Jedan od mnogih koji su propagirali obaveznu vakcinaciju jeste i pisac Roald Dal, autor dela "Čarli i fabrika čokolade" i "Matilda". On nije lekar, ali njegovo iskustvo sa vakcinama, ubediće vas u ispravnost obavezne vakcinacije
U Srbiji se u poslednje vreme na društvenim mrežama vodi polemika oko toga da li roditelji treba da vakcinišu svoju decu, zbog navoda da MMR vakcina izaziva autizam.
Stručnjaci smatraju da ova veza ne postoji i da nije nikada dokazana.
Jedan od mnogih koji su propagirali obaveznu vakcinaciju jeste i pisac Roald Dal, autor dela "Čarli i fabrika čokolade" i "Matilda". On nije lekar, ali njegovo iskustvo sa vakcinama, ubediće vas u ispravnost obavezne vakcinacije.
Dal je izgubio najstariju ćerku Oliviju zbog malih boginja 1962. godine. Nakon 26 godina, on je napisao jedno iskreno i potresno pismo kao molbu roditeljima da obavezno vakcinišu svoju decu.
Prenosimo vam njegovo pismo iz 1988. godine u celosti:
"Olivija, moja najstarija ćerka, dobila je male boginje u sedmoj godini. Dok je bolest napredovala svojim uobičajenim tokom, sećam se da sam joj često čitao knjige, dok je ležala u krevetu, i da nisam bio preterano uzbuđen zbog bolesti. Onda, jednog jutra, kad je već bila na dobrom putu da se oporavi, sedeo sam pored nje na krevetu i pokazivao joj kako da napravi životinjice od obojenih pertli. Kad je došao njen red da ih sama napravi, primetio sam da njeni prsti i njen mozak ne rade zajedno, pošto nije mogla ništa da napravi.
"Osećaš li se dobro?", pitao sam je.
"Spava mi se mnogo", rekla je.
Za sat, bila je bez svesti. Za 12 sati, bila je mrtva.
Male boginje su se pretvorile u užasnu stvar koja se zove upala mozga, i nije postojao način da je lekari spasu. Ovo se desilo 1962. godine, ali čak i sad, ako dete koje ima male boginje i dobije ono što je Olivija dobila, lekari ni danas ne bi mogli da mu pomognu.
Na drugoj strani, danas postoji nešto što roditelji mogu da urade kako bi bili sigurni da se ovakva tragedija nikad neće dogoditi njihovom detetu. Oni mogu da insistiraju na tome da im deca prime vakcinu protiv malih boginja. Ja to nisam mogao da uradim za Oliviju 1962. godine, jer tih dana nije postojala pouzdana vakcina. Danas, dobra i sigurna vakcina je dostupna svakoj porodici, a sve što vi treba da uradite je da odvedete dete kod lekara.
Još uvek ne postoji svest o tome da su male boginje opasna bolest. Verujte mi, jesu. Po mom mišljenju, roditelji koji odbijaju da vakcinišu decu stavljaju živote te dece na kocku. U Americi, gde je vakcinacija protiv malih boginja obavezna, male boginje su skoro iskorenjene. Ovde u Britaniji, pošto se toliko roditelja buni, zbog tvrdoglavosti, gluposti ili straha, još uvek imamo stotine hiljada slučajeva malih boginja svake godine. Od ovog broja, više od 10.000 će imati neke posledice, jedne ili druge vrste. Najmanje 10.000 će dobiti infekciju disajnih organa ili uva. Oko 20 će umreti.
ZAPAMTITE OVO.
Svake godine 20 dece u Velikoj Britaniji će umreti od malih boginja.
I šta onda sa rizikom s kojim su suočena vaša deca, kad je reč o vakcinaciji?
Rizik gotovo i da ne postoji. Slušajte. U gradu koji ima 300.000 ljudi, svakih 250 godina jedno dete će imati ozbiljne posledice zbog vakcine protiv malih boginja. Ovo je verovatnoća od jedan prema milion. Mislim da ima više šanse da se dete udavi čokoladom koju jede nego da se ozbiljno razboli od vakcine za male boginje.
Pa, za ime boga, zašto onda brinete? Skoro pa da je zločin da ne vakcinišete svoje dete.
Idealno veme da uradite ovo je kad dete ima 13 meseci, ali nikad nije kasno. Sva deca školskog uzrasta koja nisu primila vakcinu treba da mole svoje roditelje da se što pre vakcinišu.
Uzgred, dve svoje knjige sam posvetio Oliviji. Prva je "Džejms i džinovska breskva". To sam napisao dok je još bila živa. Druga je "BFG", posvećena uspomeni na nju, kad je umrla od malih boginja. Videćete njeno ime na početku ove dve knjige. A znam kako bi samo srećna bila samo da može da zna da je njena smrt pomogla da se izbegnu smrt i bolest druge dece."
(Telegraf.rs)
