Evo šta vas je najviše mučilo u 2018. godini i oko čega ste toliko lupali glavu

Probleme nismo mogli da izbegnemo ni ove godine, a ove stvari su nam zadavale glavobolju

Mnogi ljudi će za ovu godinu verovatno reći da je bila gotovo brutalna. Psihoterapeuti su otkrili na šta su im se pacijenti najviše žalili tokom 2018. godine i dali savete kako da rešite ove probleme ukoliko se i vi suočavate sa njima. Hajdemo zdravi u 2019.

Poznato je da je razgovor između psihoterapeuta i pacijenata poverljiv, ali stručnjaci i pored toga mogu da otkriju na koje probleme sa mentalnim zdravljem su se ljudi najčešće žalili. Kako su rešili da ukažu na stvari koje nas najviše muče, smatrali su da bi trebalo i da čujemo njihove savete i da pokušamo sve sami da rešimo.

Anksioznost

Ljudi se preterano brinu za svoju budućnost, emocionalni status, fizičku iscrpljenost i tako povećavaju osećaj anksioznosti - kaže psihoterapeut Peti Džonson.

Studije su pokazale da se anksioznost sve češće pojavljuje među mladima i da prerasta u izvesnu epidemiju. Mladi nisu naučili da razgovaraju o svojim problemima, jer su se krili od njih iza digitalnih uređaja. Sada oni ne mogu da im pomognu, pogotovo kada se suočavaju sa odrastanjem i uzimanjem života u svoje ruke.

Džonson kaže da postoje mehanizmi da se upravlja ovim neprijatnim emocijama kada se one pojave. Prvi korak je da prihvatite da će uvek biti nepredvidivih situacija. Zatim je važno da ostanete prisutni u momentu sada i da ravnomerno dišete. Strpite se i nelagodni simptomi će proći kako su i došli. Kada se smirite, analizirajte šta vas je izbacilo iz koloseka i stvorite sopstvenu metodu ponašanja kada se ista ili slična sitaucija dogodi.

Foto: Pixabay.com / 3 horoskopska znaka kojima sreća uvek izmakne za dlaku

Balansiranje između posla i privatnog života

Prema psihoterapeutu Loren M. Gros mnogi ljudi isle da mogu da izbalansiraju između posla i kuće i da stignu da urade baš sve i to perfektno. To ih dovodi u nepovoljan položaj, ili su iscrpljeni ili razočarani.

Ovakav problem može da dovede do pojačanog stresa, a onda i do depresije, anksioznosti i težih oboljenja.

Važno je da znate da ste u jednom danu dali sve od sebe da obavite zadatke i na poslu i kod kuće i da budete zadovoljni. To ćete postići ako idete malim koracima i ako sebi postavljate dostupnije ciljeve. Niko od vas ne traži da ne budete uspešni, već samo da budete realni i da isplanirate i neki odmor za sebe, jer bez toga ne možete doći do vaših želja.

Politički problemi 

Koliko god neverovatno zvučalo, ljudi se sve češće osvrću na političke situacije u zemlji i sveti i, da, one ih pogađaju.

- Mnogi ljudi su simptome svoje anksioznosti ove godine pronašli u stresu izazvanom političkim situacijama. To i nije tako čudno jer se ljudi generalno brinu za svoju budućnost, a sve je veći broj onih koji strahuju i od rata - kaže psihoterapeut En Pos.

Mnogi ljudi provode vreme prateći vesti i informacije vezane za političke probleme u državi u kojoj žive, pa i u svetu. Da biste izbegli nepotreban stres, jer na mnoge situacije ne možete da utičete, bar ne ovog momenta, neophodno je da se odvojite od TV ekrana i da umesto toga, na primer, slušate muziku koja vas opušta.

Foto: Shutterstock

Seksualno zlostavljanje

Sve su češće vesti da je neko seksualno zlostavljao dete ili ženu, a ljudi su uvek spremni da se poistovete sa žrtvom. Zbog toga se mnoge osobe plaše do nepojmljivih granica seksualnog napada na njih ili njihove najmilije.

- Mnogi klijenti dolaze sa strahom da će se seksualno zlostavljanje desiti baš i njima. Taj strah ne možete da okarakterišete ni kao racionalan, ali ni kao iracionalan, jer se čak i o uokviru brakova i porodica dešavaju ovakvi napadi - kaže klinički psiholog Kelifern Pomeranž.

Ona svetuje da se koriste sistemi socijalne podrške i da se bacite na neku metodu učenja samoodbrane.

Korišćenje društvenih mreža i novih tehnologija

- Često pitanje koje su ljudi postavljali ove godine je kako bi trebalo da se odnose prema društvenim mrežama i da li su zavisni ili ne - objašnjava psiholog Darin Bergen.

Naravno da je moguće d aprovodite previše vremena na svojim prenosivim uređajima, ali trebalo bi da razlikujete prekomerno zračenje i zavisnost. Nedavna studija je pokazala da je sasvim dovoljno da provedete oko pola sata dnevno na društvenim mrežama i da ste tako i u fizičkom i u mentalnom smislu bezbedni.

Najbitnije je da imate uvid koliko vam energije oduzimaju nove tehnologije i da u skladu sa tim napravite sami svoj limit. Ali, najvažnije je da se držite sopstvenih rezolucija.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Upoređivanje sebe sa drugima

Bri Šeli, savetnik za mentalno zdravlje, kaže da su društvene mreže i širenje ružnih vesti na njima izazvale strah kod mnogih ljudi da će i oni početi da pate od depresije i anksioznosti.

- Kada od nečega strahujete, pogotovo ako se to pretvara u iracionalni strah koji vas prati na svakom koraku, onda ste sve bliži i oboljevanju - objašnjava Šeli.

Da se ne biste našli u ovom začaranom krugu bilo bi dobro da se ugledate na srećne i zadovoljne ljude, koji svakodnevno teže ostvarivanju svojih ciljev, na one koji ne gube fokus i koji su stabilni u svojim postupcima.

Problemi u vezi

Svađa sa voljenom osobom je uvek problem i ljudi gube mnogo energije na raspravljanje, nerviranje, a zatim i tugovanje zbog ovakvih situacija.

- Važno je da imate pravi pristup komuniciranju kako biste izbegli stres, posebno kada je sukob u pitanju. Prvi korak u redukovanju stresa je da se držite svojeg cilja tokom rasprave i da ne dozvolite da se bespotrebnouvučete u gomilu drugih tema - kaže psiholog Fran Valfiš.

Ona dodaje da je drugi korak pravljenje pauze u burnom razgovoru kako ne biste pali u vatru. Važno je da predahnete i da imate dovoljno vremena da razmislite u kom pravcu dalje želite da vodite razgovor.

Foto: Pixabay

Žalost

- Ove godine se mnogo ljudi požalilo da ne zna kako da se nosi sa gubitkom voljene osobe - kaže terapeut Dženika Džojner.

Kako biste se osećali bliskim sa osobom koju izgubite ne bi bilo loše da uvek sa sobom nosite nešto što vas podseća na nju. Na primer, neki komad odeće ili privezak. Na taj način nećete izgubiti vezu do koje vam je stalo. U kući možete da odvojite deo prostora koji ćete posvetiti toj osobi, možete okačiti više slika na zid, ili izložiti neke zajedničke predmete, jer će vam tako manje nedostajati, odnosno ovako čuvate jnenu prisutnost.

Strah od masakra

- Ekspanzija terorističkih napada kod ljudi stvara opravdan osećaj panike, ali nije dobro da sa tim strahom živite svaki dan - kaže Džindžer Poug.

Logično je da osetite strah da uopšte izađete iz kuće kada znate da su se na mnogim javnim mestima desili napadi sa masovnim žrtvama, ali nije normalno da uopšte ne izađete iz kuće zbog toga. Napravite prvi korak, udahnite duboko i verujte da to vama ne može da se desi. Ako je potrebno, nosite  i neku amajliju, ali nemojte da odustajete od svog uobičajenog života zato što vam tamo negde možda preti opasnost.

(Telegraf.rs / huffpost.com/)