Fuksija je kraljica terasa i dvorišta: Uz ova 2 jednostavna trika cvetaće duže i biće bujnija

Zbog raskošnog cveta koji liči na nakit, ova prelepa biljka ponela je naziv minđušica

Fuksija, u narodu poznatija kao minđušica, je uz petunije i muškatle najčešće saksijsko cveće za terasu.

Preporučujemo

Cvetovi se sastoje iz četiri latice koje formiraju čašicu, a iz nje se pružaju dugi prašnici i tučak. Zbog  karakterističnog izgleda mnoge podsećaju na balerinu koja igra ili zvončiće.

Prema obliku cvetovi fuksije mogu biti jednostruki, polupuni i puni.

Kad je reč o bojama, zastupljene su u bezbroj kombinacija – počev od crvene, ružičaste i bele, preko plavičaste i ljubičaste, po do dvobojnih.

Idealno vreme za sadnju i presađivanje

Fuksija nas često asocira na detinjstvo i terase naših baka. U svetu postoji više od 2.000 vrsta ovog cveta. Pojedine rastu u vidu žbuna ili uspravno.

Osim na terasama, srećemo ih i kao saksijsko cveće u unutrašnjosti doma.

Uspevaju na skoro svim dobro propusnim zemljištima sa dodatkom humusa.

Fuksija se najčešće sadi u maju ili junu, kada ne postoji opasnost od zimskih mrazeva, a presađuje se samo u novembru.

Nema jak koren, pa nije potrebna velika saksija. Dovoljno je da je presadite u za dva broja veću posudu. Pri presađivanju koristite baštensku zemlju i zemlju za cveće u koju ste dodali malo humusa i koštanog brašna.

Razmnožavanje iz lista i pupoljka

Razmnožava se reznicama listova što je najjednostavniji način, kao i  izdancima bez pupoljaka dugim 7 do 10 cm.

Može se, takođe, razmnožavati i semenom. Odreže se tako da samo ima vrh i tri para listova. Poslednjih par listova pri dnu se uklone, pa se reznica posadi u zemlju.

Kada reznice puste korene, posle tri do četiri nedelje potrebno je premestiti ih u posude širine šest do 10 santimetara.

Zemlja uvek mora biti vlažna, ali ne i mokra.

Trikovi za negu

Ukoliko gajite fuksiju u visećim saksijama potrebno je da je zalivate svakodnevno. Sorte koje gajite u klasičnim saksijama trebalo bi zalivati na par dana.

Na zalivanje treba obratiti pažnju, jer ukoliko se voda sipa preko cvetova i listova biljka može lako da propadne. Fuksiju nikada ne bi trebalo da natopite vodom; ako vam se to dogodi, obavezno odlijte vodu iz podloška saksije.

Minđušica je biljka laka za gajenje samo ako se redovno zaliva, dobija dovoljnu količinu svetlosti i nije direktno izložena suncu. Ona traži svetlost, ali joj prija da bude u hladovini.

Ako je leto pretoplo, neophodno je zalivati je dva puta na dan. Takođe je potrebno prihranjivati je na svake dve nedelje od februara pa do avgusta.

Zimi je poželjno čuvati je u prostoriji koja nije pretopla i zalivati na svake tri do četiri sedmice.

Pronađite joj pravo mesto

Većina vrsta minđušice cveta od maja do septembra, mada sve zavisi od same vrste kao i od klimatskih uslova.

Neke vrste su otporne na zimu i hladnoću, mada većina ih cveta samo nekoliko meseci. Mogu se čuvati u kući, dvorištu ili na terasi tokom toplijih meseci, samo je bitno da su u hladovini i da saksije ne premeštate s jednog mesta na drugo.

Minđušica je poznata po tome što ume da se "pobuni" ako je "preselite" - tada će za kratko vreme ostati bez cvetova i neće rađati nove dok se ne prilagodi novom okruženju.

Ukoliko se čuva i gaji u kući, najviše će joj prijati mesto pored istočnog ili zapadnog prozora, dok je u dvorištu bitno da nema direktan dodir sa suncem.

Fuksija je najčešće osuđena na bolesti vinove pipe i bolest lisnih ušiju koja dovodi do savijanja listova.

Ume da je zadesi i bolest sive plesni, kao botritis od koga dolazi do oštećenja cvetova i pojave mrlja na listovima.

Da biste zaštitili fuksiju od bolesti i štetočina bitno je da biljke ne sadite jednu blizu druge ili u grupi, i ne treba joj zalivati listove.

Trikovi za bujnost

Da bi biljka bujno cvetala, redovno joj uklanjajte osušene listove i cvetove, a možete i da je orežete - tada će početi da raste "kao iz vode".

Kad prođu topli letnji dani, unesite saksiju sa fuksijom u kuću, pa ostavite da miruje do novembra. Tada je presadite u dva broja veću posudu i smestite tamo gde će imati dovoljno svetlosti, kako bi mogla ugodno da prezimi.

S proleća je opet orežite pre nego što je iznesete na terasu ili u dvorište - tako ćete je podmladiti i podstaći da izbacuje više listova i više cvetova.

(Telegraf.rs)