MEDVED KOJI JE TUKAO NACISTIČKI OLOŠ: Ovo je Vojtek, poljski vojnik i heroj Bitke za Rim (FOTO) (VIDEO)

Tokom prvih meseci 1942. godine, na Iranskoj visoravni, rodio se sirijski mrki medvedić. Uskoro je ostao bez majke, koju su ubili lovci. Našao ga je lokalni dečak, a usvojili su ga Poljaci koji su se iz sovjetskog zarobljeništva a nakon oslobođenja povlačili preko Persije. Medvedić, kojem su nadenuli ime Vojtek, nije ni znao da mu je Bog namenio veliku sudbinu

U proleće 1942. godine, novoformirana poljska Andersova armija - stvorena od strane desetina hiljada Poljaka koje je Sovjetski Savez deportovao u Rusiju nakon što su skupa s Hitlerovom Nemačkom raspolutili tu državu, a nakon britanskog pritiska na Moskvu - napustila je SSSR i prešla u Iran, zajedno sa nekoliko desetina hiljada poljskih civila koji su prethodno bili deportovani u gulage.

8. aprila, grupa poljskih vojnika u blizini gradića Hamadan, na putu za Teheran, upoznala je persijskog dečaka koji je pronašao sirijskog mrkog medvedića čiju su majku ubili lovci.

18-godišnja Irena Bokjevič je toliko bila potresena da je primorala poručnika Anatola Tarnovjeckog da kupi medvedića; ona će ga i čuvati u naredna tri meseca, u poljskom logoru koji je osnovan u blizini iranske prestonice.

Avgusta meseca je poklonjen 2. transportnoj četi koja je kasnije postala 22. artiljerijska dobavna četa u sklopu II poljskog korpusa, a od vojnika je dobio ime Vojtek; u pitanju je deminutiv od "Vojćeh", starog slovenskog imena koje je i dalje popularno u Poljskoj a znači "onaj koji uživa u vojnoj, veseli vojnik".

Vojtek je prvobitno imao problem sa gutanjem, pa su ga hranili kondenzovanim mlekom iz stare flaše za votku, da bi uskoro prešao na voće, marmeladu, med i sirup, a često je nagrađivan i pivom koje mu je postalo omiljeno piće. Voleo je i da puši i jede cigarete (pogubni uticaj duvana tada nije bio dokazan i opštepoznat, mada to svejedno nije smetalo Vojteku, niti mu je bitno skratilo životni vek, ako je imalo uopšte neki uticaj), da se rve sa vojnicima, a naučio je i da salutira na salutiranje.

Tako je postao atrakcija i za vojnike i za civile, i prava maskota svih jedinica koje su se tu nalazile. Sa 22. četom je otišao u Irak, a onda preko Sirije i Palestine u Egipat.

Da bi ga nekako ukrcali na britanski transportni brod na putu za Italiju, zvanično je regrutovan u II poljskom korpusu kao redov i našao se na spisku vojnika svoje čete. Za njega su bili zaduženi Henrik Zaharevič i Dimitr Šavlugo, a imao je svoju čekovnu knjižicu, čin i serijski broj, živeo je u šatorima sa ostalim vojnicima, kasnije i u drvenoj kućici koju su prenosili kamionom.

Brojna svedočenja nam prenose koliki je heroj bio: tokom Bitke za Monte Kasino, poznate i kao Bitka za Rim, najvažnije od svih u ratu na italijanskom tlu između Saveznika i Nemaca, Vojtek je pomagao tako što je prenosio municiju a da nijednom nije ispustio sanduk.

U njegovu čast, i kao priznanje od strane poljskog naroda, 22. četa je promenila svoj amblem: na njemu je Vojtek koji prenosi artiljerijsku granatu.

Nakon Drugog svetskog rata, Vojtek je sa ostatkom svoje jedinice prebačen u Škotsku, gde je postao popularan i među građanima i među pripadnicima "sedme sile", a Poljsko-škotska asocijacija ga je proglasila svojim počasnim članom.

Nakon demobilizacije 15. novembra 1947. godine poklonjen je Edinburškog zoološkom vrtu, u kojem je proveo ostatak svog života. Nije bilo realno da se vrati u Poljsku, zbog sovjetske okupacije i nametnute vlasti komunista, jer se u domovinu ni većina njegovih saboraca nije vratila nakon rata; prosto, bili su nepoželjni, baš kao i Vojtek.

Ipak, redovno je posećivan od strane svojih saboraca koji su znali da preskoče ogradu i da se sa njim porvu, ali i da mu bacaju cigarete koje je on potom žvakao. Kažu da je bio presrećan svaki put kada bi čuo da neko priča poljskim jezikom.

Uginuo je 1963, u svojoj 22. godini. U trenutku smrti, težio je skoro 500 kilograma i bio visok preko 180 centimetara.

Postoje mnogi memorijalni spomenici u njegovu čast: plakete u Imperijalnom ratnom muzeju u Londonu i Kanadskom ratnom muzeju u Otavi, skulptura Dejvida Hardinga u Poljskom institutu i muzeju Sikorskog takođe u Londonu, i rezbarena drvena skulptura u Grimzbiju.

2014. godine Krakov je podigao statuu Vojteka u parku Jordana u čast 70. godišnjice Bitke za Monte Kasino. Naredne je godine u Edinburgu otkrivena njegova predivna bronzana statua, na kojoj je prikazan kako stoji pored poljskog vojnika; u sklopu spomenika je reljef koji prikazuje njegovo putovanje od Egipta do Škotske.

Kanal "BBC 2 Škotska" je pre pet godina prikazao i film "Vojtek - Medved koji je otišao u rat". Postoji i pesma njemu u čast objavljena 2014. na 75. godišnjicu nemačko-ruske invazije na Poljsku.

(O. Š.)