Najskuplji međuizbori u istoriji SAD! Jedni imaju na raspolaganju "avione i kamione", a drugi "štap i kanap"

Megan Vingfild izvinjavala se službeniku na benzinskoj pumpi dok se mučila da razdvoji i prebroji tanku gomilu novčanica. Kada je konačno završila, izbrojala je 23 dolara - dovoljno za pola rezervoara njenog džipa iz 2013. godine, kako bi mogla da stigne na predizborni skup koji je imala te večeri.

Za Vingfild (32), demokratkinju i kandidatkinju koja se prvi put bori za neku funkciju, ta mala neprijatnost bila je samo jedna u nizu tokom kampanje koju vodi sa gotovo nikakvim sredstvima protiv dobro finansiranog aktuelnog kongresmena u drugom kongresnom okrugu Kentakija. Nedavno je založila svoj električni alat "kako bi sastavila kraj s krajem".

Njen izborni štab smešten je u jednom kutku jednosobnog stana koji deli sa dva psa i mačkom. U njemu se nalaze uobičajena prstenasta lampa za snimanje video-snimaka za društvene mreže i laptop oslonjen na zamku za rakune.

"Morali smo da se snalazimo", rekla je Vingfild, sedeći zbijena u kamperskoj stolici. "Kada govorite o budžetu od kojeg jedva možete da sastavite kraj s krajem - to je upravo ono što imamo."

Ovaj ciklus međuizbora najskuplji je u istoriji, a kandidati i njihovi finansijeri potrošiće gotovo 12 milijardi dolara, prema proceni kompanije AdImpact, koja prati političko oglašavanje. Toliki novac ulaže se u izborne trke kojima je pridat gotovo egzistencijalni značaj.

A tu su i kandidatkinje poput Vingfild, koje su nekako uspele da ostanu suve usred pljuska novca. Većina njih nema nikakve šanse protiv bolje finansiranih protivnika, mada kandidati bez prepoznatljivog imena i novca mogu na različite načine da utiču na izbornu trku, piše The Wall Street Journal.

U prvom kongresnom okrugu na jugu Nju Džerzija, republikanac Dejmon Galdo, preduzimač sa pomalo donkihotovskim duhom, mogao je sebi da priušti samo jedan bilbord (koštao ga je 2.100 dolara) u pokušaju da pobedi aktuelnog kongresmena Donalda Norkrosa, moćnu figuru u demokratskoj političkoj mašineriji te države.

"Nemam njegov novac niti je moje ime poznato kao njegovo", priznao je Galdo (45), ali je dodao: "Dobro se osećam zbog onoga što radim." Pokazivao je svoju mušku sobu u kući u Vest Deptfordu, koju je pretvorio u izborni štab, dok ga je posmatrala njegova supruga Heder En, koja ga podržava, ali je zbog svega prilično propatila.

Kako Galdo priča, njegova politička karijera započela je kao rezultat jedne opklade. "Jedan moj prijatelj pravi veb-sajtove. Rekao mi je: ’Dosta mi je da te slušam kako pričaš o tome. Ako se kandiduješ za Kongres, napraviću ti veb-sajt’", prisetio se Galdo svog prvog pokušaja iz 2022. godine, kada nije uspeo da prođe republikarske stranačke izbore.

Ponovo je izgubio 2024. godine i nameravao je da preskoči i ove izbore, sve dok ga lokalni stranački funkcioneri nisu pozvali da se kandiduje. Ono što mu nisu rekli jeste da nemaju mnogo novca koji bi mogli da mu ponude. Republikanski nacionalni komitet odbio je da otvori novčanik čak i nakon što se Galdo obratio bivšoj kopredsedavajućoj tog tela, Lari Tramp.

"Oni Nju Džerzi smatraju izgubljenim slučajem", uzdahnuo je. Prema podacima koje je predao Federalnoj izbornoj komisiji, prikupio je tek nešto više od 16.000 dolara. "A ja se ovde borim protiv prave političke mašinerije", rekao je Galdo, misleći na Norkrosa, čija je kampanja sredinom oktobra raspolagala sa 2,4 miliona dolara.

Galdo taj nedostatak nadoknađuje energijom, upornošću i drskošću. Nedavno je organizovao debatu koja je prenošena uživo, a u kojoj je učestvovao naspram kartonske figure Norkrosa u prirodnoj veličini, nakon što su propali njegovi pokušaji da organizuje pravu debatu sa protivnikom.

"On je jedan od najvrednijih kandidata sa kojima sam ikada radio", rekao je Galdov izuzetno oštroumni saradnik Frenk Čabaton, koji ima 15 godina.

"On je čudo od deteta", rekao je Galdo, a zatim dodao: "Moram da ga vozim svuda. Još nema vozačku dozvolu."

Jedne večeri nedavno, Galdo i njegov tim otišli su duboko na teritoriju Norkrosa - u biblioteku u Kemdenu, uporištu demokrata. U jednoj sporednoj prostoriji postavili su sklopive stolice za skup pod nazivom "Upoznajte kandidata". Pojavilo se oko dvanaest ljudi. Dok je jedna žena iznosila poslužavnike sa makaronama sa sirom i prženom piletinom, miš je protrčao ispod vrata.

Ne obazirući se na to, Galdo je uzeo mikrofon i uporedio svoju karijeru zanatlije sa studentskim kreditima koji su opteretili njegovu suprugu. Obećao je da će, ukoliko bude izabran, dovesti sindikate i programe stručnog osposobljavanja u škole u Kemdenu.

Mnogi kandidati sa skromnim budžetom oslanjaju se na prijatelje koji besplatno vode njihove kampanje. Za Dajon Sims, demokratkinju koja se kandiduje u 25. kongresnom okrugu Teksasa, u kojem republikanci imaju ubedljivu prednost, ta osoba je politička konsultantkinja Rubi Elbaša.

Iskusna učesnica kampanja Džoa Bajdena i Bernija Sandersa, Elbaša se oduševila Sims, unukom jedne ikone borbe za građanska prava, i izašla iz penzije kako bi joj pomogla.

"Moji prijatelji me pitaju: ’Devojko, zar još radiš na kampanji one devojke koja nema prebijene pare?’ Oni rade za Roja Kupera i [Džejmsa] Talarika", rekla je Elbaša.

U Kentakiju, najveća prepreka za Vingfild jeste udaljenost. Većinu novca iz kampanje troši na gorivo, vozeći se gore-dole autoputem 65 na sve moguće događaje, poput pevačice kantri muzike koja jedva sastavlja kraj s krajem i juri za sledećim nastupom.

Vingfild je po struci automehaničarka, a sada radi kao negovateljica sa skraćenim radnim vremenom. U lokalni aktivizam uključila se nakon Trampove pobede, govorila je na protestima protiv Službe za imigraciju i carine (ICE), a zatim se kandidovala.

Odrastanje u siromaštvu i kao gej osoba u ruralnom delu Kentakija očvrsnulo ju je i naučilo da se snalazi, što joj je pomoglo da održi kampanju u kojoj se računa svaki cent.

"Gotovo sve što možete da zamislite da bi tradicionalna kampanja radila možete jednostavno da zaboravite", rekla je, navodeći kao primere telefonske kampanje i reklame na radiju.

Nada se da će se birači prepoznati u njoj.

"Ako postoji jedna stvar oko koje svi možemo da se složimo, onda je to da niko od nas ne može da priušti da plati sve svoje račune."

Njen protivnik, kongresmen Bret Gatrij (republikanac iz Kentakija), predsedava Odborom Predstavničkog doma za energetiku i trgovinu, a njegova kampanja prikupila je gotovo šest miliona dolara tokom izbornog ciklusa.

Kao i drugi kandidati koji se prvi put bore za neku funkciju, Vingfild je shvatila da je mnogo lakše prikupljati novac kada ga već imate.

"Ako ne prikupite 100.000 dolara, neće vas podržati", rekla je govoreći o progresivnim organizacijama od kojih je tražila podršku. "Neće vas ni uzeti u razmatranje."

Ipak, u maju je pobedila u konkurenciji više kandidata na demokratskim stranačkim izborima, osvojivši 41 odsto glasova. To joj je donelo potvrdu da je na pravom putu, ali i ček od 5.000 dolara od sindikata Ujedinjenih automobilskih radnika (UAW). Taj novac iskoristila je za kupovinu dvorišnih izbornih natpisa i jednog velikog transparenta.

Takođe je isplatila simboličan honorar svom šefu kampanje Koulu Fosteru, honorarnom vozaču kompanije Lajft, koji živi u Nju Orleansu i za kandidatkinju je saznao na TikToku.

"Verovatno više nikada neću trošiti novac na štampane materijale, jer ljudi jednostavno sve to bacaju", rekla je Vingfild, govoreći o lekcijama koje je naučila tokom kampanje.

Jedne večeri nedavno, jurila je autoputem 65, dok je vetar udarao u platneni krov njenog džipa. Bila je na putu ka događaju na kojem nije čak ni bila pozvana da govori. Radilo se o sastanku Kluba demokratskih žena okruga Hardin.

Skup je održan u podrumu društvenog centra u blizini Fort Noksa. Tanjiri su bili prepuni pržene piletine, boranije i krompir-salate. Vingfild, koja je po prirodi veoma pričljiva, družila se sa prisutnima. A onda su je, na njeno iznenađenje, pozvali za govornicu.

Bez ikakvih beležaka, kritikovala je Trampa, ali je govorila i o "lepim trenucima u ovako teškim i izazovnim vremenima". Ispričala je koliko je neverovatno da neko ko je za stranačke izbore prikupio svega 4.000 dolara sada stoji pred njima, i podsetila da su žene "po prirodi navikle" da čiste nered koji nisu same napravile.

Prisutni su počeli da klimaju glavama u znak odobravanja.

"Bila je dobra", rekla je Džeki Benks-Luis, jedna od prisutnih, nakon govora. "Prvi put sam je čula."

Vingfild nema mnogo iluzija o svojim izbornim šansama. Ako zaostane manje od 12 procentnih poena, smatraće to uspehom. To bi ujedno moglo da joj posluži kao odskočna daska za još jednu kandidaturu 2028. godine, ovog puta sa znatno većim budžetom.

Vingfild je rekla: "Ovo je zaista najispunjavajući posao koji sam ikada radila."

Sve informacije o međuizborima u SAD možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)