Imate bucmaste noge? Ne brinite jer vas upravo one mogu štititi od jedne opasne bolesti
Masnoća na nogama zapravo ima zdravstvene koristi
Novo istraživanje otkriva da osobe kod kojih se višak masnog tkiva taloži na nogama imaju manje šanse za razvoj hipertenzije, odnosno visokog krvnog pritiska.
Preporučujemo
Da li je vaš krvni pritisak normalan ili visoko normalan? Evo zašto je važno da to znate
Čuveni srpski kardiolog ima važan savet u doba pandemije za sve one koji pate od hipertenzije
Masnoća koja se nagomilava na nogama je drugačija od masti koja se nalazi na drugim delovima tela, smatraju stručnjaci.
- Iako pouzdano znamo da je salo oko stomaka štetno za zdravlje, to se ne može reći za masnoće na nogama. Ako imate bucmaste noge, veća je verovatnoća da to nije loša stvar, jer vas one mogu čak i štititi od hipertenzije - rekao je glavni istraživač Ajaš Vizariau saopštenju za štampu.
- Ako veće studije i istraživanja, koje koriste lako dostupne metode merenja poput obima butina, potvrde naše otkriće, postoji mogućnost da će se u budućnosti promeniti način nege pacijenata - dodao je on.
Iako je salo oko stomaka godinama bili jedna od glavnih tema stručnjaka, višak masnog tkiva u predelu butina nije dovoljno proučavan.
- Baš kao što se obim struka koristi za procenu masnog tkiva na stomaku, obim butina može biti korisno sredstvo, iako nije toliko široko proučavano - rekao je Vizaria.
Rezultati ovog medicinskog istraživanja će ove nedelje biti predstavljeni na virtuelnom sastanku Američkog udruženja za srce posvećenog istraživanju hipertenzije.
Da bi došli do ovog zaključka, istraživači su analizirali podatke 6.000 odraslih osoba koji su učestvovali u zdravstvenoj anketi od 2011. do 2016. godine.
Naučnici su analizirali i pregledali procenat masnog tkiva u nogama učesnika u odnosu na tri tipa krvnog pritiska.
Na osnovu rezultata otkrili su da su učesnici, kod kojih je primećen veći procenat masti u nogama, imali manju šansu za pojavu svih vrsta visokog krvnog pritiska
Istraživači su došli do istih rezultata čak i kada su prilagodili različite podatke - starost, pol, rasu, etničku pripadnost, obrazovanje, pušenje, konzumaciju alkohola, nivo holesterola, masti u struku i rizik od visokog krvnog pritiska.
U naučnoj zajednici se i dalje vode istraživanja o uticaju masti na organizam, u odnosu na lokaciju na kojoj se ona nalazi.
-Nije u pitanju samo koliko masti imate, već i gde se masnoća nalazi - reklao je Vizari, koja je student četvrte godine medicine na Rutgers univerzitetu u Nju Džerziju.
(Telegraf.rs)