"Ovako izgleda kada vas deca napuste": Emotivna ispovest jedne majke srušila internet

Svi mi u potrazi za boljim životom često budemo prinuđeni da odemo daleko od onih koje volimo i to ni njima ni nama ne pada lako

Misti Briver Li ima dvoje dece. Ćerka joj ima 27 godina i igra softbol na fakultetu, a sin joj je srednjoškolac koji je tak napunio 19 godina. Dakle, oni su dve mlade osobe koje se spremaju da samostalno zakorače u život. Naravno, još uvek im treba njihova mama i ona će zauvek biti njihov roditelj, ali – njena uloga se promenila.

Imajući u vidu sve te promene, Misti je napisala pismo svim mladim roditeljima. Ona je u tom pismu iznela jednu važnu lekciju koju je naučila tokom godina, a to je da brine o svojoj deci uvek i da prati svaki korak njihovog putovanja kroz život.

Preporučujemo

Njena objava uopšte nije bila patetična i beznačajna, bila je iskrena. Verovatno je baš zbog toga i ostvarila čak 397.000 reakcija i 491.000 puta bila podeljena na Fejsbuku. Zato vam je prenosimo u celosti.

- Kada po prvi put postajete roditelji, svi vam pričaju o izazovima koje roditeljstvo nosi sa sobom. Tu su neprospavane noći pored bebe, tinejdžeri koji neće da ležu rano, povrede na treninzima, cena izdržavanja deteta… Uz to, izlaženje sa posla ranije jer njima nije dobro, neuredna kuća, razbacana odeća, pomaganje oko domaćih zadataka, cena pribora i garderobe za školu, spakovati njihove užine…

Potom gledate kako im oči sijaju na Božićno jutro i pokušavate da zapamtite taj sjaj.

Upisujete ih na sport, vozite na treninge i vodite preko cele države kako bi mogli da igraju igru koju žele. I nema veze ni to koliko je sve to naporno ili skupo.

Toliko smo zauzeti da i ne shvatimo kada su se pre završili ti dani života. Razmišljate i 18-20 godina vam deluje kao dug životni period.

Onda se, odjednom, sati pretvore u dane, dani u mesece, a meseci u godine.

Odjednom ta mala osoba koja je nekada samo želela da leži pored vas u krevetu i da se grlite dok gleda crtaće, sada postaje osoba koja vas grli u hodniku kada odlazi i dolazi.

I haos i smeh koji su nekada odzvanjali kućom tada se pretvore u tišinu i usamljenost.

Naučili ste kako da budete roditelj detetu kom ste potrebni i kako da ga zaštitite… ali nemate pojma kako cela ta stvar “pusti neka idu” funkcioniše.

Tada samo možete da se držite čvrsto koliko god možete, da sedite i pitate se kako je vreme proletelo tako brzo i krivite sebe što ste nešto propustili.

Čak i ako ste proveli sa njima 20 godina, čini vam se da to nije dovoljno i postavljate sebi tako mnogo pitanja…

Da li sam ih naučila pravim lekcijama?

Da li sam im čitala dovoljno knjiga kad su bili deca?

Da li sam provodila dovoljno vremena igrajući se sa njima?

Koliko sam događaja u školi propustila?

Da li zaista znaju koliko ih volim?

Šta sam mogla uraditi bolje, kao roditelj?

… Jer, kada dođe vreme da oni odu, to vas pogodi kao tona cigli.

I sve što vi možete je da se molite, nadate i verujete da će ih Bog zaštititi na tom putu kojim su krenuli sami.

Roditeljstvo je najbolja stvar na svetu, ali u jednom trenutku te ostavi ushićenim, a već u sledećem te ostavi slomljenog srca.

Ali, jedna stvar je sigurna, nikada nema dovoljno vremena.

Zato poručujem svim roditeljima male dece koji razbijaju glavu oko toga kako da ih sprovedu kroz čitavo ovo ludilo: Iskoristite svaki dan u potpunosti, iscrpite ga, ispijte ga do kraja.

Jer, jednog dana će svi ti dani: spavanja, grljenja, crtaća, Božićne magije, zajedničkih večera - nestati.

I vi ćete ostati pitajući ste da li ste sve uradili dovoljno dobro kako biste mogli da ih pustite da rašire sopstvena krila.

Oni će odleteti – zaključuje svoju ispovest Misti.

Mnogi roditelji su emotivno odreagovali na ovu njenu objavu, deleći i svoje osećaje vezane za decu i njihovo odlaženje od kuće.

B.K.