedničkog imuniteta koji je dobio nakon ponovnog izbora.

Ipak, Tramp nastavlja da održava bliske veze sa takozvanom "zajednicom 6. januara". Prošle godine je pomilovao više od 1.500 osoba optuženih zbog nereda na Kapitolu i obećao im pristup saveznom fondu za odštetu.

Rid, koji je danas član grupe "Leaving Maga" namenjene bivšim pristalicama Donalda Trampa koje su se razočarale u pokret, nada se da će ovog puta prevladati zdrav razum.

"Ono što je zaista doprinelo razmerama 6. januara bila je pandemija kovida, jer tada niko nije radio. Ovog puta mislim da će biti nasilja, ali, ako Bog da, neće se ponoviti ono što se tada dogodilo."

Ipak, čak i ako pretrpi ubedljiv poraz, malo ko veruje da je Tramp čovek koji će se mirno povući u penziju, kao što je to učinio Džo Bajden.

Čak i oni koji sumnjaju da bi moglo doći do ponavljanja 6. januara dobro znaju da je i prethodni put takav scenario delovao nezamislivo.

Sve informacije o međuizborima u SAD možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)