Narodna verovanja: Ove stvari morate da uradite na Vidovdan ako želite da budete zdravi i srećni

Znate li zašto danas treba da jedete zrelo voće?

Vidovdan je jedan od najvećih srpskih praznika, a osim verskih krase ga i narodna verovanja. Ona su različita od kraja do kraja Srbije, a evo koja su najzanimljivija.

Srpska pravoslava crkva i vernici danas slave Vidovdan, jedan od najznačajnih praznika srpskog naroda.

Preporučujemo

Ovaj dan je poseban i zanimljiv zato što se prepliću istorijske činjenice sa naraodnim običajima i verovanjima oličenim u razvoju kosovskog mita uporedo sa paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida, koji je smatran vrhovnim božanstvom - “Bogom nad bogovima” a svi drugi bogovi tek polubogovima.

Među Srbima i svim Slovenima se verovalo da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.

Brojni običaji su vezani za današnji dan, a ovih se i danas Srbi drže.

Na Vidovdan se proriče i gata, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.

U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, bere se zorom, pre sunca, a u drugim krajevima s večeri. Obično to rade devojke udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru cela porodica umiva radi očnog vida, da ih preko godine ne bi bolele oči.

Na Vidovdan se ne radi u polju, da bi kukuruz zametnuo klipove, niti u vinogradu, da se grožđe ne sasuši i otpadne.

Tog dana bi trebalo probati i  zrelo voće, kako bi godina bila zdrava.

Na Vidovdan bi trebalo započeti i ručne radove, pletenje i vezenje.

U Šumadiji i još nekim krajevima je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se “provetre zbog moljaca”.

Na Homoljskim planinama se veruje da godina može da omane ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da “ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana”, a u Šumadiji da na “Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv”, a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.

U okolini Vlasenice je običaj da devojke, ubravši vidovu travu, naliju vodu u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkaninu koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san”.

(Telegraf.rs)