5 fizičkih znakova anksioznosti zbog kojih treba da posetite lekara: Neki su slični korona virusu

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Foto: Shutterstock

Anksioznost je mentalni poremećaj koji se može javiti u bilo kom trenutku života, a koji ostavlja i emocionalni i fizički trag. Prema statistikama, svaka treća osoba na planeti u jednom trenutku života može da pati od anksioznosti.

Neki od ključnih fizičkih znakova ovog stanja su prekomerno znojenje, gubitak kose i uporno drhtanje.

Takođe, osobe koje pate od anksioznosti mogu otkriti da imaju neobično suva usta, kao i groznicu koja nikako ne prolazi.

U emocionalnom smislu, anksioznost je praćena neprekidnom brigom i strepnjom da će se nešto loše dogoditi, osećajem tenzije i nemira, kao i poteškoćama u koncentraciji.

Foto: Pixabay

Verovatnije je da će anksioznost biti dijagnostikovana ako osoba istovremeno ima više simptoma.

- Svi ponekad osećamo zabrinutost i strah. To mogu biti normalni odgovori na određene situacije. Ali, kada takva osećanja preuzmu kormilo našeg života, vreme je da zatražimo pomoć - navedeno je u studiji koju je sprovelo britansko Ministarstvo zdravlja.

Stručnjaci podvlače da je svako iskustvo anksioznih poremećaja različito i ističu da neće svi koji imaju anksiozni poremećaj iskusiti iste simptome.

- Fizički simptomi anksioznosti mogu da uključuju teško i ubrzano disanje, vrućine ili crvenilo,  drhtavicu, ekstremni umor ili nedostatak energije, vrtoglavicu, nesvesticu i bolove u stomaku - navode britanski stručnjaci za mentalno zdravlje.

Ali samo zato što razvijete bilo koji od ovih znakova, ne mora nužno značiti da ste anksiozni. Iza njih može da se krije široka lepeza bolesti i stanja.

Primera radi, prekomerno znojenje se vrlo često javlja kao simptom, ali bi uzrok mogao da bude različit - od dijabetesa do ulaska u menopauzu.

Pojava herpesa takođe može da ukaže na niz različitih promena u organizmu - od pada imuniteta, do pojave povišene temperature, usled izloženosti hladnoći...

foto Pixabay

Stručnjaci upozoravaju da bi ipak trebalo razgovarati sa lekarom ako primetite jedan ili više simptoma koji bi mogli da ukažu na anksioznost. Lekar će vas pitati o simptomima koje imate i ukoliko isključi bolesti na koje sumnja, posavetovaće vas da razgovarate sa psihologom koji će utvrditi od koje vrste anksioznosti patite.

U vreme pandemije korona virusa širom sveta sve je više osoba koje su razvile generalizovani anksiozni poremećaj. Reč je o dugotrajnom stanju zbog kojeg se pacijenti osećaju zabrinuti zbog širokog spektra situacija, a ne zbog jednog pojedinačnog događaja.

To stanje pogađa otprilike jednu na svakih 25 osoba, a češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.

(Telegraf.rs)