Čovek mislio da je pronašao ogroman GRUMEN ZLATA, a onda shvatio da je ISTINA POTPUNO DRUGAČIJA

Kada je 2015. godine Dejvid Hol zakoračio u regionalni park, nadomak australijskog grada Meriboro, sigurno nije zamišljao da će njegova avantura završiti u istorijskim zapisima.

Uz pomoć detektora za metal je pronašao crvenkasti, neuobičajeno težak kamen, koji je ležao u žutoj glini. Ubrzo, promenilo se sve što je mislio da zna o zemlji na kojoj stoji.

Preporučujemo

Nemilosrdno ispitivanje

Hol se ponadao da je otkrio “zlatnu grudvu”, jer je pomenuto područje bilo poznato među lovcima na zlato, koji su “češljali” svaki kutak u potrazi za bogatstvom.

Zbog toga je kamen odneo kući i upustio se u nemilosrdno ispitivanje. Sekao ga je testerom, brusio, bušio, polivao kiselinom, a kada ništa nije pomoglo, udario ga je velikim čekićem. Ni najmanja pukotina nije se pojavila!

U tom trenutku mogao je samo da pretpostavi jedno - ako je ovo “zlatna grudva”, onda je tvrđa od svega što je ikada video, prenosi Science Alert.

Godinama kasnije, ispostaviće se da zlato nije imalo nikakve veze s njegovim otkrićem.

Naučnici zatečeni otkrićem

Nemoćan da otvori kamen, Hol ga je doneo u Melburnski muzej. Iskusni geolozi, Dermot Henri i Bil Bič, odmah su primetili nešto neobično - njegova masa bila je neobično velika za kamen takvog izgleda.

“Ako biste pronašli ovakav kamen na Zemlji, ne bi trebalo da bude toliko težak“, rekao je Bič.

Stručnjaci su shvatili da pred sobom imaju meteorit od 17 kilograma, što je potvrdila i njegova crvenkasta površina puna rupica i udubljenja - karakteristični tragovi topljenja dok meteoriti prolaze kroz atmosferu.

Šta je krila unutrašnjost?

Nakon što je dijamantska testera konačno prodrla u njegovu unutrašnjost, istraživači su dobili i ključni podatak - meteorit je sadržao visok procenat gvožđa i svrstan je u kategoriju H5 običnih hondrita, najbrojnijih, ali i naučno značajnih meteorita.

Unutrašnjost je otkrila hondrule - mikroskopske kapljice silikatnog materijala nastale u takozvanoj ranoj protoplanetarnoj maglini, u doba kada naš sistem još nije imao Sunce niti planete u današnjem obliku.

“Meteoriti su najpristupačniji vid istraživanja svemira. Vraćaju nas u prošlost i govore o nastanku, hemiji i formiranju Sunčevog sistema. Neki sadrže i zvezdanu prašinu koja je starija od Sunca“, objasnio je “, objašnjava Dermot Henri.

Pojedini meteoriti nose i organske molekule - amino-kiseline, temelje života. Holov primerak iz regionalnog parka, međutim, prvenstveno otkriva uslove iz ranog vremena formiranja planeta.

Milenijumima lutao svemirom

Iako se poreklo Holovog meteorita ne može tačno utvrditi, naučnici imaju jasnu teoriju - verovatno je nekada bio deo asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera. Sudari među asteroidima izbacili su ga iz njegove putanje, nakon čega je milenijumima lutao svemirom dok se jednog dana nije sudario sa Zemljom.

Ugljenično datiranje pokazuje da se na Zemlji nalazio između 100 i 1.000 godina. Zabeleženi meteorski događaji iz 1889, 1921. i 1951. godine mogli bi se poklopiti s njegovim padom.

“U poređenju sa zlatom, meteoriti su daleko ređi i naučno mnogo vredniji”, zaključio je Henri.

(Telegraf.rs)