Šta kada dete želi da upiše školu ili fakultet koji vi kao roditelj ne odobravate? Psiholog savetuje

Devojčica je želela da upiše Matematičku gimnaziju u Beogradu, ali njeni roditelji su bili protiv

Za vikend cela Srbija bila je na nogama zbog devojčice T.B. (13) iz Niša čiji je nestanak prijavljen u subotu.

Preporučujemo

Srećom ova priča imala je srećan kraj jer je devojčica ubrzo pronađena u Beogradu, a kako je saznao naš portal ona je došla u glavni grad kako bi polagala prijemni ispit za Matematičku gimnaziju. Roditelji su bili protiv toga da ide u Beograd.

Slučaj ove devojčice iz Niša nije usamljen, a deca se na ovakav poduhvat odlučuju kada pritisak roditelja postane toliko jak da dete jedini izlaz vidi u bežanju. Roditelji često iz najbolje namere ili zbog nekih svojih neostvarenih ciljeva usmeravaju decu putem koji oni misle da je ispravan, ali tada se često susretnu sa dečijim buntom.

Da li roditelji treba da se mešaju u detetov izbor škole ili fakulteta i šta da radimo ako se baš ne slažemo sa onim šta je njihov izbor, razgovarali smo sa psihologom Radmilom Vulić Bojović.

- Ovo je jedna specifična situacije jer je ovde reč o detetu od 13 godina. Ona nije čak ni u situaciji da upisuje redovnim putem nego je to neka njena inicijativa. Koliko sam ja razumela iz štampe ona čak roditelje nije pitala da li sme nego je pobegla jer je mislila da joj neće dati. To je specifična situacija i ponovo nas vraća na ono što je suštinski, a to je odnos roditelja i dece. Naravno je da je roditelj tu da pruži ljubav, podršku, kontrolu, negu, da usmerava, da vodi kroz život, ali ono što je vrlo neophodno i važno je da roditelj sagledava svoje dete sa realnim njegovim kapacitetima, vrlinama, manama, sposobnostima, nesposobnostima - ističe Radmila Vulić Bojović za Telegraf.

- Ako imate darovito dete, a ovo dete izgleda jeste, vi kao roditelj ste u vrlo delikatnoj ulozi. Nekada se desi da ta deca vrlo mlada na neki način prevaziđu roditelje. Neki roditelji to prosto ne mogu da prate. Opet ponavljam, ne kažem da je ovo taj slučaj, ali moguće je da je ona osećala da iz nekog razloga nema podršku, možda je želela da iznenadi roditelje, mi ne znamo šta je u pozadini svega toga - ističe naša sagovornica.

- Ono što je poruka to je da bi roditelji i deca trebalo više da pričaju, više da razgovaraju o tome, da na neki način roditelji čuju decu i deca čuju roditelje šta su mogućnosti, šta je ono što je realno, šta je uradivo i da podrže decu u tim izborima koji nam se ponekad čine kao da nisu pravi, ali to su njihovi izbori - kaže Vulić Bojivić.

Roditelji se često ne slažu sa izborima svoje dece i ne znaju kako u tim momentima da se postave. Naša sagovornica dala im je savet.

- To sada zavisi da li je to odluka koja ugrožava dete ili koja stavlja dete u poziciju koju mi nismo za dete namenili. Svaki roditelj ima neku svoju projekciju svog deteta, normalno je svi imamo želje, čekivanja. Dečiji izbori mogu da budu i štetni. Onda roditelj mora da uradi nešto kako bi to sprečio, ali ukoliko to nisu izbori koji su nužno štetni, kao što je izbor škole nego su odraz dečije individualnosti, onda to traži od roditelja da preispita svoj stav i da kaže sebi: Ok, možda tako nisam očekivao, ali daj da vidim zašto moje dete baš to toliko želi i kako mogu da ga podržim u toj želji, jer je to život deteta, nije roditelja - podseća psiholog.

- Svakako mislim da nije dobro da devojčica od 13 godina odlazi iz svog grada i preuzima tu vrstu inicijative, to nije dobra stvar i nije nešto što treba da se dešava. Neka komunikacija tu nije bila najadekvatnija, nešto se tu desilo što nije moralo da se desi. Ne mislim da su roditelji krivi i da bi trebalo da odgovaraju, oni su videli da im nema deteta i odmah su to prijavili policiji, šta drugo da urade. Toj porodici je potrebna podrška i ako je ona zaista tako talentovana moguće je da ona zaista prevazilazi sredinu iz koje je došla i da joj treba ponuditi neku alternativu - zaključila je Radmila Vulić Bojović u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs/B.K.)