Zbog nedostatka joda količnik inteligencije nacije može pasti i do 18 IQ bodova

Dnevne potrebe su 150 do 200 mikrograma joda za odrasle osobe, a 200 do 300 mikrograma trudnicama i dojiljama

Nedostatak joda u ishrani je glavni uzrok nedovoljne umne razvijenosti dece u svetu, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Takođe, štitna žlezda bez joda ne može da stvori hormone koji određuju rast tela i razvoj mozga. Nedostatak joda kod fetusa i u prve tri godine života uzrokuje nizak rast i trajnu umnu zaostalost. Nedostatak joda smanjuje količnik inteligencije nacije i do 18 IQ bodova.

Preporučujemo

Dnevne potrebe su 150 do 200 mikrograma joda za odrasle osobe, a 200 do 300 mikrograma trudnicama i dojiljama. 

Organizam ne može da proizvede jod zato ga moramo unositi hranom i vodom. Prirodnog joda najviše ima u morskoj plavoj ribi, algama, koštunjavom voću, a manje u šargarepi, krompiru sa ljuskom, pečurkama. Brokoli, kupus, karfiol, kelj i repa ometaju preuzimanje joda u štitastoj žlezdi. Naš organizam najbolje koristi jod iz vode.

Iako se u mnogim zemljama kuhinjska so jodira, ishranom se dnevno unese tek polovina dnevnih potreba.

Zemljište Srbije siromašno je jodom, naročito Mačva, Kopaonik i Jošanička Banja... Jedino Vojvodina ima dovoljan sadržaj joda u zemljištu gde se nalazi jedini izvor mineralne vode sa prirodno rastvorenim jodom u Evropi. Još 1912. godine ova voda osvojila je zlatne medalje na sajmovima u Rimu, Parizu i Londonu.

(Telegraf.rs/021.rs)