Hemijski tragovi s hiruških instrumenata iz 15. veka otkrili nešto neverovatno: "Ovo je najstariji dokaz!"

Dva medicinska instrumenta, pronađena u grobnici kineskog hirurga iz 15. veka, sadrže tragove anestetičkog jedinjenja, što bi moglo da predstavlja “najstariji hemijski dokaz” da su lekari još tada pokušavali da umanje bol tokom komplikovanih zahvata.

Hirurške makaze i pinceta otkrivene su 1974. godine u grobnici čuvenog lekara, po imenu Sja Čuan, koji je živeo od 1348. do 1411. godine u kineskoj pokrajini Đangsu.

Preporučujemo

"Nije slučajna kontaminacija"

Tim istraživača, predvođen Kongkang Džaom sa Univerziteta u Sijanu, koristio je lasersku analizu kako bi ispitao sastav ostataka na instrumentima.

Rezultati su pokazali prisustvo akonitina - jedinjenja koje proizvode biljke iz roda Aconitum. Ove biljke često su se pominjale kao sastojci u drevnim kineskim lekovitim receptima.

Akonitin u odgovarajućoj dozi ima anestetičko dejstvo, ali je istovremeno izuzetno opasan i danas se veoma retko koristi zbog rizika od trovanja, prenosi New Scientist.

Naučnici ističu da su tragovi ove supstance bili koncentrisani upravo na sečivima makaza i vrhovima pincete, i smatraju da nije reč o “slučajnoj kontaminaciji”.

Karni Mateson sa Univerziteta u Brizbejnu, analizirajući objavljene zaključke, smatra da nema sumnje da je ovo “najstariji dokaz” upotrebe anestetika u istoriji medicine.

Foto: Anton Chalakov / Alamy / Alamy / Profimedia

"Ogromno naučno znanje"

Po njegovim rečima, otkriće pokazuje da su rani hirurzi znali mnogo više o ublažavanju bola nego što se do sada pretpostavljalo.

“Sada možemo da razumemo zbog čega su hirurški zahvati postojali i kako su u prošlosti mogli da budu toliko rasprostranjeni i izvodljivi“, rekao je Mateson.

Istorijski zapisi ukazuju da su lekari iz perioda dinastije Ming razvili posebne metode za smanjenje toksičnosti akonitina. Među njima su bili tretmani poput “pripreme uz dečački urin, potapanja u crnu soju, kuvanja u sirćetu, detoksikacije mungo pasuljem i uklanjanja spoljne kore akonita“, navodi se u najnovijem istraživanju.

Karni Mateson ističe da je izdvajanje akonitina iz tako otrovne biljke, kao i pronalaženje načina da se bezbedno primeni na pacijentima, zahtevalo ogromno naučno znanje za to vreme.

“Morali su da izvuku supstancu iz biljke, a da pritom ne naškode sebi. Zatim su morali da je obrade tako da može bezbedno da se koristi. I na kraju, morali su da budu sigurni da zaista deluje“, objasnio je.

(Telegraf.rs)