FOTO-UBOD: Albanski olimpijci uče da plivaju

Nama je danas smešno preplivavati reku pomoću naduvane kozje bešike, ali ako se ovo stavi u kontekst vremena i albanskog mentaliteta, mora se priznati da u tome ima izvesne doze domišljatosti i samosvojnosti

Danas kada čovek čuje da neko ne zna da pliva, prva prirodna reakcija mu bude smeh jer, praktično svi danas znaju da plivaju. Ali ne tako davno, to nije bio slučaj. Ljudi su milenijumima bili potpuno prestravljeni zbog onoga što se krilo ispod površina reka, jezera, mora i okeana, a pošto ih je malo bilo koji su posedovali znanje plivanja, malo je bilo i onih koji su to znanje mogli da prenesu drugima.

Tako ni Albanci nisu većinom znali da plivaju, a ipak su kao i svi ostali morali da prelaze sa jedne na drugu stranu reke. U slučaju dva čoveka sa ove slike, u pitanju je bila reka Drim, a doba je prva trećina dvadeset veka, najverovatnije kraj prve ili početak druge decenije, dakle, malo pre Balkanskih ratova.

Autor fotografije je mađarski baron Ferenc Nopča fon Felše-Silvaš, poznatiji samo kao Ferenc Nopča (1877—1933). U pitanju je poznati albanofil koji je bitno doprineo da ostatak sveta sazna više o albanskom narodu koji je do tada mahom bio nepoznanica iz nerazvijenih i polupustih zabiti Otomanske imperije.

Šta čovek u prvom planu na ovoj slici drži na svojim grudima? Naduvanu kozju bešiku koja se vezivala oko tela da bi čovek mogao da otpluta na drugu obalu. Domišljato razrešenje problema koje možda odslikava i samosvojni karakter tog naroda: upotrebom ovog „izuma“ nisu zavisili od mostova (kojih praktično nije ni bilo) niti od skela (za koje ne znamo da li su Albanci znali). Mostovi i skele uvek imaju fiksne pozicije. Naduvana kozja bešika je tamo gde ste vi. Doduše, potpuno je nepraktična ako nešto moraš da preneseš, ali čini se da su Albanci pravili i splavove pomoću njih.

(Telegraf.rs)