Sećate se ovog doručka? Filip objavio hit snimak i oduševio region: "Tada nismo brojali kalorije"

Postoje prizori koje ne treba puno objašnjavati.

U ovom slučaju, dovoljna je retro uređena kuhinja, u toplim tonovima, sa kariranim stolnjakom, hlebom na drvenoj dasci i već smo u prošlosti - u jutru bez žurbe, bez ekrana i bez razmišljanja o kilogramima.

Preporučujemo

"Nije bilo puno filozofije"

Upravo takav osećaj budi video koji se poslednjih dana širi društvenim mrežama. Hrvatski reditelj i umetnik Filip Filković Philatz kroz niz pažljivo složenih kadrova vratio je gledaoce u vreme kada je doručak bio jednostavan, ali, kako kaže - “zakon”.

Ovaj video je priča o vremenu u kojem je sve bilo manje, skromnije i sporije, ali nekako, barem u sećanju, mnogo toplije.

Dok danas brojimo kalorije i biramo između ovsenih kaša, čija semenki i avokado tosta, nekada “nije bilo puno filozofije”, prenosi Slobodna Dalmacija.

Temelj svega bilo je parče hleba, barem dva prsta debelo, a na koje se mazala svinjska mast, snežno bela i glatka, pa posuta mlevena paprika i malo soli.

Jednostavno, gotovo siromašno, a opet, kako kaže autor videa, ukus koji je bio bolji od bilo kojeg skupog namaza danas.

Ako biste hteli nešto “finije”, tu je bila Zdenka. Okrugla kutija sa trouglićima i onim malim crvenim končićem koji se polako povlačio, uz osećaj iščekivanja dok se jedinstveno pakovanje otvara.

Topljeni sir se lepio za nepce, ali i za detinjstvo, za ona jutra koja su mirisala na sigurnost.

Uz to je često dolazila pašteta - jetrena ili čajna - namazana na sveži hleb, onaj koji još lagano puca pod prstima. Upravo taj miris, kaže autor videa, bio je “miris bezbrižnosti”.

Bez pitanja, bez izbora i komplikacija

A, onda dolazi slatki deo, onaj koji je za mnoge bio pravi ritual. Kinder Lada u činiji sa kravicom i večna dilema - mazati smeđe ili belo, ili pomešati oba sloja i napraviti savršen spoj. U toj jednostavnoj odluci krilo se malo jutarnje uzbuđenje.

Posebno mesto imao je i griz. Morao je biti gust, topao, onakav koji puni čitavu činiju i još više - osećaj u stomaku.

A, kad ničega od toga nije bilo, postojala je najjednostavnija uteha - hleb i mleko. Ubaciš delove hleba u toplu činiju, dodaš malo šećera i to je to! Bez pitanja, bez izbora, bez komplikacija.

“Nismo znali šta su proteini, niti ugljeni hidrati”, ističe narator, gotovo kao da se obraća celoj jednoj generaciji. “Znali smo samo da moramo sve pojesti da bismo porasli”.

I onda - napolje. U parkić, među zgrade, na travu. Punih stomaka i bez briga, spremni, kako kaže autor, da “osvojimo svet”.

Video se završava jednostavnom porukom koja je mnogima izmamila osmeh i možda malo stegnula grlo: “Prijatno, generacijo”.

(Telegraf.rs)