Ovi Grci su se odrekli pravoslavlja, pa slave starog boga i njegov penis

Oko 2000 Grga su članovi "Vrhovnog saveta narodne vere Grka" koji poštuju božanstva u koja su verovali pre dolaska hrišćanstva

Faloforija je praznik koji se slavi u proleće, posvećen je buđenju energije prirode. Jesenji praznik Dionisija vezan je za misterije koje su kasnije u Rimu bile nazvane Bahanalije. U videu možete pogledati koliko pojmova poteklih iz ove misterije koristimo u svakodnevnom životu. Ipak pored javnog dela ceremonije postoji i onaj tajni, a zapisi od tome su oskudni. Moderni vernici pokušali da rekonstruišu ritale na osnovu starih zapisa, ali i na osnovu sličnih kultova poput kulta Sabazija, ili pojedinih elemenata misterija Persefone i Orfejskih misterija.

Preporučujemo

Ko je bio Dionisije?

Ono što je opšte poznato jeste da je on bio grčki bog vina koga su Rimljani povezali sa svojim sličnim božanstvom Bahom. Ipak Dionisije je mnogo starije božanstvo koje je tek kasnije uvršteno među Olimpijske bogove koje najčešće povezujemo sa starom Grčkom. Naučna pretpostavka je da je dionisije Grcima mogao da dođe iz 2 pravca. Prvi je planina Zagros, planinski lanac koji se proteže duž čitave zapadne granice Irana. Na njegovom severnom kraju nastalo je prvo poznato vinogradarstvo.

Prema zvaničnoj nauci drugo ishodište kulta je božanstvo Sabazije. On je bio konjičko božanstvo za koga se verovalo da je otac Tračana i Frigijaca. On je bio viđen kao nezaustavljiva sila prirode i neko ko komunicira između sveta mrtvih i sveta živih. Bio je izuzetno poštovan na teritoriji Bugarske, Makedonije i Srbije. U Srbiji na brojnim spomenicima iz rimskog perioda prikazan je takozvani "Trački konjanik". Verovanje u demonskog konjanika živi i dan danas u Pomoravlju gde se početkom proleća obeležava Todorova subota. Prema srpskom narodnom verovanju tada u svet živih dolaze demonski konjanici Todorci. Veza Sabazija sa Srbijom alternativni istoričari vide po znaku koji su pokazivali sledbenici kulta.

Nekada u Grčkoj se verovalo da iznenadni ispadi sreće, besa, tuge ili nasilja predstavljaju jasan znak iznenadnog pojavljivanja Dionisija u nekoj zajednici. Antropolozi smatraju da je misterija Dionisija zapravo pokušaj da se svi životinjski porivi u ljudima kanališu i socijalno prihvate putem rituala. Najritualizovaniji deo misterija su zapravo pozorišne predstave, koje su Grcima u početku više bile religijski nego umetnički doživljaju. U proleće su se izvodile tragedije, a u jesen komedije. Cilj i jednih i drugih je bila katarza odnosno pročišćenje.

Starogrčko rodnoverje

Prema popisu iz 2017. od preko 10 miliona Grka samo se njih 2000 izjasnilo kao pripadnici organizacije Vrhovnog saveta narodne vere Grka. Pretpostavlja se da još oko 100 hiljada njih na ovaj ili onaj nači praktikuje neke elemente stare narodne grčke religije, bez formalne pripadnosti organizaciji. Ove ljude pratile su izvesne kontroverze jer su pojedini među njima jako antihrišćanski nastrojeni, kao što je pisac Vasilios Rasias.

Njegova organizacija uglavnom poštuje Olimpijske bogove (Zevsa, Posejdona, Atinu) ipak stara vera je podrazumevala poštovanje kultova pojednih božanstava, ali i verovanje u magijske rituale kojima se utiče na svet duhova, što se i danas održalo širom Balkana.

(Đorđe Radivojević)