Korona virus se veoma razlikuje od španske groznice iz 1918. godine, a evo i po čemu

Strah je sličan, ali medicinska stvarnost nije

Foto ilustracija: Telegraf/Wikimedia Commons/Otis Historical Archives, National Museum of Health and Medicine

Španski grip bio je toliko grozna bolest, da je nekoliko generacija ljudi bilo užasnuto njome.

Pandemija gripa iz 1918. godine, za koju se smatra da je najsmrtonosnija u ljudskoj istoriji, ubila je najmanje 50 miliona ljudi širom sveta (što je ekvivalent 200 miliona danas), a pola miliona je bilo u Sjedinjenim Američkim Državama. Proširila se na sve delove sveta, pogađajući stanovništvo u Japanu, Argentini, Nemačkoj i desetinama drugih zemalja.

Ono što najviše zabrinjava je činjenica da je većina umrlih bila u jeku života - češće su stradali oni u dvadesetim, tridesetim, četrdesetim, nego stariji ljudi oslabljeni drugim medicinskim stanjima.

Kako se korona virus širi svetom i javnost sve više strepi, poređenja između današnje situacije i pandemije španskog gripa iz 1918. godine šire se u novinarskim izveštajima i na društvenim medijima.

Dok su zastrašujuća atmosfera - hirurške maske, stvaranje zalihe hrane i izbegavanje javnih okupljanja - i potencijalne ekonomske posledice slične onima iz 1918, medicinska stvarnost je sasvim drugačija.

- Medicinske sestre su se često sretale sa prizorima koji podsećaju na one iz vremena kuge u četrnaestom veku - napisao je istoričar Alfred V. Krosbi u "Zaboravljenoj pandemiji Amerike." - Jedna medicinska sestra pronašla je muža mrtvog u istoj sobi u kojoj je ležala njegova supruga sa tek rođenim blizancima. Prošlo je dvadeset četiri sata od smrti i rođenja, a žena nije imala nikakvu hranu osim jabuke koja joj se slučajno tu zadesila.

Svet je 1918. bio sasvim drugačije mesto, čak i bez remetilačkog uticaja Prvog svetskog rata. Lekari su znali da virusi postoje, ali ih nikada nisu videli - nije bilo elektronskih mikroskopa, a genetski materijal virusa još nije otkriven. Danas, međutim, istraživači ne samo da znaju kako izolovati virus, već mogu da pronađu njegov genetski niz, da testiraju antivirusne lekove i razviju vakcinu.

Godine 1918. bilo je nemoguće testirati ljude sa blagim simptomima, kako bi mogli da se samoizoluju. I bilo je gotovo nemoguće pratiti kako se virus prenosi, jer se činilo da se gripom i panikom zaraze čitavi gradovi i zajednice odjednom. Štaviše, bilo je malo zaštitne opreme za zdravstvene radnike, a respiratori kojima se danas pomaže osobama obolelim od koronavirusa nisu postojali.

Foto: Tanjug/AP

Sa stopom smrtnosti od najmanje 2,5 posto, grip iz 1918. godine bio je daleko smrtonosniji od običnog gripa i bio je toliko zarazan da se lako širio, što je značilo da je rastao i broj smrtnih slučajeva.

Istraživači veruju da je grip 1918. poštedeo starije osobe jer su imali imunitet na njega. Teoretiše se da je decenijama ranije postojala verzija tog virusa koja nije bio tako smrtonosna i koja se širila kao običan grip. Stariji ljudi koji su živeli 1918. godine bili bi izloženi tom manje smrtonosnom gripu i razvili antitela. Što se tiče dece, većina virusnih oboljenja - ospice, kozice - smrtonosnija je kod omladine, što može da objasni zašto su najmlađi pošteđeni epidemije 1918. godine.

Bez obzira na razlog, grip je katastrofalno oborio očekivano trajanje života. Godine 1917. životni vek u Sjedinjenim Državama bio je 51 godina, a tako je bilo i 1919. Ali, 1918. godine, životni vek bio je samo 39 godina.

Novi korona virus ima tendenciju da ubija starije ljude i one sa oslabljenim medicinskim stanjem, a čini se da ne ubija i decu. Sve to znači da će imati daleko manji učinak na životni vek, ako ga uopšte bude.

Što se tiče stope smrtnosti od koronavirusa, ona još uvek nije poznata, ali najnoviji podaci iz Južne Koreje, sa 7.478 potvrđenih infekcija, pokazuju da je u skladu sa stopom sezonskog gripa. Nakon testiranja 100.000 ljudi na virus, čini se da je stopa smrtnosti slučajeva iznosila 0.65%.

Ono što trenutna situacija ima zajedničko sa 1918. godinom jeste strah koja zabrinjava javnost.

Među prvim mestima u SAD u koje je 1918. stigao grip bio je Fort Devens, u blizini Bostona. Mnogo mladih vojnika je bilo bolesno, i toliko ih je umiralo da je Šef zdravstvene službe SAD poslao četiri vodeća lekara u zemlji da istraže slučaj.

Jedan od njih, dr Vilijam Von, kasnije se sećao: .- Stotine snažnih mladića u uniformi svoje zemlje ulaze u odeljenja bolnice u grupama od deset ili više. Smeštaju se u krevete sve dok svaki nije zauzet, a za mnoge nema mesta. Njihova lica ubrzo postaju plava; uznemirujući kašalj tera ih da pljuju krv. Ujutro je mrtvačnica puna leševa.

Trećeg oktobra 1918. godine Filadelfija je zatvorila sve škole, crkve, pozorišta, bazene i druga mesta za okupljanje. Pogrebnici su bili zatrpani - neke pogrebne kuće povećale su cene šest puta, a neke su čak terale ožalošćene da sami sahrane svoje mrtve.

U Tusonu u Arizoni  Zdravstveni odbor zabranio je ljudima da izlaze u javnost bez maski. U Albukerkiju, gde su škole i pozorišta bili zatvoreni, lokalni list je objavio: "Duh straha širi se svuda".

Slične akcije se preduzimaju i danas. Sijetl je zatvorio neke javne škole. Festival "South by Southwes" u Ostinu, u Teksasu, otkazan je. "Apple" je zamolio zaposlene da rade od kuće. Više od 2.700 ljudi je u nekoj vrsti karantina u Njujorku. A neke prodavnice imaju problema sa zalihama flaširane vode.

Ali do sada se godišnja epidemija sezonskog gripa u Sjedinjenim Državama pokazala kao mnogo pogubnija od korona virusa.

(V.N.)