Na mestu gde danas ponosno stoji Central park, nekada su živeli Afroamerikanci, kuće su im srušene
Selo Seneka bila je prva njujorška slobodna crnačka zajednica. Jedna porodica koja je tamo živela, Lajons, borila se da Njujork postane pravednije mesto dok je zemlja radila na prevazilaženju vekovnog ropstva
Pre nego što je Central park postao onakav kakvim ga danas poznajemo, odatle je iseljena pretežno Afroamerička zajednica, a njihovi domovi srušeni. Sada se u njihovu čast postavlja spomenik.
Selo Seneka bila je prva njujorška slobodna crnačka zajednica. Jedna porodica koja je tamo živela, Lajons, borila se da Njujork postane pravednije mesto dok je zemlja radila na prevazilaženju vekovnog ropstva.
Preporučujemo
Političarka izbačena sa fakulteta jer je unajmila 8 devojaka da polažu ispite umesto nje
Putnik na letu iz Tuzle u Švedsku izvadio ogroman nož, postoji i snimak pregleda njegove torbe
Spomenik će prikazivati Albroa Lajonsa, Meri Lajons i njihovu ćerku Mariču. Kancelarija Bila de Blasija obavila je plan za postavljanje spomenika.
Postavljanje spomenika Lajonsovima deo je napora da se javna umetnost u Njujorku učini razbovrsnijom i reprezentativnijom. To će da bude ujedno i prva prigodna skulptura postavljena unutar Central parka od pedesetih godina.
Milioni ljudi posećuju Central park svake godine, a ovo je važno mesto za postavljanje javnih spomenika. Dok su umetnici čiji su radovi izloženi u parku postali raznoliki u poslednjih nekoliko decenija, celokupna kolekcija umetničkih dela pogoduje belim, muškim figurama i umetnicima, piše CNN.
Selo Seneka nastalo je 1825. godine, kada su vlasnici zemljišta na tom području podelili svoje zemljište i prodali ga kao 200 parcela.
U periodu od 1825. do 1832, vlasici su otprilike polovinu parcela prodali Afroamerikancima. Do ranih tridesetih već je bilo desetak kuća u selu.
Do 1855. godine, u tom selu živelo je 225 stanovnika, a dve trećine su bili Afroamerikanci. Preostala trećina su bili imigranti iz Irske i stanovnici nemačkog porekla. Svi oni morali su da odu odatle do kraja 1857. godine i nasele druge zajednice.
Porodica Lajons bila je vlasnik imanja u selu Seneka. Vodili su upravljali podzemnom železničkom stanicom, a njihov posao je bio spaljen tokom nemira 1863. Godine 1892. Mariča Lajons je suosnovala jednu od prvih grupa za ženska prava i rasnu pravdu u zemlji.
Spomenik toj porodici biće finansiran od 1,15 miliona dolara iz privatnih fondacija, a mogao bi da bude postavljen blizu ulaza u 106. Ulicu na zapadnoj strani parka. Grad je otvorio poziv za umetnike koji su zainteresovani da dizajniraju novi spomenik do 1. aprila 2020. godine.
(Telegraf.rs)