Naučnici su otkrili drugi biološki sat u našem telu koji može da uspori starenje

Kada vas neko pita koliko imate godina, vi računate koliko je prošlo od godine kada ste rođeni

Kada biolozi računaju koliko je nečije telo zaista staro, oni se okreću malim unutrašnjim časovnicima koji ukazuju na to kakvog smo zdravlja i koliko smo zaista stari.

Naučnici sa Harvarda pronašli su novi ribozomski DNK poznat kao rDNK sat, ili biološki sat koji otkriva zaista koliko godina imamo i kako ljudi mogu da učine da se ovaj biološki sat uspori.

Biološki sat računa se drugačije nego godine starosti. Foto-ilustracija: Profimedia

Doktor Bernardo Lemos, profesor enviromentalne epigenetike na Harvardu, kaže da mali delovi DNK skupljaju signale o godinama toliko dobro da najbolje prikazuju naše biološke godine. On i njegovi saradnici rekli su da je rDNK “pištolj koji se dimi” u genomskoj kotroli starenja. Oni misle da on može da pojasni prethodni nepoznati sat.

Kako bi odredili koliko brzo ili sporo otkucava biološki sat svakog od nas, naučnici traže metilat, mali molekul u DNK.

Biološki sat je deo genoma koji pomaže da naučnici utvrde ono što se naziva biološki sat, to jest koliko je nečije telo zaista staro na osnovu promena koje se dešavaju u DNK i mogu da pomognu u predviđanju bolesti od kojih neko može da oboli. Sada je naučnicima mnogo lakše da prate biološki sat, jer umesto da gledaju u niz hromozoma na nekoliko mesta, sada samo prate specifičan genom.

Sat koji je Lemos pomogao da se identifikuje u ribozomima, molekularnim mašinama koje pomažu u pravljenju proteina, a uz to sadrže i segmente DNK.

- Ovo je zaista veliko otkriće jer metilat duž DNK može da bude iskorišćen za prilično tačno i poverljivo određivanje godina. rDNK nam je možda korak u pravom smeru kako bismo povezali nekoliko različitih satova mehanički, rekao je Lemos.

Pobedite vaš biološki sat. Foto-ilustracija: Profimedia

Ono što je Lemosu dalo poverenje u njegovo otkriće jeste posebna korist koju je donelo kada je reč o određivanju izbora koje naše telo pravi ne bi li ubrzalo ili usporilo proces starenja. Kada je posmatrao rDNK sat kod miševa koji su bili deo ekperimenta i na postu, otkrio je da njihov sat pokazuje manje signale biološkog starenja, čak i kada su miševi bili stariji.

Kako je post pokazao da utiče na produženje života kod životinja i resetuje biološke satove unazad, pa je otkriće novih delova rDNK dobar znak.

Poznavanjem biološkog sata i njegovog načina funkcionisanja može da nam pomogne da utičemo na proces biološkog starenja. Naučnici nastoje da otkriju kako ishrana putem hemisjkih procesa ubrza ili uspori biološki sat.

(Telegraf.rs/inverse.com)