Zašto ne možete da pronađete ključeve čak i kada su vam ispred nosa? Naučnici otkrivaju pravi razlog

Većina porodica može da se prepozna u sledećoj sceni - jedna osoba tvrdi da nigde ne može da pronađe ključeve, dok ih druga odmah primeti.

Profesorka anatomije sa Univerziteta u Bristolu, Mišel Spir, otkriva kako stvari ponekad ostaju “nevidljive”, iako su nam bukvalno pred očima.

Preporučujemo

Mozak "filtrira" scenu

Ona ukazuje na fenomen poznat kao “perceptivno slepilo”. To se dešava kada je predmet direktno ispred nas, a mozak jednostavno ne registruje njegovo prisustvo.

“Ova frustrirajuća situacija pokazuje kako mozak funkcioniše. Pronalaženje objekata u svakodnevnom okruženju zavisi od procesa koji se zove vizuelna pretraga, a naši mozgovi su u tome iznenađujuće nesavršeni. Videti, ispostavilo se, nije samo pitanje onoga što dolazi do očiju, već i onoga što mozak očekuje da pronađe”, napisala je.

Kada je naša pažnja usmerena na nešto drugo - na primer, kada smo pod stresom ili žurimo - mozak “filtrira” scenu na osnovu onoga što očekuje da vidi ili smatra važnim. Ako izgubite ključeve, mozak automatski traži mentalnu sliku ključeva na očekivanim mestima ili u poznatim položajima.

To znači da ako “stvarni” ključevi ne odgovaraju toj slici, recimo ako su delimično pokriveni, pod neobičnim uglom ili pomešani sa drugim predmetima, mozak ih može efektivno ignorisati, čak i kada direktno gledate u njih.

“Ako ste ikada pretraživali kuhinjski sto zbog ključeva, a neko drugi ih je odmah pronašao, doživeli ste isti fenomen. Mozak ne može istovremeno analizirati svaki objekat u sceni. Umesto toga, oslanja se na pažnju - bira određene karakteristike, dok ostalo filtrira“, dodala je.

Foto: Shutterstock

Duboki istorijski koreni?

S druge strane, “sveži pogled” često primećuje izgubljeni predmet, jer ne postoji unapred stvorena pretpostavka gde bi trebalo da bude.

Profesorka je objasnila da muškarci i žene traže stvari na različite načine.

“U proseku, žene imaju blago bolje rezultate pri pronalaženju predmeta u ‘zagušenim’ okruženjima, dok muškarci bolje obavljaju zadatke koji zahtevaju prostornu navigaciju ili mentalno rotiranje objekata u tri dimenzije“, kazala je.

Pojedini psiholozi veruju da ove tendencije mogu imati duboke istorijske korene u društvima lovaca i sakupljača.

Ipak, Spirova naglašava da prepoznatljivost okruženja, iskustvo i jednostavne razlike u pažnji verovatno igraju veću ulogu od pola osobe, prenosi Daily Mail.

“U suštini, vizuelna pretraga nije kao skeniranje fotografije, više liči na pokretanje algoritma predviđanja. Mozak stalno pogađa gde je nešto ‘verovatno’ i usmerava pažnju u skladu s tim. Većinu vremena ta predviđanja su tačna. Povremeno nisu, i predmet koji se nalazi pred očima ne odgovara očekivanjima mozga. To znači da sledeći put kada neko tvrdi da je pregledao svaku tačku, možda govori istinu - samo što nije gledao na pravi način“, zaključuje profesorka.

(Telegraf.rs)