Pandemija korona virusa izazvala je pandemiju estetskih korekcija: "Sad mi bar niko ne vidi otoke"

Iz karantina izlaze lepši i kao bolje verzije sebe, a neki pribegavaju i drastičnim merama

Foto: Shutterstock

Kada je Kafija Abdul rodila sina u aprilu 2017. godine, odlučila je da doji. Godinu dana kasnije, prešla je na adaptaciju za bebe. Nezadovoljna opuštenim dojkama kao efektom dojenja, počela je da istražuje postupak podizanja grudi koji je očajnički želela, ali nikada nije imala hrabrosti da sprovede. Do pandemije.

Čini se da je socijalni pritisak koji je iz pandemije proizašao kao želja za boljom verzijom sebe, rezultirao stigmom za one koji nisu iskoristili vreme za korekcije fizičkih nedostataka. Sa porukama o korekcijama na društvenim mrežama i o tome kako zadržati i poboljšati formu, ljudi poput Kafije okrenuli su se drastičnim merama kako bi to i ispunili.

- Počela sam da razmišljam da bih možda trebao da korigujem grudi - rekla je Abdul koja je upravo podvrgnuta povećanju grudi u Helsinkiju, gde i boravi.

- Sve je uglavnom zatvoreno. Trenutno imam vremena da odležim jer školske zadatke radim od kuće.

Za one koji nas podsećaju na to kako je Šekspir napisao "Kralja Lira" u karantinu, mnogi pronalaze još jedan sporedni efekat  ograničenja kretanja - povećanu samokritiku prema vlastitom telu.

Foto: Shutterstock

- Ljudi imaju više vremena. Provode više vremena ispred ogledala, pa postaju sve kritičniji - kaže dr Jakob Sedg,  sertifikovani plastični hirurg za lice sa sedištem u južnoj Kaliforniji.

- Ljudi ne troše toliko novca na putovanja ili odeću, već na fitnes i na sve ono što će im pomoći da izgledaju dobro - dodao je on.

Sedg je primetio priliv novih pacijenata koji nikada ranije nisu bili podvrgnuti kozmetičkom tretmanu. Hirurški i nehirurški postupci su veoma traženi - sa rinoplastikom (poznatom i kao korekcija nosa), liftingom lica, filerom i botoksom kao najpopularnijim - ali Sedg je uglavnom primetio porast hirurških zahvata. Posle operacije, ljudi mogu imati otok, modrice i izgledati prilično drugačije od krajnjeg rezultata. Ali oni koji rade od kuće imaju priliku da se sklone od drugih dok se oporavljaju, a da niko to ne primeti.

Keti Kolson, 32-godišnja menadžerka iz Teksasa, prvi put je imala korekciju povećanja usana prošle godine u avgustu, nakon što je ovu opciju razmatrala više od godinu dana. Nije se plašila kovida-19, jer su svi u klinici nosili masku u vreme dok je odlazila na konsultacije.

- Mislila sam da ako mogu da operem zube, mogu ubrizgati i filer u usne. Pomisao da to završim dok radim od kuće bila je privlačna u slučaju da imam modrice ili ako ispadnu loše - kaže ona.

Foto: Shutterstock

Dr Stiv Perlman, plastični hirurg za lice u Njujorku, takođe je zabeležio porast intervencija - poznate ličnosti koje u vreme kada ne snimaju, nemaju nastupe ili ne prisustvuju događajima odlučile su da dođu na ulepšavanje. Nakon što je usledilo zaključavanje usled pandemije korona virusa, u Njujorku je priliv njegovih pacijenata koji traže hiruršku reviziju rinoplastike, liftinga lica i liftinga usana (tim redosledom), bio u procvatu.

- Neko ko radi od kuće sada se može operisati i biti na Zumu tri dana, nakon rinoplastike ili nakon fejsliftinga, i samo reći: Danas ne uključujem kameru, kosa mi je sa viklerima, a zapravo je gips na nosu ili zavoj oko lica - zaključio je doktor.

Nedavna studija objavljena u časopisu Facial Plastic Surgery & Aesthetic Medicine primećuje porast potražnje estetskih zahvata kod pacijenata koji traže operaciju zbog prekomerne izloženosti sebe na Zumu.

- Obično ne gledamo sebe toliko dugo - kaže Perlman.

Uz to, video pozivi preuveličavaju asimetriju lica - jer je slika koju pruža kamera nerealna.

- Kamere mobilnih telefona imaju efekat "ribljeg oka", što sve na slici preuveliča. Tako nos izgleda veći, a kriv nos izgleda još iskrivljenije. Selfiji ne samo da čine da izgledamo gore, već iskrivljuju stvarnu sliku vas samih - navodi dr Perlman.

On dodaje da su zahtevi kod muškaraca ostali isti, za razliku od žena, i veruje da za to postoji razlog.

- Muškarci se ne gledaju toliko u ogledalu kod kuće, a kada su na Zumu zapravo se ne koncentrišu na to kako izgledaju. Žene su više zabrinute kako izgledaju svima drugima.

Kada obavlja konsultacije, Perlman, kao i mnogi drugi plastični hirurzi, koristi profesionalnu kameru koja je preciznija i može olakšati ovaj osećaj dismorfije lica.

I u Srbiji je broj poseta plastičnim hirurzima povećan otkako je krenula pandemija korona virusa. Posle prvog talasa korone sve je više dama koje se odlučuju na estetske zahvate, jer im upravo rad od kuće omogućava da posledice operativnih zahvata lakše "pregrme" bez znatiželjnih pogleda i nepristojnih pitanja: "Jesi li ti to nešto radila sa usnama, nosem, obrazima, dekolteom...?"

(Telegraf.rs)