Stepenice vode do groba 10-godišnje devojčice: Razlog steže oko srca, ljudi ga još posećuju i OVO donose

U tihom delu groblja Načez u američkoj državi Misisipi, među starim nadgrobnim spomenicima i anđeoskim figurama, nalazi se grobnica koja više od jednog veka privlači radoznale posetioce.

Na prvi pogled, ništa ne odaje da je reč o nečemu neobičnom - skromni spomenik, epitaf ispisan dirljivim rečima majčine ljubavi. Ipak, iza njega se krije tajna koja je oduvek izazivala uzdahe, šapat i suze onih koji se saznaju.

Preporučujemo

Tajna ispod zemlje

Grob 10-godišnje Florens Ford izgleda kao i svaki drugi - sve dok ne pogledate iza ploče. Tamo se nalaze pravougaona metalna vrata koja vode u uski, podzemni prostor. Nije poznato da postoji sličan primer u čitavom regionu.

Ono što se nalazi ispod površine zemlje govori o nepojmljivoj ljubavi jedne majke i njenom bolu koji ni smrt nije mogla da prekine, prenosi Your Tango.

Florens je rođena 3. septembra 1861. godine, u porodici bogatog vlasnika plantaže pamuka, Vašingtona Forda, i njegove supruge Elen. Devojčica je bila poznata po nežnoj prirodi, ali i po jednom strahu koji ju je pratio čitavog života - strahu od gromova.

Umrla od žute groznice

Taj strah, i majčina briga koja je iz njega proizašla, zauvek su promenili način na koji je Elen odlučila da sahrani svoje dete.

Florens je preminula mlada, tokom epidemije žute groznice, a Elenin bol bio je toliki da nije mogla da se pomiri s time da zauvek izgubi kontakt sa ćerkom.

Zato je, prilikom sahrane 1871. godine, napravila neuobičajen zahtev - da se uz grobnicu izgrade stepenice koje vode do kovčega, i da se u njega ugradi mali prozor!

Tako je nastalo jedno od najdirljivijih i najneobičnijih mesta na svetu.

Mali znakovi pažnje

Kada bi oluje zahvatile Načez, Elen bi silazila niz stepenice i sedela kraj prozora na Florensinom kovčegu. Kroz staklo bi joj tiho pevala pesme i čitala priče, kao što je činila dok je devojčica bila živa. Bila je to majčina nada da će, i u smrti, umiriti dete koje se nekada toliko plašilo gromova.

Danas, više od jednog veka kasnije, grob Florens Ford i dalje se može videti. Iako je prozor odavno zazidan betonom da bi se sprečilo skrnavljenje, legenda o Eleninoj ljubavi i dalje živi.

Posetioci svakodnevno dolaze - ostavljajući lutke, igračke i svetleće štapiće - male znakove pažnje za devojčicu koja je, kako stoji na njenom nadgrobnom kamenu, bila “onoliko svetla i nežna koliko je Bog mogao blagosloviti Svojom slikom”.

Groblje Načez otvoreno je za posetioce svakog dana od sedam ujutru do sumraka, a grob Florens Ford ostaje jedno od njegovih najposećenijih i najpotresnijih mesta - svedočanstvo o tome da ljubav majke ne prestaje ni kad zemlja prekrije dete.

(Telegraf.rs)